Кола (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кола
Кола
Kola River.JPG
Tuloma-Kola.png
Мапа басена Коле и Туломе
Опште информације
Дужина 83 km
Басен 3.850 km2
Пр. проток 44 m3s
Слив Кољски заливБаренцово море
Водоток
Извор језеро Колозеро на
68°20′00″N 33°13′55″E / 68.33333° СГШ; 33.23194° ИГД / 68.33333; 33.23194 (Извор реке Коле)
В. извора 140 m
Ушће у Кољски залив на
68°53′01″N 33°02′03″E / 68.88361° СГШ; 33.03417° ИГД / 68.88361; 33.03417 (Ушће реке Коле)
В. ушћа 0 m
Про. пад 1,67 mkm тока
Географске карактеристике
Држава/е  Русија
Област Мурманска област
Насеља Кола, Киљдинстрој, Молочни

Кола (рус. Кола) река је која протиче преко територије Мурманске области, на крајњем северозападу Русије. Свој ток започиње као отока језера Колозеро, на подручју Оленегорског округа, у централном делу Мурманске области. Тече у смеру севера и након 83 километра тока улива се у уски Кољски залив Баренцовог мора код истоименог града Коле на подручју Кољског рејона. Површина сливног подручја је око 3.850 км², док је просечан проток на 8 километара узводно од ушћа 44 м³/с.

Према једној верзији име реке потиче од самске речи „кољук” у значењу „златна река”, док је по другој верзији садашње име русификована верзија финског назива „кулјоки” (река богата рибом). Назив „Кола-река” у званичним документима се први пут помиње у једном летопису из 1532. године.[1]

Карактерише је углавном нивални (снежни) режим храњења, а највиши водостај је током маја и јуна када се топи снег у горњем делу њеног тока. У зони ушћа корито реке Коле се шири до максималних 120 метара, док дубине ретко где прелазе 2 метра. Најважније притоке су Тухта (36 км) и Медвежја (40 км).

На њеним обалама налази се град Кола и варошице Киљдинстрој и Молочни, те неколико села и железничких станица. Долином реке Коле иде граница између Кољског полуострва и континенталног дела Русије.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Минкин А. А. Топонимы Мурмана. — Мурманск: Мурманское книжное издательство, 1976.

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Река Кола на Викимедијиној остави