Кичмени нерви

Из Википедије, слободне енциклопедије

Кичмени нерви (лат. nervi spinales) су део периферног нервног система кога сачињавају нерви који полазе са кичмене мождине. Код човека их има 31 пар и полазе са кичмене мождине помоћу два корена:[1][2][3] [4]

  • предњи корен (radix anterior), полази са предњих рогова сиве масе кичмене мождине; углавном садржи моторна нервна влакна за мишиће удова и трупа
  • 'задњи корен (radix posterior), полази са задњих рогова кичмене мождине; граде га сензитивна нервна влакна која улазе у кичмену мождину; њему је придодат сензитивни кичмени нервни чвор (ganglion spinale).

Гране кичмених нерава[уреди]

По изласку из кичмене мождине корени се спајају и награде кичмени нерв. Део кичмене мождине са кога полази један пар нерава назива се сегмент. Нерв излази кроз међупршљенски отвор и грана се на 4 гране:

  • предња или моторна грана (ramus anterior)
  • задња или сензитивна грана (ramus posterior)
  • можданична грана (ramus meningeus)
  • спојничка грана (ramus communicans albus), која представља спојницу са симпатичким стаблом.

Плексуси[уреди]

По изласку из кићмене мождине , нерви формирају сплетове (plexus) од који полазе нерви за поједине делове тела.

Вратни сплет (plexus cervicalis)[уреди]

Граде га предње гране прва четири кичмена нерва. Од њега полазе две врсте грана:

  • сензитивне за кожу врата, уха, рамена и горњег дела грудног коша;
  • моторне које инервишу мишиће врата и дијафрагму.

Рамени сплет (plexus brachialis)[уреди]

Рамени сплет граде предње гране од 5. до 8. нерва и први грудни нерв. Од њега полазе три примарна нервна снопа од који полазе нерви за кожу и мишиће рамена и руку.

Међуребарни нерви (nervi intercostales)[уреди]

У пределу грудног коша се не формирају сплетови већ од грана спиналних нерава настају међуребарни нерви. У сваки међуребарни простор улази по један нерв.

Слабински сплет (plexus lumbalis)[уреди]

Граде га од 1-4. слабинског нерва. Његове најважније гране су:

  • бутни нерв (n. femoris) који инервише предње мишиће и кожу предње стране бута;
  • запорни нерв (n. obturatorius) који инервише унутрашње мишиће бута и кожу унутрашње стране бута.

Крсни сплет (plexus sacralis)[уреди]

Граде 4. и 5. слабински и 1, 2. и 3. крсни нерви. Његове најважније гране су:

  • бочне гране које инервишу седалне мишиће;
  • велики седални нерв (n. ischiadicus) који инервише задње мишиће бута и грана се на лишњачки и голењачки нерв.

Стидни сплет (plexus pudendus)[уреди]

Предње гране 3, 4. и 5. крсног нерва граде овај сплет. Завршна грана је стидни нерв, који инервише мишиће међице и кожу спољашњих полних органа.

Тртични сплет (plexus coccygeus)[уреди]

Представља уствари сојницу предње гране петог крсног и тртичног нерва. Оживчава кожу чмара.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Berberović Љ., Хаџиселимовић Р., Диздравић И. (1987): Медицинска антропологија. Светлост, Сарајево, ISBN 86-01-00364-8.
  2. Међедовић С., Маслић Е., Хаџиселимовић Р. (2000): Биологија 2. Светлост, Сарајево, ISBN 9958-10-222-6.
  3. Хаџиселимовић Р., Маслић Е. (1999): Основи етологије – Биологија понашања животиња и људи. Сарајево, Сарајево, ISBN 9958-21-091-6.
  4. Софраџија A., Шољан Д., Хаџиселимовић Р. (2003): Биологија 1, Светлост, Сарајево, ISBN 9958-10-592-6.

Литература[уреди]

  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
  • Хале. В, Г, Моргам, Ј, П: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
  • Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, београд, 2001
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986
  • Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
  • Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
  • Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, београд, 1989.
  • Поповић С: Ембриологија човека, Дечије новине, Београд, 1990.
  • Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
  • Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995

Спољашње везе[уреди]