Вилхелм II од Немачке
Вилхелм II Немачки | |
---|---|
![]() Цар Вилхелм II 1915. године | |
Датум рођења | 27. јануар 1859. |
Место рођења | Берлин![]() |
Датум смрти | 4. јун 1941. (82 год.) |
Место смрти | Дорн![]() |
Гроб | маузолеј у Хоис Дорну |
Династија | Хоенцолерн |
Отац | Фридрих III Немачки |
Мајка | Викторија фон Сакс-Кобург и Гота |
Супружник | Аугуста Викторија од Шлезвиг-Холштајна, Хермина Ројс од Грајца |
Потомство | Wilhelm, German Crown Prince, Eitel Friedrich of Prussia, Adalbert of Prussia, Аугуст Вилхелм од Пруске, Oskar of Prussia, Joachim of Prussia, Викторија Лујза од Пруске |
император Немачке, краљ Пруске | |
Период | 15. јун 1888 — 9. новембар 1918. |
Претходник | Фридрих III од Немачке |
Наследник | монархија је укинута |
Вилхелм II Немачки (нем. Wilhelm II.; Берлин, 27. јануар 1859 — Дорн, 4. јун 1941) је био последњи цар (нем. Kaiser) Немачке и последњи краљ (нем. König) Пруске. Владао је од 1888. до 1918.
Садржај
Биографија[уреди]
Његово пуно име је било Фридрих Вилхелм Виктор Алберт од Пруске (нем. Friedrich Wilhelm Viktor Albert von Preußen). Припадао је немачкој краљевској породици Хоенцолерн (нем. Hohenzollern). Његов отац био је Фридрих III Немачки који је владао само неколико месеци 1888. године после смрти свог оца Вилхелма I. Мајка му је била Викторија, најстарија ћерка британске краљице Викторије, па је био близак рођак руске царице Александре.
Лева рука му је била делимично парализована услед повреде при рођењу.
Водио је милитаристичку политику, унапредио војну индустрију, морнарицу и подстакао освајање прекоморских територија (нем. Weltpolitik).
У Првом светском рату био је главнокомандујући немачке војске, у савезништву са Аустроугарском. Пред крај рата одлучио се за капитулацију, али је абдицирао тек под притиском, 9. новембра 1918. Наредног дана отишао је у Холандију, где је тражио и добио азил и ту провео остатак живота.
Први светски рат[уреди]
![]() | Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
У сенци војске[уреди]
Вилхелмова улога у рату је била све мања, јер је све више бавио церемонијама доделе награда и почасним дужностима. Врховна команда је наставила са својом стратегијом, иако је било јасно да је Шлифенов план пропао. До 1916. Немачко царство је фактички постала војна диктатура на челу са фелдмаршалом Паулом фон Хинденбургом и генералом Ерихом Лудендорфом.[1] Све више одсечен од стварност и процеса доношења политичких одлука, Вилхелм се све више колебао између дефетизма и снова о победи, зависно од успеха његове војске. Ипак, Вилхелм је задржао врховни ауторитет у питањима политичких именовања, и то тек када је добијена његова сагласност да се могу спровести велике промене у Врховној команди. Вилхелм је подржавао смену Хелмута фон Молткеа млађег у септембру 1914. и његово замењивање Ерихом фон Фалкенхајном. Хинденбург и Лудендорф су 1917. одлучили да им Бетман-Холвег више није прихватиљив да буде канцелар и затражили су од Вилхелма да постави неког другог. Када је питао кога би они прихватили, Лудендорф је предложио Георга Михаелиса, кога је он једва познавао. Цар уопште није познавао Михаелиса, али је прихватио предлог. Подршка цару се комплетно урушила током октобра и новембра 1918. у војсци, у цивилној влади и у немачкој јавности, када је амерички предсеник Вудро Вилсон ставио до знања да цар више не може учествовати у мировним преговоима.[2][3] Исте године Вилхелм се разболео током пандемије шпанске грознице, али је преживео.[4]
Абдикације и одлазак у изгнанство[уреди]
Вилхелм је био у штабу Царске војске у месту Спа, када су га изненадили устанци у Берлину и другим центрима крајем 1918. Побуна у редовима његове вољене Царске морнарице, га је јако погодила. Након избијања Немачке револуције, Вилхелм није могао да се премишља да ли да абдицира или не. У том тренутку је прихватио да ће морати да се одрекне царске круне, али се још увек надао да ће моћи да задржи пруску краљевску круну. Међутим, ово је било немогуће под уставом Немачком царства. Док је Вилхелм мислио да ће моћи да влада као цар у персоналној унији са Пруском, устав је везивао царску круну са пруском круном, што је значило да се Вилхелм није могао одрећи једне круне, а да се не одрекне и друге.
Вилхелмове наде да ће задржати барем једну круну су се показале нереалне, када је, надајући се да ће сачувати монархију суочен са све већим револуционарним немирима, канцелар кнез Максимилијан Баденски, објавио Вилхелмову абдикацију обе круне 9. новембра 1918. Кнез Максимилијан је сутрадан и сам морао да поднесе оставку, када је постао јасно да само Фридрих Еберт, вођа СПД, може ефикасно да врши контролу. Касније истог дана, један од Ебертових министара, социјалдемократа Филип Шајдеман, прогласио је Немачку републиком.
Вилхелм је пристао да абдицира тек када га је Лудендорфова замена, генерал Вилхелм Гренер, обавестио да ће официри и војници немачке војске марширати назад у добром реду под командом Паула фон Хинденбурга, али да се код куће сигурно неће борити за Вилхелмов престо. Последња и најјача подршка монархије је сломљена, и на крају је чак и Хинденбург, који је сам био монархиста целог живота, био приморан да саветује цару да се одрекне круне.[5]
Породично стабло[уреди]
Породица[уреди]
Први брак[уреди]
Супружник[уреди]
име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Аугуста Викторија од Шлезвиг-Холштајна | 22. октобар 1858. | 11. април 1921. |
Деца[уреди]
Други брак[уреди]
Супружник[уреди]
име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Хермина Ројс од Грајца | 17. децембар 1887. | 7. август 1947. |
Референце[уреди]
- ^ Craig 1978, стр. 374, 377–78, 393.
- ^ Cecil 1996, стр. 283.
- ^ Schwabe 1985, стр. 107.
- ^ Collier 1974.
- ^ Cecil 1996.
Литература[уреди]
- Cecil, Lamar (1989). Wilhelm II: Prince and Emperor, 1859–1900. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-1828-2..
- Cecil, Lamar (1996). Wilhelm II: Emperor and Exile, 1900–1941. ISBN 978-0-8078-2283-8..
- Clay, Catrine (2007), King Kaiser Tsar: Three Royal Cousins Who Led the World to War
- Craig, Gordon Alexander (1978). Germany, 1866-1945. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-822113-5.
Спољашње везе[уреди]
![]() |
Вилхелм II од Немачке на Викимедијиној остави. |
Претходник: Фридрих III |
Краљеви Пруске 1888-1918 |
Наследник: - |
Претходник: Фридрих III |
Цареви Немачке 1888-1918 |
Наследник: - |