Клисура Ждрело
| Клисура Ждрело | |
|---|---|
 Клисура Ждрело | |
  | |
| Локација |  Србија |
| Дужина | 1,5 km |
| Дубина | 130 m |
| Географија | |
| Планинска област | Карпатско-балканска |
| Области Регије | Нишавска област Источна Србија |
| Водоток | Црвене реке |
Клисура Ждрело је мала пробојница Црвене реке у доњем току и делу тока близу ушћа у Нишаву. Дугачка је 1,5 km, а дубока 130 m.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Клисура Ждрело повезује Ветанску корутину у облуку Црвене реке (из северне подгорине Суве Планине) на југу, са доњим—западним, а самим тим и осталим делом уже Белопаланачке котлине — на северу. Према наведеном, она повезује примарну и секундарну творевину Белопаланачке котлине.[2]
Слив Црвене реке у коме се налази клисура Ждрело има карактеристичан амфитеатралан облик који погодује изненадној појави великих вода. Имајући у виду и геолошку подлогу слива коју у највећем делу чине неотпорни седименти палеозојске и неогене старости, слив је познат по ерозији, нарочито механичкој. После сваке јаче кише Црвена река носи велику количину наноса, а по води обојеној од црвених пешчара је и добила своје име, као и истоимено село на ушћу у Нишаву.[3]
Клисура је проходна, и кроз њу пролази локални пут за села, који је данас асфалтиран.[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Петровић Ј. (1998): Природа Беле Паланке и средњег Понишавља, Универзитет у Новом Саду, ПМФ, Институт за географију, Нови Сад
- ^ Милан Костић, Белопаланачка котлина, Географски институт Јован Цвијић, Посебна издања књига 23. Београд 1970.
- ^ Станковић Стеван С. (1997): Географија Понишавља. Српско географско друштво, Београд
- ^ Петровић Ј. (1998): Природа Беле Паланке и средњег Понишавља. Природно- математички факултет – Институт за географију, Нови Сад
