Кривично право

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Казнено право)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Кривично право је грана јавног права (јавно право) и бави се сузбијањем криминалитета на толерантан ниво.

Основна функција кривичног права као гране позитивног права( кривично право се може схватити и као научна дисциплина (Наука кривичног права) јесте његова заштитна функција. То значи да се кривичном праву даје утилитаристички карактер, тј. оправдање кривичног права се види у његовој друштвеној корисности. Ту функцију кривично право остварује прописивањем одређених понашања као кривичних дела и кривичних санкција за та дела, као и услова за њихову примену према учиниоцима кривичних дела (Наше позитивно кривично законодавство, члан 3. Кривичног Законика, одређује заштиту човека и других друштвених вредности као основ и границе ѕа то прописивање (Начело легитимности). Циљ кривичног права јесте сузбијање криминалитета (Криминалитет).

Међутим није довољно само прописати кривичноправне норме, неопходно је да постоји висок степен вероватноће да ће се оне заиста и применити. Његов циљ јесте да се делује на понашање човека. То значи да није примарни циљ кривичног права примена казне и кривичних санкција, већ се оно , заснива на претпоставци да већина грађана неће вршити кривична дела. Кривично право може да функционише само ако примена кривичних санкција у једном друштву представља изузетак. Чак и ако би било могуће применити кривичну санкцију на сваког учиниоца кривичног дела, то не би било пожељно јер би исувише честа примена кривичних санкција отупила њену "оштрицу". Наиме ако се казна сувише често примењује она губи свој изузетни карактер а тиме и своју ефикасност.[1]. Међутим, иако није ни реална нити оправдана тежња да увек када је учињено кривично дело дође до примене кривичноправних норми, сувише селективна и ретка примена кривичног права слаби његову заштитну функцију.

Кривично право је Законско право, тј. право засновано на закону. За разлику од осталих грана права у којима и други правни акти садрже правне норме, једини правни акт којим се може прописати кривичноправна норма јесте закон.

Кривично право схваћено као систем законских норми и као део позитивног права, полазећи од традиционалне поделе на кривично право у објективном и субјективном смислу[2], представљало би кривично право у објективном смислу( уобичајено је да с екривично право схвата у објективном смислу, осим ако се посебно не нагласи да је реч о кривичном праву у субјективном смислу). Док општи део садржи одредбе релевантне за све или већину кривичних дела, посебни део кривичног права садржи законске норме којима се предвиђају пшоједина кривична дела, односно којима се одређуна понашања проглашавају кривичним делима.

Кривично право у субјективном смислу јесте право на кажњавање (ius puniendi). Оно припада само држави, те је стога и кривично право као грана права и као део јавног права изразито државно право.

Кривично право и кривичне санкције нису једино средство којим се могу сузбијати друштвено опасна понашања. Уобичајена је њихова подела на репресивна (превентивна средства) и ’’превентивна’’ (репресивна средства). Репресивна средства за циљ имају примену санкције у односу на већ учињено кривично дело, окренута су прошлости, док превентивна средства настоје спречити друштвено опасно понашање пре него што је учињено, тј. окренута су будућности.

Како се друштвено опасна понашања јављају у различитим областима друштвеног живота, и кривично право регулише хетерогене друштвене односе. Но, оно то чини само парцијално и фрагментарно, Зато је у вези са природом кривичноправне заштите уобичајено да се говори о фрагментарном карактеру кривичног права (фрагментарни карактер кривичног права). Наиме кривично право треба да пружа заштиту само одређеним вредностима, односно највреднијим, а не свим добрима. Фрагментарност кривичноправне заштите се одражава и у томе што ни заштита добара која се штите кривичним правом није потпуна, већ се она штите само од неких, по правилу најопаснијих, облика напада на њих.[3]

Историја[уреди]

Прве законе из ове области су донјели Сумерци. Око 2100-2050. п. н. е. Ур-Наму, нео-сумерски краљ Ур, донио је најстарији писмени законски код чији је текст откривен: Код Ур-Наму.[4] Још један важан рани закон је био Хамурабијев закон, који је био језгро вавилонског права. Само су фрагменти раних кривичних закона Древне Грчке преживјели, нпр. Солон и Драко.[5]

У римском праву, Гајеви записи на 12 табела такође су повезали грађанске и кривичне аспекте, а крађу (лат. furtum) су третирали као тортуру. Напад и насилна пљачка су посматране као упад на приватно власништво. Кршење таквих закона створило је обавезу закона да се прекршиоци закона кажњавају плаћањем новчане накнаде или штете. Кривични закон империјалног Рима прикупљен је у књигама 47-48 Дигеста.[6] После оживљавања римског права у 12. веку, класичне римске класификације из шестог века пружиле су основу разликовања између кривичног и грађанског права у европском праву од тада до данашњег времена.

Први знаци модерне разлике између злочина и грађанских питања појавили су се током инвазије Нормана у Енглеској. Специјални појам кривичне казне, бар у Европи, настао је у периоду шпанске касне сколастичности (Алфонсо де Кастро), када је теолошки појам Божје казне (лат. poena aeterna), коначно ушла као казна за злочине унутар секуларног кривичног закона. Развој правосуђа јасно се појавио у осамнаестом вијеку, када су европске државе почеле да организују полицију. Од овог тренутка, кривични закон је формализовао механизме за спровођење закона, што је омогућило његов развој као видљив ентитет.

Кривично право се дели на:

  • материјално кривично право;
  • кривично процесно право;
  • кривично извршно право.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ H. Popitz, Über die Präventivwirkung des Nichtswissens, Tübungen, 1968. (Усмереност и границе кривичног права)
  2. ^ М. Аћимовић, Кривично право, Општи део, Суботица, 1937, стр. 2.
  3. ^ Зоран Стојановић, "Кривично Право", 2018.
  4. ^ Kramer, Samuel Noah. (1971) The Sumerians: Their History, Culture, and Character, p.4, University of Chicago ISBN 0-226-45238-7
  5. ^ Albrecht, James F. „Law and Order in Ancient Civilizations”. St. John's University (NYC). Архивирано из оригинала на датум 31. 07. 2009. Приступљено 22. 05. 2014. 
  6. ^ Criminal Law. Encyclopædia Britannica Eleventh Edition.

Литература[уреди]

  • Александр Александрович. „Казнено право”. 
  • Surendra Malik; Sudeep Malik (2015). Supreme Court on Criminal Procedure Code and Criminal Trial. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-223-2. 
  • EBC (2015). Supreme Court Cases Back Volume- Full Set From 1970 to 2014 and 1 Vol of 2015 Total 81 Volumes. Eastern Book Company. 
  • Surendra Malik; Sudeep Malik (2015). Supreme Court on Preventive detention Laws (1950 to 2013) Containing case law on Over 50 central & state Statutes (In 2 Vol). Eastern Book Company. ISBN 978-93-5028-947-1. 
  • Surendra Malik; Sudeep Malik (2015). Supreme Court on Death Sentence in Murder cases. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-209-6. 
  • Alok Bhasin (2015). Law relating to Sexual Harassment at work. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-249-2. 
  • Surendra Malik; Sumeet Malik; Sudeep Malik (2015). Supreme Court Criminal Digest 2014. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-207-2. 
  • EBC (2015). Supreme Court Criminal Manual Coat Poacket edition in 2 Vol containing Cr.p.c, IPC & Evidence Act. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-064-1. 
  • EBC (2015). Supreme Court Cases Criminal. Eastern Book Company. 
  • EBC (2014). Civil & Criminal Practice Manual Pocket Edition. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-089-4. 
  • K.I.Vibhute (2011). Shamsul Huda's Principle of the Law of Crimes. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5028-105-5. 
  • R.V.Kelkar (2014). R.V.Kelkar's Criminal Procedure. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-101-3. 
  • EBC (2014). Code of Criminal Procedure 1973 with Evidence Act 1872 - Coat Pocket Edition - Flexi Bound. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-020-7. 
  • k.n.chandrasekharan pillai (2011). General Principles of Criminal Law. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5028-036-2. 
  • Ahmad Siddiques (2014). Ahmad Siddiquie's Criminology & penology. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-063-4. 
  • O.P.Srivastava's (2014). O.P.Srivastava's Principle of Criminal Law. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-015-3. 
  • Bhavani Lal (2010). Extraordinary Trials from Law Courts. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5028-013-3. 
  • K.I.Vibhute (2004). Criminal Justice a Human Right Perspective of the Criminal Justice Process in India. Eastern Book Company. ISBN 81-7012-824-2. 
  • P.L.Malik (2004). 2G Scam Cases, Introduction by Sudeep Malik. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5028-681-4. 
  • Sumeet Malik (2014). P.L.Malik's Criminal Court Handbook. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5028-997-6. 
  • EBC (2014). Criminal Manual Coat Pocket Edition in 2 Vol. containing Cr.p.c, IPC & Evidence Act. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-064-1. 
  • R.L.Gupta (1990). Law relating to identification & expert opinion (POD). Eastern Book Company. ISBN 81-7012-412-3. 
  • R.L.Gupta (1990). Medico Legal Aspect of Sexual Offences. Eastern Book Company. 
  • R.V.Kelkar (1990). Lectures on Criminal Procedure- Including Probation & Juvenile Justice. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-112-9. 
  • Farmer, Lindsay (2000). „Reconstructing the English Codification Debate: The Criminal Law Commissioners, 1833–45”. Law and History Review. 18 (2). Архивирано из оригинала на датум 11. 08. 2007. 
  • Fletcher, George P. (1998). Basic Concepts of Criminal Law. Oxford University Press. ISBN 0-19-512170-8. 
  • Fletcher, George P. (2000). Rethinking Criminal Law. Oxford University Press. ISBN 0-19-513695-0. 
  • Gorr, Michael (1992). Sterling Harwood, ур. Controversies in Criminal Law. Westview Press. 
  • Surendra Malik; Sudeep Malik (2015). Supreme Court on Criminal Procedure Code and Criminal Trial. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-223-2. 
  • EBC (2015). Supreme Court Cases Criminal. Eastern Book Company. 
  • Gross, Hyman (2005). A Theory of Criminal Justice (reissue изд.). Oxford University Press. ISBN 0-19-502349-8. 
  • Hall, Jerome (1960). General Principles of Criminal Law. Lexis Law Pub. ISBN 0-672-80035-7. 
  • Williams, Glanville (1983). Textbook of Criminal Law. Stevens & Sons. ISBN 0-420-46860-9. 
  • Barzilai, Gad (2010). „The Attorney General and the State Prosecutor-Is Institutional Separation Warrented?”. The Israel Democracy Institute. 
  • Hart, H.L.A. (1968). Punishment and Responsibility. Oxford University Press. ISBN 0-19-825181-5. 
  • Harwood, Sterling (2000). „Is Mercy Inherently Unjust?”. Crime and Punishment: Philosophic Explorations. Wadsworth Publishing Co., formerly Jones & Bartlett Publishers. ISBN 0-86720-955-0. 
  • Murphy, Jeffrie (1990). Forgiveness and Mercy. Cambridge University Press. ISBN 0-521-39567-4. 
  • Smith, K. J. M. (1998). Lawyers, Legislators and Theorists: Developments in English Criminal Jurisprudence, 1800–1957. Clarendon Press. ISBN 0-19-825723-6. 
  • van den Haag, Ernest (1978). Punishing Criminals: Concerning a Very Old and Painful Question. Basic Books. ISBN 0-8191-8172-2. 
  • Ormerod, David (2005). Smith and Hogan: Criminal Law. Oxford University Press. ISBN 0-406-97730-5. 
  • R v Brown (1994) 1 AC 212
  • Zoran Stojanović (2018). Krivično pravo opšti deo. Pravna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]