Талични Том

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За другу употребу, погледајте страницу Талични Том (ТВ серија из 1983).
Насловница класичне епизоде Талични Том против Џоса Џамбаса, цртеж Морис, сценарио Рене Гошини, превод Ђорђе Димитријевић (овде у издању: „Весели четвртак“, Београд, 2011)

Талични Том (изворно Lucky Luke) један је од најпопуларнијих стрипова у Европи, а припада жанру комичног вестерна.

Духовни отац и цртач серијала је Белгијанац Морис де Бевер. После првих десет епизода (од 1957. године), па до краја свог живота сценарио је писао Рене Гошини, а касније и Боб де Грот, Жан Летержи и други.

Ликови[уреди | уреди извор]

Лик Таличног Тома надахнут је улогама глумца Гарија Купера. Обучен је у препознатљиво каубојско одело са црвеном марамом и шеширом. У потезању пиштоља је бржи од своје сенке.

Највећи непријатељи су му браћа Далтон: Џо, Џек, Вилијам и Аверел (сваки виши и глупљи од претходног) као и мама Далтон. Ту је и Каламити Џејн, неотесана каубојка која пије, псује, подригује и обара мушкарцима руке.

Верни пратиоци и пријатељи кроз његове бројне авантуре на Дивљем западу су коњ Џоли Џампер, а понекад и најглупљи пас на свету Рантанплан, који је код разних домаћих издавача различито превођен, најчешће као Лајавко и Шапоња, а у преводу цртаних филмова као Бувара.

Српски преводи[уреди | уреди извор]

бржи од своје сенке

„Талични Том“ се у Србији и југословенским земљама објављује више од пола века, а премијеру је имао почетком 1960-их у београдском листу Кекец, када је именима ликова кумовао писац Душко Радовић, тада члан редакције, сценариста стрипова и преводилац са француског.[1][2] Серијал се од тада објављује и прештампава код највећих издавача („Форум“, „Дечје новине“, „Политика“...) у часописима и албумима.

Данас је српски издавач „Таличног Тома“ београдска едиција „Весели четвртак“. Епизодом Јунак Млакоња која се појавила на киосцима 4. новембра 2010. године у преводу чувеног преводиоца Ђорђа Димитријевића (Гаша Шепртља, Астерикс...), започето је најновије издање овог серијала код нас, укључујући премијерне епизоде које раде Морисови наследници.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кекец, попис Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2012) Стрипови-комикс.ком
  2. ^ „Стрип у Србији 1955-1972“ - Здравко Зупан, Пројекат Растко, март 2006.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]