Минск

Из Википедије, слободне енциклопедије
Минск
Мінск; Минск

Minsk montage 240513.jpg
Миншки колаж

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Белорусије Белорусија
Основан 1067.
Становништво
Становништво (2014) 1.941.000
Агломерација (2014) 2.648.500
Географске карактеристике
Координате 53°55′00″N 27°33′00″E / 53.916667, 27.55
Временска зона UTC+3
Надморска висина 220 m
Површина 348,84 km²
Минск на мапи Белорусије
{{{alt}}}
Минск
Минск на мапи Белорусије
Остали подаци
Поштански код 220000–220141
Позивни број +375 17
Регистарска ознака 7
Веб-страна www.minsk.gov.by


Координате: 53° 55′ 00″ СГШ, 27° 33′ 00″ ИГД

Минск (блр. Мінск, рус. Минск) главни је и највећи град Републике Белорусије, административни центар Минске области и Минског рејона, седиште Заједнице Независних Држава, „Град херој Совјетског Савеза“, најзначајнији политички, привредни, културни и научни центар у земљи. Смештен је на обалама реке Свислач у подручју Минског побрђа, готово у самом географском средишту Белорусије.

Градска територија обухвата површину од 348,84 км² и има статус засебне административне јединице у земљи у рангу са областима. Према проценама националне статистичке службе за 2014. годину у граду је живело 1.941.000 становника, док у ширем градском подручју живи преко 2,6 милиона људи, што чини око четвртине укупне популације у земљи. Према броју становника Минск се налази на 4. месту на подручју некадашњег Совјетског Савеза, односно на десетом месту у Европи.

Етимологија[уреди]

Према легенди на обалама реке Свислач у једној каменој воденици живео је див Менес. Див је у свом каменом млину млео камење од којег је пекао хлебове којим је хранио своје поданике. Иако нико никада није видео Менеса из воденице су се сваке ноћи чули крици, песма и игра. У поноћ див је излазио из своје воденице и обилазио околна села отимајући људе и претварајући их у своје војнике и поданике. Међутим његови поданици су се побунили и уз помоћ моћног чаробњака заувек протерали Менеса, а његову воденицу спалили. У знак сећања на дива Менеса остало је име града.[a][1]

Иако не постоје сасвим поуздани подаци о пореклу имена града многи етнографи верују да је оно проистекло од водотока Мења или Менка, потока који се некада уливао у реку Птич (притоку Припјата) на подручју данашњег града. Сам хидроним може да се објасни из индоевропског men што значи мали док се у угро-финском мансијском језику речју манья означава малена река.[2] У најстаријим руским летописима град се називао Мѣньскъ, Мѣнескъ, Мѣнскъ, док се у новијим документима среће у форми без слова јат као Меньск, Менеск.[3]

У пољским документима град се, почев од 1502. помиње у форми имена Мињск (пољ. Mińsk), док је стари облик Менск готово потпуно ичезао из службених докумената током XVIII века. Након друге поделе Пољске крајем XVIII века облик Минскъ се усталио и у рускојезичним списима као дослован превод имена града са пољског језика. Пољска верзија имена Минск–Мињск вероватно је везана за име пољског града Мињска Мазовјецком у данашњем Мазовском војводству. Међутим како је белоруски језик норматизован и стандардизован тек 1918. године самим тм није постојала ни јединствена орографија код имена град Минска, те се у свакодневном говорном језику користио термин Менск, док је у писаној форми коришћена верзија Минск. Међу белоруском интелигенцијом почев од 1916. усталио се назив Менск Белоруски (блр. Менск-Беларускі), назив се задржао и током периода немачке окупације, а усталио се у документима белоруске дијаспоре.[4]

У једном периоду постојања Белоруске Совјетске Републике стари назив Менск је поново био заузео нормативну форму и користио се у званичним документима на белоруском језику све до 29. јула 1939. године када је Врховни совјет Белоруске ССР увео званичан белорускојезични назив града у форми Мінск.[5] У савременим историјским списима на белоруском језику стари назив Менск користи се искључиво за део градске историје до 1793. године.

Мински градски совјет је 1991. године од републичког Врхвног совјета тражио званично враћање историјског имена града, међутим иницијатива је одбачена пошто су за предлог гласала 142 депутата, док је њих 173 било против.[6]

У пољском језику се у историјским списима користе називи Минск Литвански (рус. Mińsk Litewski) за период градске историје везан за Велику кнежевину Литванију, односно Минск Бјалоруски (пољ. Mińsk Białoruski) за позднији период. У савременом пољском језику користи се само верзија Mińsk.

Географија[уреди]

Детаљнија мапа града Минска са ближом околином
Сателитски снимак градског подручја Минска

Град Минск налази се у југоисточним деловима Минског побрђа (део знатно пространије Белоруске греде), благо заталасаног подручја моренског порекла које обухвата централне делове Минске области и Републике Белорусије. У основи побрђа налазе се стене девонске, кредине и палеогенске старости, док је савремени површински рељеф формиран деловањем Сошког ледника који је био активан у периоду од пре 220 и 110 хиљада година.[7][8] Сам град лежи на просечној надморској висини од око 220 метара, а недалеко од града налазе се и три највише тачке Белорусије – Дзјаржинска гора (на висини од 345 метара) налази се на око 30 километара западније, Лисаја (342 метра) на око 21 километар северно и Мајак (335 метара) на око 30 километара северозападно од града. Највиша градска тачка налази се у улици Лешчинског и лежи на 283 метра, док је најнижа тачка у југоисточном делу уз долину Свислача код Чижовског језера (на 181,4 метра), тако да је вертикална разлика између ова два екстрема свега 101,6 метара. Према подацима из 2012. године градска територија обухвата површину од 348,84 км²[9]

Најважнији водоток који протиче кроз град је река Свислач, лева притока реке Березине и део басена реке Дњепар и Црног мора. Река Свислач извире на свега неколико километара северозападно од града, у подножју брда Мајак и протиче готово централним делом града у смеру северозапад-југоисток. Кроз град протиче још неколико мањих водотока који се уливају у Свислач – Лошица (9,2 километра), Мишка (2 км), Немига (4,5 км), Цна (14 км), Переспа (2 километра) и Тростјанка. У источном делу града налази се Слепјански хидросистем, систем канала у кориту некадашње речице Слепјанке укупне дужине 22 километра и површине од 122,4 хектара. Његова градња је завршена 1985. године, а најсевернији део хидросистема је вештачко Цњанско језеро површине 0,87 км² и максималне дубине до 7,5 метара. Да би се обезбедило несметано водоснабдевање града 1968. године започели су радови на градњи Вилејско-минског хидросистема којим је део вода из реке Вилије преусмерен у корито Свислача. Хидросистем је у експлоатацију пуштен 15. јануара 1976. године.

Град је познат по својим бројним вештачким језерима саграђеним углавном уз ток Свислача за потребе водоснабдевања града, те за одбране града од учесталих поплава. Највећа групација тих језера налази се у сверозападном делу граду где су саграђена језера Дрозди (површине 2,1 км² и максималне дубине до 6 метара), Криница (0,95 км², дубина до 5,2 метра) и Заславско језеро (31,1 км², дубина до 8,8 метара) која се често заједнички означавају термином Миншка мора. Заславско језеро које се налази на око 10 километара северозападно од центра града је уједно и друго по величини вештачко језеро у Белорусији. Готово у самом центру града налази се вештачко Комсомољско језеро површине 0,42 км² и максималне дубине до 4,5 метара. Највеће језеро на југоистоку града је Чижовско и смештено је у истоименој градској четврти у Индустријском рејону града (површина језера је 1,6 км², дубина до 4,7 метара).


У периоду између 1950их и 1970их година долина уз реку Свислач и њене притоке је у потпуности архитектонски трансформисана и некадашње плавно и мочварно подручје претворено је у такозвани Миншки појас воде и зеленила (блр. Водна-зялёны дыяметр Мінска, рус. Водно-зеленый диаметр Минска), који чине бројни паркови и зелене површине уз обе обале реке. Данас је то најважније рекреативно подручје у граду и сматра се једним од најважнијих градских симбола.[10]

Клима[уреди]

Град Минск налази се у зони умереноконтиненталне климе (према Кепеновој класификацији климата варијанта Dfb), и под јаким је утицајима влажних маритимних струја са Балтика и сувих ваздужних маса из унутрашњости Евроазије због чега је време на том подручју подложно наглим и учесталим променама.

Најхладнији месец је јануар са просечном температуром ваздуха од око −4,5°C, док је најтоплији месец јул са просечних +18,5°C. Апсолутни минимум измерен је 17. јануара 1940. године и износио је –39,1°C, док је апсолутна максимална температура ваздуха измерена 3. августа 2014. када је жива у термометру достигла вредност од +35,6°C.[11] Просечна вредност температуре ваздуха на годишњем нивоу у граду је +6,7°C.[11] Лета су доста топла и влажна док су зиме релативно благе с честим продорима топлих ваздушних маса. Последњих година приметна је тенденција раста просечних температура ваздуха у зимском делу године. Влажност ваздуха је доста висока током целе године и у просеку има вредност од око 77%. Просечна сума падавина на годишњем нивоу је око 690 милиметара, а већина воденог талога излучи се у летњем делу године у виду киша. Највлажнији месеци су јун и јул са просечно око 88 мм, док је најсувљи фебруар са 39 милиметара. Снежни покривач задржава се на тлу у просеку око 100 дана годишње, углавном од друге половине новембра до краја марта. Просечна висина снежног покривача је 15 центиметара, максимална до 76 центиметара.

Ветрови који дувају у Минску углавном имају западни и северозападни смер и најчешће доносе захлађење и падавине са Балтика, што узрокоје појаве густе магле. Просечна брзина ветрова у граду на годишњем нивоу је 2,4 м/с.[11]

Сличне климатске карактеристике Минску имају Стокхолм у Шведској и Халифакс у Канади, иако су оба града за разлику од белоруске престонице смештени на обали мора.


Климатограм Минска
Показатељ \ Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Год.
Апсолутни максимум, °C 10,3 13,6 18,9 26,0 30,9 32,5 33,9 34,6 30,3 24,7 16,0 10,3 34,6
Средњи максимум, °C −2,7 −1,4 3,3 11,5 18,3 21,5 22,4 22,2 15,9 9,6 2,6 −1 10,1
Средња температура, °C −5,4 −4,4 −0,5 6,6 12,8 16,3 17,4 16,9 11,3 6,0 0,3 −3,4 6,1
Средњи минимум, °C −7,9 −7,2 −3,8 2,2 7,5 11,5 12,8 12,1 7,5 3,0 −1,8 −5,7 2,5
Апсолутни минимум, °C −39,1 −35,1 −30,5 −18,4 −5 0 3,8 1,7 −4,7 −12,9 −20,4 −30,6 −39,1
Количина падавина, mm 42 34 43 44 55 89 96 59 65 50 48 53 678
ИЗВОР(И): Погода и климат


Екологија[уреди]

Историја[уреди]

Железнички трг

Историја Минска је пуна ратова и разарања, Минск је био разаран више од 10 пута. Тачно време оснивања нам је непознато, иако се град први пута спомиње у летопису из 1067. године у којем се описују међусобни сукоби кнезова тадашње Кијевске Русије. Исте је године Минск освојила и спалила војска кијевског кнеза Изјаслава и његових савезника.

Првобитни и најстарији назив града гласио је Менеск, Мјенск, Менск. Порекло имена је нејасно а постављено је свега неколико теорија о пореклу уз постојећу легенду. Легенда каже да је див зван Менеск или Менск имао млин на обалама реке недалеко града. У свом млину је млео камење из којег је пекао хлеб којим је хранио своје војнике. Тај див је, према легенди основао град. Једна група историчара пак сматра да име града потиче од мале реке Менке која тече двадесетак километара од данашњег средишта града, док други име града доводе у везу са старом словенском речју “мјена” (срп. размена - Мјенск место где се одвија размена) јер је град лежао на раскрсници трговачких путова а управо се ту обављала трговина и размена робе. Негде од XVII. века под утицајем пољског језика реч Менск се преобликовала у садашњи облик Минск.

Почетком XI. века, Минск се као један од градова Велике литванске кнежевине претвара у важно средиште разних заната и трговине. 1499. године граду је додељено Магдебуршко право – право средњовековних градова на самоуправу. Средином XVI века у граду се појављују цехови (удружења средњовековних занатлија). Средњовековни грађани Минска извозили су дрво, смолу, восак, гвожђе, стакло, крзно у замену за со, вино, зачине, тканине и разне метале.

Трг Победе у Минску

Минск је одржавао трговачке везе с многим градовима Балтика, источне и западне Европе. У руско-пољском рату 1654—1667. град је претрпео велика разарања. 1655. Минск осваја руски цар Алексеј, али га пољски краљ Јан II Казимир (1648—1668) убрзо враћа под своју власт. 1793. године, Минск улази у састав царске Русије како је договорено Другом поделом Пољске, и постаје средиште истоимене губерније. Убрзо је поновно разрушен (1812. у нападу Наполеонове војске на путу према Москви.

Средином XIX века град се развио у велико индустријско и саобраћајно средиште. На то је највише утицала индустријска револуција у Русији и брза изградња железнице. До 1900. Минск је железницом био повезан с главним средиштима Русије, Украјине, Пољске и данашњим прибалтичким земљама. Град 1897. године има 91,494 становника, од којих трећину чине Јевреји.

Кроз године Првог светског рата, Октобарске револуције 1917. и грађанског рата који је уследио иза ње, власт се непрестано мењала између бољшевика, Немаца и Пољака. Од 1. јануара 1919. године Минск је главни град БССР (Белоруска Совјетска Социјалистичка Република) а од 1922. налази се у саставу Совјетског Савеза како је договорено миром у Риги. У раздобљу између два светска рата, становништво Минска се готово удвостручило, а број индустријских погона повећао и до неколико пута.

1921. године отворен је Белоруски државни универзитет и прва белоруска научна библиотека, а 1928. Академија наука БССР. 1922. у саставу универзитета основана је и национална и универзитетска библиотека која је у том тренутку била највећа библиотека у целој држави. Нагли је економски развој тражио што већи број младих школованих стручњака у разним делатностима. То је и разлог отварања нових основних, средњих и стручних школа, техникума и факултета.

Већ првих дана нацистичког напада на СССР у јуну 1941, Минск се нашао на мети силовитог напада немачког ратног ваздухопловства. Упркос снажном отпору Црвене армије, Немци су заузели град већ шестог дана од почетка операције Барбароса. У граду је формиран Миншки гето за Јевреје.

За време трогодишње окупације Минска, нацисти су ликвидирали више од 400.000 људи из града и околине а напуштајући га, град су оставили, по ко зна који пут у својој историји, у рушевинама и пепелу. Црвена армија је ушла у Минск 3. јула 1944. Тај датум се данас у Белорусији слави као Дан независности. Подручје града Минска је било и средиште партизанског покрета отпора прие и за време немачке окупације, што је и био разлог додељивања титуле Град херој 1974. године поводом 30. годишњице ослобођења. Током рата, град је готово до темеља уништен (80% града је било срушено) и свега неколико историјских здања је преживело разарање. Већина цркава и храмова је уништено у рату, а у наредним годинама доста их је уништено или преуређено по комунистичком налогу. Заправо, на територију Совјетског Савеза од самог почетка, сачувани сакрални објекти, цркве, храмови и самостани, били су или преуређени и намењени нечем другом или претворени у музеје.

Иза рата, град је поновно изграђен и један је од најважнијих средишта Совјетског Савеза. Снажан индустријски центар (фабрика трактора, производња саобраћајних средстава (тролејбуси, аутобуси), камиони, текстилна индустрија, бицикли итд.). Распадом Совјетског Савеза 1991, Минск је главни град независне Белорусије и средиште Заједнице Независних Држава (ЗНД).

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2015. живело 1.938.280 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012. 2014. 2015
1.261.869[12] 1.589.436[12] 1.589.436[12] 1.836.808[12] 1.885.067[12] 1.921.807[13] (процена) 1.938.280[12]

У Минску по најскоријим проценама живи 1.880.067 становника. Од тога највише Белоруса (79.3 %), затим Руса (15.7%), Украјинаца (2.4%), Пољака (1.1%) и Јевреја (0.6%).

Катедрала Светог Духа у Минску

Тренутно не постоји довољно поузданих података о верској припадности у Минску. Познато је да у Минску постоји око 24 цркава и верских објеката, док се још 10 тренутно гради или обнавља. Сматра се да у овом граду највише преовлађује православље, али има и других религија као што су јудаизам и ислам.

Административне поделе града[уреди]

Град Минск се тренутно дели на 9 рејона (дистрикта). А то су:

  • Централни дистрикт
  • Совјетски дистрикт
  • Првомајски дистрикт
  • Партизански дистрикт
  • Заводски (Фабрички) дистрикт
  • Лењински дистрикт, *Московски дистрикт
  • Фрунзенски дистрикт и *Октобарски дистрикт

Економија[уреди]

Минск је економски и индустријски центар Белорусије. Минск је развио индустријски и сервисни сектор не само за потребе града, већ и за потребе читаве нације што сведочи допринос града од 46% белоруском буџету. Највећи индустријски послодавци су:

  • Минска фабрика трактора
  • Минска фабрика замрзивача и фрижидера
  • Минска аутомобилска индустрија
  • Хоризонт (Фабрика фото-апарата)

Спорт[уреди]

Најбоље резултате на пољу спорта постигли су фудбалери и хокејаши. У Минску постоји више фудбалских клубова од којих су најпознатији ФК Партизан Минск, ФК Динамо Минск и ФК Минск. Од хокејашких клубова то су ХК Јуност Минск и ХК Динамо Минск.

Напомене[уреди]

  1. Легенду о диву Менесу први је објавио белоруски етнограф Павел Шпилевски 1846. године. Касније су многи етнографи оспорили рад Шпилевског сматрајући да већина митолошких ликова које је он описивао у ствари представљају израз његове уметничке слободе и да никада нису били делом локалног фолклора.

Референце[уреди]

  1. Санько С. Белорусская мифология. Энциклопедический словарь = Беларуская міфалогія. Энцыклапедычны слоўнік / И. Климкович. — 2 изд. — Мн.: Беларусь, 2006. — 599 с. — ISBN 985-01-0624-7.
  2. Рогалев А. Ф. Географические названия в калейдоскопе времён. — 2-е изд. — Гомель: Барк, 2011. — С. 156—157. — 256 с. — ISBN 978-985-6763-71-0.
  3. Крамко І.І. Штыхаў Г. В. Калі Менск стаў Мінскам // Памяць: Гіст.-дакум. хроніка Мінска. У 4 кн. Кн. 1-я. — Мн.: БЕЛТА, П15 2001. С. 35
  4. Шыбека З. В., Шыбека С. Ф. Мінск: Старонкі жыцця дарэв. горада / Пер. з рускай мовы М.Віжа; Прадмова С. М. Станюты. — Минск: Полымя, 1994. — С. 10.
  5. 29 июля 1939 — сессия Верховного Совета БССР приняла решение об изменении названия города «Менск» на «Минск»
  6. Решение Минского городского Совета депутатов от 5 сентября 1991 г. № 167 «Аб гербе г. Мінска і аб вяртанні гораду яго гістарычнай назвы Менск»
  7. ((ru))Оледенения belkamen.com.
  8. Актуальные проблемы геологии и поисков месторождений полезных ископаемых: Материалы V Университетских геологических чтений / Под. ред. В. П. Самодурова. — Мн., 2011. — С. 63. — 102 с.
  9. Государственный комитет по имуществу Республики Беларусь. ГУП «Национальное кадастровое агентство». см. файл «Таблица кадастровых стоимостей земель оценочных зон г. Минск.xlsx»
  10. Михальцов, В. Перекрыли кислород. Что происходит с водно-зеленым диаметром Минска
  11. 11,0 11,1 11,2 Погода и климат: Погода в Минске.
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 12,4 12,5 „BELARUS: Cities & Settlements“. City Population Приступљено 17. 2. 2013. 
  13. „BELARUS: Cities & Settlements“. City Population. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2014 Приступљено 17. 2. 2013. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: