Кекец (часопис)
 Лого часописа | |
| Тип | дечји, стрипски, забавни |
|---|---|
| Формат | 200п |
| Издавач | Борба |
| Главни уредник | Новица Ђукић |
| Оснивање | 26. децембар 1957. |
| Укидање | 1990. |
| Језик | Српски, |
| Седиште | Београд, Србија |
Кекец је био српски и југословенски часопис за децу са стриповима, текстовима и другим прилозима. Издавач је био дневни лист Борба. Први број је изашао 26. децембра 1957. године, а последњи, 1532. број, 1990. године.
Главни одговорни уредник је био Новица Ђукић чијом заслугом су југословенски читаоци по први пут читали мајсторе француско-белгијског стрипа. У Кекецу и сателитском издању Мали Кекец објављивали су и угледни југословенски стрипари: Здравко Сулић, Андрија Мауровић, Бранко Карабајић, Александар Грбић, Драган Савић, Јеврем „Јеша“ Милановић, Јелко Петернељ, Асканио Поповић, Владимир Весовић и други.
Кекец је за кратко време премашио тираж од стотину хиљада примерака, а у то време коштао је свега 30 динара.[1] Остао је запамћен у историји српске и југословенске културе као један од најквалитетнијих листова за децу.[тражи се извор]
Име часописа
[уреди | уреди извор]Првобитна идеја била је да се нови дечји часопис назове Лајка, по псу који је управо те 1957. године лансиран у првом вештачком сателиту у свемир. Међутим, име је часопис добио по култном дечјем јунаку Кекецу,[2] на ком су стасавале генерације деце у деценијама пре и после Другог светског рата,[3] односно по истоименом популарном дечјем филму из 1951. године.[1] Кекец је био главни лик три приповетке словеначког писца Јосипа Вандота, објављене од 1918. до 1924. године и три филма словеначког режисера Јоже Галеа. Лик Кекеца био је толико популаран да су, осим овог часописа за децу, његовим именом били су брендирани и биоскопи, дечја конфекција, паштета, и други производи.[4]
Историјат
[уреди | уреди извор]
Кекец је од 1957. до 1990. излазио на ћириличном писму, а до 1968. паралелно је излазило и латинично издање.[5] До 1962. паралелно је излазило и издање на мађарском језику, у Београду и Новом Саду, под именом Букши (мађ. Buksi).[6]
Дечји часопис Кекец је у више наврата мењао формат, графички изглед број страна, па чак и име,[1] а током свог дугогодишњег постојања променио је и неколико издавачких кућа:
- Борбa,
- Пионир, и
- Вечерње новости.
Прва Кекецова издавачка кућа била је Борба, која је издавала лист од 1957. до 1964.године. Часопис је 6. фебруара 1964. преузела издавачка кућа „Пионир”, па је тако неко време излазио под именом Пионир Кекец.[1] Лист Пионир Кекец настао је спајањем листова Пионир, Кекец и Наша смотра. Од 1966. враћа стари назив, да би 1968. издавање овог листа преузеле Вечерње новости, па од 11. септембра 1969. носи име Новости Кекец,[7] све до 1973, када поново постаје само Кекец.
До 1964. Кекец излази са поднасловом „Борбин забавник за младе од 7 до 77 година”. Од 1964. поднаслов је „Југословенски пионирски лист”, од 1966. „Југословенски лист за младе” и од 1986. „Југословенски лист младих”. Готово са сваким новим издавачем мењао се и поднаслов, али и нумерација, тако да је нумерација бројева и годишта је од 1968. до 1971. недоследна.[8]
Мали Кекец
[уреди | уреди извор]Од 1972. до 1990. излази и сателитско издање Мали Кекец, са поднасловом „Југословенски лист за најмлађе”. Од 1975. преузима нумерацију годишта часописа Пионир.[9]
Садржај
[уреди | уреди извор]За разлику од свог највећег конкурента – Политикиног забавника, који је свој садржај базирао на америчком новинском стрипу, Борбин недељник Кекец је својој читалачкој публици први пут представио неке познате мајсторе француско-белгијског стрипа: Машероа, Жижеа, Мориса, Монзона, Пејоа, Функена, Коеља, Франкенаи њихове легендарне јунаке Крцка, Шапа и Гру-Груа, Пуковника Клифтона, Аца и Маца, Штрумфове, Таличног Тома, Џерија Спринга, Белог Коњаника и друге. Стрипове са француског језика је с много духа преводио Душко Радовић. Оригинална издавачка концeпција је била да буде испостава енглеских и америчких стрипова, међутим, у уредништву је преоваладала струја која се оријентисала на француску продукцију. Ипак, Кекец се није одрекао америчих стрипова, па се у њему могао пронаћи и Принц Валијант, његов најбољи период.[10] Тиме је Кекец постао прави култни магазин за љубитеље стрипа.
Осим стрипова, у овом часопису су могли да се прочитају и извештаји из света филма, културнообразовни садржаји који су подстицали младе на учење и истраживање, историја наших народа, али и остале занимљивости из читавог света. Пред млађим читаоцима такође су биле и вести из фудбала, кошарке, тениса и шаха. Такође, део часописа биле су и занимљивости, у којима су били обухваћени разни догађаји и занимљиве теме из целог света. За све оне који су тада имали телевизор, у овом часопису најмлађи су могли да нађу и телевизијски програм, односно савете ка чему да усмере пажњу и шта да гледају, попут ТВ часова енглеског и француског језика.
Према неким мишљењима, Кекец је био најзанимљивији у самом почетку, под вођством Новице Ђукића, од броја 1 до броја 249. Кекец је организовао и Шампионате знања, где су се из целе СФРЈ такмичила и бирала најумнија деца, а осниване су и школске редакције, у којима су деца писала и слала своје прилоге. Исто тако велика пажња била је посвећена горанима, који су имали и свој подлистак.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Поњавић, Мира (2023-01-24). „Како је Лајка постала Кекец”. Borba. Приступљено 2025-04-07.
- ^ Jergović, Miljenko (6. 12. 2014). „Josip Vandot: Kekec i smrt”. www.jergovic.com - Subotnja matineja. Приступљено 2025-04-06.
- ^ Cerar, Miro (21. 2. 2011). „Kekec”. EDUS-INFO (на језику: словеначки). Приступљено 2025-04-06.
- ^ Đorgović, Momčilo (2014-01-24). „Josip Vandot: Kekec – konfiskovano pamćenje”. Dnevni list Danas. Приступљено 2025-04-06.
- ^ Kekec: Borbin zabavnik za mlade od 7 do 77 godina ([Latinično izd.] изд.). Beograd: Borba. 1957.
- ^ Buksi: a 7-77 éves fiatalok lapja. Beograd; Noviszád: Borba; Magyar Szó. 1957.
- ^ „Примерак који се чува у Фонду периодике Библиотеке града београда”. Кекец. 1. 11. 9. 1969.
- ^ Кекец: Борбин забавник за младе од 7 до 77 година ([Ћирилично изд.] изд.). Београд: Борба. 1957.
- ^ „Мали Кекец”. Мали Кекец. 1972. ISSN 0350-7459. Приступљено 2025-04-07.
- ^ Bane Kerac - od Kekeca do Zagora – интервју на mojnovisad.com
Референце
[уреди | уреди извор]- Здравко Зупан, Век стрипа у Србији, Културни центар — Галерија савремене уметности, Панчево, 2007.
- Здравко Зупан, „Новица Ђукић“ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (31. август 2017), Златно доба, 11. септембар 2010.
