Коан

Из Википедије, слободне енциклопедије

Коан у зен будизму представља загонетку или парадокс, којим се жели показати неадекватност логичког мишљења. Познати примери коана су: „Какав је звук пљеска једне руке?" или „Какво је било твоје лице пре твог рођења?".

Историјат[уреди]

Према предању, након великог раскола у кинеском чан будизму, стари патријарх Хунг-џен објавио је да ће наследник бити онај који напише најлепшу песму који сажима чан учење. Шен-хсију је тада написао песму која гласи:[1]

Тело је налик бодхи дрвету,
А дух сјајном огледалу;
Брижљиво их чистимо сваког часа
Да по њима не падне прашина.

Да би побио ту идеју, Хуј-ненг је написао следећу песму:

Првобитно није постојало бодхи дрво
Ни ма какво огледало;
Пошто првобитно ништа није посиојало,
На шта може пасти прашина?

Шен-хсијуова песма наглашавала је универзалну свест (види школа свести), док је Хуј-ненгова наглашавала празнину (види школа празнине). Вели се да је Хунг-џен одобрио Хуј-ненгову песму и именовао га својим наследником.[1]


  1. 1,0 1,1 Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije (str. 285-296.), NOLIT, Beograd, 1977.