Корисник:Ренато Петровић/Борис Гељфанд (1)

С Википедије, слободне енциклопедије
Борис Гељфанд

Током Tata Steel Chess, 2012.

Лични подациПуно имеБорис Абрамович Гељфанд
Датум рођења

(1968-06-24)24. јун 1968.(55 год.)Место рођењаМинск, Белоруска ССР, Совјетски савез,ДржављанствоСовјетски савез
ИзраелКаријераТитулаВелемајстор (1989)Фиде рејтинг2724 (април 2024)Највећи рејтинг2777 (новембар 2013)Рангирање46 (децембар 2017)Највеће рангирње3 (јул 1990)Борис Абрамович Гельфанд (блр. [Барыс Абрамавіч Гельфанд, Barys Abramavich Hel'fand] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ); рус. [Борис Абрамович Гельфанд, Boris Abramovich Gel'fand] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ); Шаблон:Lang-he-nבוריס אברמוביץ' גלפנדШаблон:Lang-he-n; рођен 24. јуна 1968) је израелски шаховски велемајстор.

Шестоструки учесник турнира кандидата (1991, 1994-95, 2002, 2007, 2011, 2013), освојио је Шаховски светски куп 2009 . а 2011 турнир кандидата, што га је учинило изазивачем у борби за титулу   првака света у шаху 2012. Иако је меч са шампионом Вишванатаном Анандом завршен резултатом 6-6, Гељфанд је изгубио одлучујући тај-брејк  у убрзаном шаху  2½–1½.[1]

Гельфанд је освојио велике турнире у Вејк ен Зеу, Тилбургу, Москву, Линаресу и Дос Ерманас. Он је учествовао на једанаест шаховских олимпијада и држао место у првих 30 играча на ранг листи ФИДЕ од јануара 1990. године до октобра 2017.године.[2]

Ране године[уреди | уреди извор]

Борис Гельфанд је рођен у Минску, Белоруска ССР, 24. јуна 1968. Његови родитељи, Аврам и Нела, су били инжењери. Његов отац му је купио књигу о шаху, Путовање у Шаховско краљевство, Авербаха и Бејлина, када му је било пет година.[3]

Пошто је препознат као таленат, први тренер Гељфанда од 1974. до 1979. године био је Едвард Зелкинд. Убрзо након тога, он је студирао код Тамаре Головеј две године и код ИМ Алберта Капенгута  дванаест година. Од 1980-83, је похађао школу Тиграна Петросјана. Рани успеси укључују освајање Меморијала Соколски 1983. године и узастопних Белоруских шаховских шампионата у 1984-5. Победио је 1985. године на јуниорском првенству СССР-а постигавши 9/11 а био је други иза Јурија Балашова 1986. године на међународном турниру  Минску.[4]

На јулској ФИДЕ ерјтинг листи 1987. године  Гељфанд се први пут појављљује у првих 100 играча, на осамдесетом месту.[5] Постао је јуниорски шампион Европе у 1987. години поделио друго место на такмичењу Млади мајстори СССР-а одржаном у Узгороду и поделио шесто место на квалификационом првенству СССР-а у Свердловску 1987. године са 10/17. Гељфандов успех довео га је у првиох 40 светских играча. Након што је поделио прво место на такмичењу Млади мајстори СССР-а одржаном 1988. године у Виљнусу и у Б-групи OHRA  турнира у Амстердаму,[6] он је освојио друго место на светском јуниорском првенству иза Жоела Лотеа у тај брејку и поделио прво место са Сергејом Долматовим у Клаипеди на квалификационом турниру СССР-а. Гељфанд је поделио европску јуниоску титулу са Алексејем Дреевим у децембру 1988. године, освојио меморијал Барча одржана у Дебрецину, Мађарска, са 7/10 и предводио репрезентацију Белорусије до трећег места на јуниорском екипном шампионату СССР-а у Краматорску.[7][8]

Звезда у успону[уреди | уреди извор]

Гељфандово прво појављивање на првенство СССР-а је одржаном у Одеси, у 1989. години, донело му је деобу другог место са Александром Бељавским, Долматовим и Вереславом Еингорним, заслуживши награду за "највећи број жртава материјала у току турнира".[9] Убрзо након тога, он је победио у Палма де Маљорки са 7½/9.

Добио је позив за учешће на великим турнирима у 1990. години, завршио на другом место иза Гари Каспарова са 7½/11 у Линаресу и Дортмунду,[10][11] , поделио прво са Иванчуком на Међузонском турниру у Манили и био трећи у Тилбургу.[12] На Турниру кандидата на почетку 1991. године, Гељфанд је победио Предрага Николића са 5½-4½, али је изгубио у наредном колу од Најџела Шорта 3-5.[13] Упркос разочарењу, Гељфанд је освојио прво место у Београду са 7½/11 и поделио друго место са Каспаровим у Ређо Емилија, пола бода иза Вишванатана Ананд.[14][15] Поделио је прво место са Валеријем Саловим у Вајк ан Зеу у 1992. години, поделио друго место у Минхену, изгубивши у финалу Тилбурга од Макла Адамса и дели прво место са Анандом на Аљехиновом меморијалу, одржаном у Москви.

Солидно друго место у Минхену 1993. године претходило је његовој највећој турнирској победи до овог тренутка, освајању Међизонског турнира у Биелу са резултатом 9/13, чиме је освојио место на Турниру кандидата 1994.[16] Гељфанд је поразио Адамса са 5-3 у четвртфиналу, и Владимира Крамника са 4½-3 ½ у полуфиналу а изгубио од Анатолија Карпова у финалу са 6-3 1995. године.[17]

Гељфанд остаје стално присутан у ТОП 20 играча света, освојивши 1994. године турнире Дос Ерманас и Кап Дагд, Београд 1995. године, поделивши прво место у Тилбургу и Бечу 1996. године, заузео је треће место у Дортмунду и поделио друго место у Гронингену. Он је заузео треће место на јаком турниру у Биелу и био други на Меморијалу Рубинштејна одржаном у Поланица Здроју. Гељфандов најбољи резултат на ФИДУ Првенствима светапо нокаут систему је био у 1997. години, када је победио Жоела Лотеа (4-2), Владислава Ткачева (3 ½ -2½) и Древа (2.5-1.5), пре него што је испао у полуфиналу од будућег победника турнира Ананда (1½-½).[18]

У 1998. Гељфанд је освојио Меморијал Рубинштејна, изгубио на Кап Дагд турниру по нокаут систему у финалном мечу против Карпова након што му је истекло време у одлучујућој брзопотезној партији тајбрејка, док је имао победничку позицију,[19] освојио 1999. Sigeman & Co турнир одржан у Малмеу и Меморијал Рубинштајна у 2000. години. У 2001. години Гељфанд је поделио прво место Мелоди Амбер турниру у убрзаном шаху (завршивши прво место следеће године) и заузео треће место у Астани. Следеће године он је поделио прво на НАО мастерсу у Кану, освојио Кап Дагд и учествовао на мечу у убрзаном шаху "Русија против света", постигавши 6/10 за победнички светски тим. Играо је у Дортмунду, што је био кандидат Турнир кандидата за Класично светско Првенство у шаху 2004, али је само успео да заврши на трећем месту у својој квалификационој групи, тако да се није квалификовао за плеј-оф.[20]

Corus Chess 2006

У 2003. поделио је треће место у Енгиену и 2004. победио у Памплони. Гељфанд је поделио прво место на позивном турниру у Бермуди и у Биели 2005. Завршио је на шестом месту на Светском шаховском купу 2005, обезбедивши место на Турниру кандидата 2007.[21] У 2006. Гељфанд је поделио пето место са Сергејом Карјакином остваривши 7/13 на Корусу и поделио треће место у Дортмунду.

Гељфанд је победио на мечевима кандидата против Рустама Касимаџанова 5½-3 ½ и Гате Камског 3½- ½, да би се квалификовао за Светско првенство, одржано у Мексико ситију.[22] Упркос чињеници да је био седми носилац на Светском шаховском првенству 2007 по ФИДЕ рејтингу, Гељфанд је изазвао узбужење у финишу поделивши друго место (трећи на тај брејк) са Владимиром Крамником, само поен иза Вишванатана Ананда.[23] Такође је ремизирао у мечу са Давидом Наваром 2-2, стигао до полуфинала АКП Купа у убрзаном шаху у Одеси, поделио прво место са Шировим, Иваном Соколовим и Фридманом на Калатрава турниру у убрзаном шаху и поделио треће место на Таљовом меморијалу.[24] Наступао је за Израел на Макабијанским играма у Израелу 2009. године.[25]

Светско Првенство 2012.[уреди | уреди извор]

На Светском шаховском купу 2009, Гељфанд је био први носилац, и победио Јудит Полгар, владајућег светског јуниорског шампиона Максима Вишје-Лаграв, Дмитрија Јаковенког Сергеја Карјакина да би стигао до финала. Затим се суочио са бившим ФИДЕ шампионом света Русланом Пономаревим у борби за прво место и победио са резултатом 7-5 у плеј-офу.[26]. Освајањем Светског шаховског купа 2009, Гељфанд се квалификовао за Турнир кандидата за првенство света у шаху 2012 .

У мају 2011. године, Гељфанд је учествовао мечевима кандидата у Казању, Русија, где је био четврти носилац. У четвртфиналу он је победио у трећој партији након тешке борбе црним фигурама Најдорфовој одбрани Шакријара Мамеђарова 2½–1½ и да се пласира у полуфинале, где се суочио са американцем Гатом Камским. После прве четири партије које су завршене резултатом 2-2, Камски је добио трећу партију плеј-офа у убрзаном шаху и повео са 2-1, присиљавајући Гељфанда да победи црним фигурама у последњој партији да би избегао елиминацију. Гељфанд је био на нивоу задатка и у завршном плеј-офу који је игран у брзопотезном шаху победио са 2-0 за пролазак у финале. У финалу се суочио са Александром Гришчуком. После ремија у првих пет партија, Гељфанд је добио шесту и последњу партију белим фигурама играјући Гринфелдову одбрану што му је донело победу у мечу и на турниру 3 ½ –2½.[27]

Као победник турнира кандидата, Гељфанд се сусрео са Анандом  у мечу за титулу светског првака 2012.[28] Био је то први пут након неколико деценија (од меча између Карпова и Корчноја 1981), да је владајући шампион света бранио своју титулу против старијег изазивача. Гељфандова победа у седмој партији донела му је вођство у мечу, али је изгубио осму партију у 17-потезној минијатури, најкраћој одлучујућој партији у историји светског Првенства. Меч се завршио са 6-6, али је Ананд победио плеј-офу у убрзаном шаху 2½–1½, и сачувао титулу.

Каријера после Москве[уреди | уреди извор]

Убрзо после меча, Гељфанд дели прво место са Веселином Топаловим и Мамеђаровим на ФИДЕ Гран-при манифестацији, одржаној у Лондону, остваривши у последњем колу победу над Касимџановим, постигавши 7/11. Он је играо у 2013. Турнир кандидата, који је одржан у Лондону, од 15. марта до 1. априла. Завршио је на петом месту, са 6½/14.[29]

Гельфанд-Адамс, Спомен Алехина 2013

На Аљехиновом меморијалу, који је одржан од 20. априла до 1. маја, Гељфанд дели прво место са Ароњаном, који га је победио у другом тај-брејку (број победа).Постигао је 5½/9.[30]

Од јуна 2013. године, Гељфанд је освојио Таљев меморијал победивши Александра Морозевича, Фабијана Каруана и Хикару Накамуру, постигавши 6/9, пола поена испред Магнуса Карлсена.[31] Добио је 18 рејтинг поена на ранг листи и постигао свој највећи рејтинг Ело рејтинг до тога времена 2773.[32] Гељфанд да се врати из четвртог круга изађе из првог светског Куп Максим Вашье-Лаграва , делећи са првог Каруана у финалу Гран-При ФИДУ у Паризу. Он је подигао 11.9 рејтинг поена и поново достигла рекордан Лични рејтинг 2777. Он је наставио да се заврши четврти у Гранд прик у генералном пласману са 325 бодова је довољно за кандидата због слабих резултата у Ташкент и Пекинг догађаја. Он је поделио прво са Каруаной на следећем Гран-При овој манифестацији, одржаној у Бакуу.

Екипни резултати[уреди | уреди извор]

Олимпијада Појединачни резултат Резултат екипе
Нови Сад, 1990 6/9 (10.) Злато
Москва 1994 6/11 (45.) 12.
Јереван 1996 6/10 (24.) 33.
Истанбул 2000 7/11 (18.) 5.
Блед 2002 5/8 9.
Калвија 2004 6/11 (43.) 5.
Торино 2006 5/9 (46.) 4.
Дрезден 2008 7½/10 (сребро) Сребро
Ханти Мансијск 2010 4½/9 (19.) Бронза
Истанбул 2012 4½/8 (15.) 26.
Тромсо 2014 5/9 (22-ог) 9.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Гељфанд је емигрирао у Израел и настанио се у Ришон ЛеЦиону, где је постао најбоље рангирани израелски шахиста. Оженио се Мајом.[33] он је фудбалски фан и члан фудбалског клуба Барселона.[34]

Стил игре[уреди | уреди извор]

Објављене књиге[уреди | уреди извор]

Списак литературе[уреди | уреди извор]

  1. ^ Israeli grandmaster Gelfand loses World Chess Championship Haaretz.com Eli Shvidler Published 2 April 2008
  2. ^ Administrator. „Gelfand, Boris ISR FIDE Top Chess Player”. ratings.fide.com (на језику: енглески). Приступљено 2017-11-27. 
  3. ^ Boris Gelfand: "A person should try to achieve maximum success in his business" ChessPro.ru Accessed 20 June 2015
  4. ^ Minsk International 1986 Chessmetrics Accessed 27 September 2014
  5. ^ July 1987 FIDE Rating List FIDE lists. Accessed 26 September 2014
  6. ^ OHRA-B Amsterdam July 1988 Chessmetrics Accessed 10 October 2014
  7. ^ EU U20s Championship, Arnhem 1988 Chessmetrics Accessed 10 October 2014
  8. ^ Debrecen 1989 Chessmetrics Accessed 10 October 2014
  9. ^ The Soviet Championships (1 изд.). Cadogan Chess. 1998. стр. 215—216. ISBN 1-85744-201-6. 
  10. ^ Linares 1990 Crosstable Toledochess.com Accessed 10 October 2014
  11. ^ Dortmund Sparkassen Chess Meeting 1990 ChessFocus.com Accessed 10 October 2014
  12. ^ Manila Interzonal Tournament 1990 Mark-Weeks Accessed 10 October 2014
  13. ^ 1991-93 Candidates Matches Mark Weeks Accessed 10 October 2014
  14. ^ Belgrade Investbank 1991 365Chess.com Accessed 10 October 2014
  15. ^ Reggio Emilia 9192 365Chess.com Accessed 10 October 2014
  16. ^ 1993 Biel FIDE Interzonal Tournament Mark Weeks Accessed 11 October 2014
  17. ^ 1994-96 FIDE Candidates Matches Mark Weeks Accessed 11 October 2014
  18. ^ 1997 FIDE Knockout Matches Mark Weeks Accessed 11 October 2014
  19. ^ Karpov wins the Cap D'Agde rapid tournament TheWeekInChess Published 2 November 1998
  20. ^ 2002 Dortmund Candidates Tournament Mark Weeks Accessed 11 October 2014
  21. ^ 2005 World Cup Mark Weeks Accessed 11 October 2014
  22. ^ 2007m Candidates Matches Mark Weeks Accessed 11 October 2014
  23. ^ 2007 Mexico City Mark Weeks Accessed 11 October 2014
  24. ^ 4 Mas rapido in Calatrava ChessNinja Published 11 April 2007
  25. ^ [1]
  26. ^ Gelfand beats Ponomariov to win the Cup Chessbase Published 14 December 2009
  27. ^ 2011 Candidates Event Mark Weeks 11 October 2014
  28. ^ Official FIDE World Championship 2012 Site Error in webarchive template: Check |url= value. Empty.
  29. ^ „Tournament standings”. FIDE. Приступљено 6. 4. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  30. ^ Aronian and Gelfand win Alekhine Memorial 2013 ChessBase. Published 1 May 2013. Archived from the original on 5 May 2013. Retrieved 13 October 2014.
  31. ^ Tal Final: Gelfand wins, Carlsen clear second ChessBase. Published 23 June 2013. Archived from the original on 25 June 2013. Retrieved on 13 October 2014
  32. ^ July 2013 FIDE Rating List: Caruana and Gelfand with Personal Records chess-news.ru Published 30 June 2013
  33. ^ Wife backs Boris Gelfand to win against Anand. Indianexpress.com Published 22 May 2012
  34. ^ Boris Gelfand - "hope to play until the age of 75" (in Hebrew) Tomer Ganor, Ynet.co.il Accessed 19 October 2013

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[[Категорија:Рођени 1968.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Совјетски шахисти]]