Канал Елба-Либек

С Википедије, слободне енциклопедије
Карта канала

Канал Елба-Либек (такође познат као канал Елба-Траве) је вјештачки водени пут у источном Шлезвиг-Холштајну, Њемачка. Она повезује ријеке Елбу и Траве, стварајући унутрашњи водни пут преко одвода од Сјеверног мора до Балтичког мора. Канал обухвата седам брана и дуг је око 64 km између градова Либек на сјеверу и Лауенбург на југу преко Мелн језера.[1] Модерни канал изграђен је 1890-их година како би замијенио канал Штекниц, средњовјековни водоток који повезује исте двије ријеке.[2]

Прије канала[уреди | уреди извор]

Старији канал Штекниц је прво повезао Лауенбург и Либек на Старом путу соли повезујући мале ријеке Штекниц (притока Траве) и Делвенау (притоку Елбе). Изграђен између 1391. и 1398. године, канал Штекниц био је први европски канал и један од најранијих вјештачких водених путева у Европи.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Торпедни чамац Њемачке царске морнарице С65 је први ратни брод које је прошао каналом 1903. године

Након уједињења Њемачке у касном деветнаестом веку, дошло је до пуцања канала у оквиру новог Њемачко царство.[4] Канал Штекниц је био у употреби стољећима, али нови бродови захтијевали су дубље и шире канале, а модерни инжењеринг је понудио могућност обнове и проширења пловног пута. Године 1893. њемачка влада је затворила канал Штекниц за промет, а 1895. почела је изградња на проширеном и исправљеном пловном путу који укључује дио водотока старог канала.[5][6] Нови канал Елба-Либек отворио је њемачки цар Вилхелм II и отворио бродски промет 1900.[7] Данас канал наставља да носи значајан теретни саобраћај, као и да нуди прелијепи пејзаж за пловила за разоноду.[8]

Технологија[уреди | уреди извор]

Баржа натоварена трупцима на каналу Елба-Либек

Канал пролази кроз двије бране које се уздижу од Елбе до највише тачке канала и пет брана које се спуштају од високе тачке до Траве. Свака брана је изграђена са унутрашњом дужином од 80 m и унутрашњом ширином од 12 m.[8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Elbe–Trave Canal”. Great Soviet Encyclopedia (3rd изд.). 1979. Приступљено 4. 10. 2016. 
  2. ^ Clarke, Michael. „Elbe–Lübeck Canal”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 26. 9. 2016. 
  3. ^ Zumerchik, John; Danver, Steven Laurence (2010). Seas and Waterways of the World: An Encyclopedia of History, Uses, and Issues. 1. ABC-CLIO. стр. 118, 121. ISBN 9781851097111. Приступљено 27. 5. 2016. 
  4. ^ Pohl, R. „History of Hydraulic Engineering” (PDF). Dresden University of Technology. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 01. 2017. г. Приступљено 17. 10. 2016. 
  5. ^ Clarke, Michael. „Stecknitz Canal”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 27. 5. 2016. 
  6. ^ „Inland Navigation in Germany”. The Geographical Journal. Royal Geographical Society. 5: 379. 1895. Приступљено 28. 9. 2016. 
  7. ^ „ELBE-TRAVE CANAL OPENED.; Kaiser Makes a Speech -- Description of the Undertaking.”. The New York Times. 17. 6. 1900. Приступљено 4. 10. 2016. 
  8. ^ а б „The new Lauenburg lock on the Elbe-Luebeck Canal (ELC) at km 60.15” (PDF). Wasserstraßen- und Schifffahrtsamt Lauenburg. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 01. 2017. г. Приступљено 10. 10. 2016. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Канал_Елба-Либек&oldid=26895002”