Пређи на садржај

Загонетка

С Википедије, слободне енциклопедије

Загонетка (од глагола гонетати) је исказ, питање или фраза двосмисленог или нејасног значења, односно врста мисаоно-говорне игре, изражене у виду метафоричног - описног или непосредног, често збуњујућег питања, које захтева одговор. Питање је формулисано у готово утврђеном облику и има само један прави одговор прихваћен у традицији. По Караџићу, назива се још гонеталицом.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Загонетка је интернационална и веома стара врста усмене књижевности. Она потиче из најстаријих времена, а доказ за то је њен начин изражавања у сликама, што је прафеномен сваког људског говора. Многе форме и теме загонетања се срећу још у античкој књижевности (код Хесиода, Хомера, Пиндара, Платона, Есхила).

Мисао о обредном карактеру загонетке се среће још у Старој Индији, а и у раном хришћанству. Код нас се, још у 19. веку, среће обичај да се загонета само у одређено доба године, као и употреба загонетки у свадбеном обреду. Кратка и ритмичка форма омогућили су да се загонетка издвоји из обреда и постане посебна врста - да пређе у приповедачки израз у коме се и данас јавља. Певачка мелодија загонетке променила је обредни карактер сватовских, ловачких и других ритуала, у смеру забаве и надметања у довитљивости.

Загонетка се појављује и у Библији - Самсонова загонетка.

Код нас, први бележи народне загонетке Вук Стефановић Караџић, 1821. у додатку Новина сербских, потом у друго издање Рјечника, а у рукопису оставља још око пет стотина. Неколико стотина још објављује Стојан Новаковић 1877, а потом и Вук Врчевић у збирци „Народне хумористичне гаталице и варалице“ из 1885.[2]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Загонетка је најближа пословици, по својој краткој форми у прози или стиху. Пословица садржи народне мудрости и столећима утврђене истине о свету и људима, док загонетка садржи више поетске разноврсности и скривени смисао у значењима песничких средстава и подразумева мелодију, риму, недореченост.[3] Загонетка има барем два смисла, од којих је један у првом плану описа, а други, сакривен, са пренесеним значењем, изван текста и представља решење загонетке.[4]

Главна средства загонетке

[уреди | уреди извор]

Главна средства народне загонетке су: песничка слика, метафора, паралелизам, епитет, алузија, алегорија, алитерација, синоними, хомоними, ребуси, итд.

Предмети загонетки

[уреди | уреди извор]

Предмети загонетки су веома широк и разноврстан скуп ствари, појмова, живота, бића, и других појмова света који окружују човека.

Природне појаве

[уреди | уреди извор]

У усменим народним загонеткама природне појаве око човека објашњаване су на разне начине, а у загонеткама су најчешће биле присутне: снег, сунце, облак, магла...који су описивани у страху, дивљењу или лепотом:
Прођох гору, не уквасих се; прођох ватру, не изгорех се. (Ветар)
Ја изађох на сребрно гувно и ударих у златне свирале; свак ме чу, а нико не виде. (Ветар)
Пуно поље бисера, нити га тко посија, ни побра. (Роса)

Годишња доба, временски интервали

[уреди | уреди извор]

Два брата и двије сеје коло воде:
један брат нас цвијећем посипље, други брат нас житом обасипље;
прва сеја вино точи,
друга сеја воду лијева. (Пролеће, лето, јесен и зима)
Ја сам дрво од дванаест грана; на свакој грани по четири гнијезда; у сваком гнијезду по седам птичића; а свака имаде своје име. (Година, месеци, недеље, дани)

Небеска тела

[уреди | уреди извор]

Сунце, као извор живота, топлоте и светлости, обожавано је још у прастарим временима, и као такво заузимало важно место и у загонеткама. Повезује се са Месецом и звездама.
Оца нема, мајке нема, а свако јутро се рађа. (Сунце)
Сивац море прескочи, ни копита не скваси. (Месец)

Човек, делови човечјег тела, занимања, размишљања

[уреди | уреди извор]

Жива земља мртвом господари. (Човек)
Ти носиш мене, ја носим тебе. (Човек и обућа)

Предмети

[уреди | уреди извор]

Предмети из свакодневног окружења представљају најчешће теме загонетки. Према предметима и стварима може се понекад одредити и старост загонетке и њено порекло, тако да се наилази на загонетке о стварима које више нису у употреби, чак и о предметима за које се не зна чему су служили.
О клину виси, о злу мисли. (Пушка)
Танко као жица, витко као змија, пуца као пушка, гризе као пас. (Бич)

Животиње

[уреди | уреди извор]

Преде, а никад јој се конца не види. (Мачка)
По води плови, по суху ходи, а из куће се никад не извлачи. (Корњача)

Типови загонетки

[уреди | уреди извор]

Најважнији типови наших усмених загонетки су: језичке, ономатопејске, дијалошке, слике-загонетке, лирске, контрастне, загонетке по принципу елиминисања, двосмислено-еротске загонетке и загонетке о пореклу ствари.

Језичке загонетке

[уреди | уреди извор]

То су загонетке у којима се предмет описује елементима језика, лепотом усмене речи и необичним речима.
Закукуљено, замумуљено, задевећено, задесећено, не мога га нико откукуљити, одмумуљити, оддеветати, оддесетати, него онај који га је закукуљио, замумуљио, задеветио и задесетио. (Брава)
Једно име и у гори и у води. (Клен - риба и дрво)

Ономатопејске загонетке

[уреди | уреди извор]

Ове загонетке користе гласове и звукове из природе као средство за прикривање али и као средство за сугестију одгонетке.
Нешуш прође кроз гору, а не шушну. (Магла)
Преко шума шум-шум, преко поља кас-кас, па у воду тумбас. (Жаба)

Дијалошке загонетке

[уреди | уреди извор]

Дијалошке загонетке користе дијалог као форму.
О делијо, делијо, куд си сву ноћ ходио? - Све сам хитро летио, по свијета тјешио. (Сунце)
Отуд лети тиринчица, срете је опенчица: "Куда летиш, тиринчице?" "Куда летим, да летим, ником ништа не чиним". (Варнице)

Слика загонетка

[уреди | уреди извор]

Сликом и бојама се описује предмет загонетке.
Бела се роди, зелена одрасте, црвена умре. (Трешња)
Бела квочка дању пилиће растура, црна квочка ноћу пилиће скупља. (Дан и ноћ)

Лирске загонетке

[уреди | уреди извор]

Лирске загонетке садрже осећања, у форми су лирске народне песме.
Бисер се моми низ лице рони. Да ми је казат шта мому боли. (Сузе)
Сама себи своје срце јела. (Свећа)

Контрастне загонетке

[уреди | уреди извор]

Контраст у описима служи и као песничка фигура, и као песничка структура загонетке.
У ватри мокро, у води сухо. (Восак)
Ногом у блату, а главом у злату. (Клас жита)

Загонетке по принципу елиминисања

[уреди | уреди извор]

Бело је, снег није, слатко је, мед није. (Шећер)
Рогато је - коза није, траву пасе - овца није, товар носи - коњ није. (Пуж)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Шкреб, Зденко; et al. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Бигз. 
  2. ^ Новаковић 1877
  3. ^ Лакићевић 2004, стр. 107-134
  4. ^ Латковић 1967, стр. 135

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Лакићевић, Драган (2004). „Природа усмене загонетке”. Српске народне загонетке. Дерета. стр. 107—134. 
  • Новаковић, Стојан (1877). Српске народне загонетке. Београд: В. Валожић. 
  • Кнежевић, М. Антологија народних умотворина, 1957.
  • Бонифачић, Н. Народне драме, пословице, загонетке, 1963.
  • Латковић, Видо (1967). Народна књижевност I. Београд: Научна књига. 
  • Обрадовић, Славољуб (2005). Књижевност за децу 1. Алексинац: Виша школа за образовање васпитача, стр. 86-87.
  • Драгиша Живковић (2001). Речник књижевних термина. Бања Лука: Романов, стр. 935-937.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]