Минск

Из Википедије, слободне енциклопедије
Минск
блр. Менск, Мінск, рус. Минск

Miensk - Plac Niezaležnaści.jpg
Панорама Минска

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Белорусије Белорусија
Основан 1067
Становништво
Становништво (2012) 1.885.067 (процена)
Географске карактеристике
Координате 53°55′04″N 27°17′36″E / 53.917685, 27.293365
Временска зона UTC+3
Надморска висина 280,4 м
Површина 305,47 км²
Минск на мапи Белорусије
{{{alt}}}
Минск
Минск на мапи Белорусије
Остали подаци
Градоначелник Николај Ладутко
(од 2010)
Позивни број 17
Регистарска ознака 7
Веб-страна www.minsk.gov.by


Координате: 53° 55′ 04" СГШ, 27° 17′ 36" ИГД

Минск (блр. Мінск, Менск, рус. Минск, укр. Мінськ) је главни и највећи град Белорусије. Према процени из 2012. у граду је живело 1.885.067 становника. Минск је уједно и седиште Заједнице независних држава. Налази се на надморској висини од 280,4 метара и простире се на око 305,47 km². Град се налази на рекама Свислач и Ниамига. Часовна зона Минска је GMT +2.

Географија[уреди]

Минск се налази на југоисточном падини брда Минск, Налази се на ушћу реке Свислач и реке Ниамига. Према процени из 2012. године град броји 885.067 становника. Налази се на надморској висини од 280,4 метара и простире се на око 305,47 km². Град је првобитно развијен на брдима, који су дозвољени за одбрамбених утврђења, и западни делови града су највише брдовит.

Клима[уреди]

Минск има топла лета (апсолутни максимум од 34,6 °C), али и изузетно хладне зиме (апсолутни минимум -39,1 °C). Најнижа температура измерена је 17. јануара 1940. и износила је -40 °C а највиша 29. јула 1936. године (35 °C). Оваква варирајућа температура резултат је честих магли које се најчешће јављају у јесен и у пролеће. Падавине у току године износе 690 милилитара по метру квадратном.

Клима Минска
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 10,3 13,6 18,9 26,0 30,9 32,5 33,9 34,6 30,3 24,7 16,0 10,3 34,6
Средњи максимум, °C −2,7 −1,4 3,3 11,5 18,3 21,5 22,4 22,2 15,9 9,6 2,6 −1 10,1
Средња температура, °C −5,4 −4,4 −0,5 6,6 12,8 16,3 17,4 16,9 11,3 6,0 0,3 −3,4 6,1
Средњи минимум, °C −7,9 −7,2 −3,8 2,2 7,5 11,5 12,8 12,1 7,5 3,0 −1,8 −5,7 2,5
Апсолутни минимум, °C −39,1 −35,1 −30,5 −18,4 −5 0 3,8 1,7 −4,7 −12,9 −20,4 −30,6 −39,1
Количина падавина, mm 42 34 43 44 55 89 96 59 65 50 48 53 678
Извор: Погода и климат


Историја[уреди]

Железнички трг

Историја Минска је пуна ратова и разарања, Минск је био разаран више од 10 пута. Тачно време оснивања нам је непознато, иако се град први пута спомиње у летопису из 1067. године у којем се описују међусобни сукоби кнезова тадашње Кијевске Русије. Исте је године Минск освојила и спалила војска кијевског кнеза Изјаслава и његових савезника.

Првобитни и најстарији назив града гласио је Менеск, Мјенск, Менск. Порекло имена је нејасно а постављено је свега неколико теорија о пореклу уз постојећу легенду. Легенда каже да је див зван Менеск или Менск имао млин на обалама реке недалеко града. У свом млину је млео камење из којег је пекао хлеб којим је хранио своје војнике. Тај див је, према легенди основао град. Једна група историчара пак сматра да име града потиче од мале реке Менке која тече двадесетак километара од данашњег средишта града, док други име града доводе у везу са старом словенском речју “мјена” (срп. размена - Мјенск место где се одвија размена) јер је град лежао на раскрсници трговачких путова а управо се ту обављала трговина и размена робе. Негде од XVII. века под утицајем пољског језика реч Менск се преобликовала у садашњи облик Минск.

Почетком XI. века, Минск се као један од градова Велике литванске кнежевине претвара у важно средиште разних заната и трговине. 1499. године граду је додељено Магдебуршко право – право средњовековних градова на самоуправу. Средином XVI века у граду се појављују цехови (удружења средњовековних занатлија). Средњовековни грађани Минска извозили су дрво, смолу, восак, гвожђе, стакло, крзно у замену за со, вино, зачине, тканине и разне метале.

Трг Победе у Минску

Минск је одржавао трговачке везе с многим градовима Балтика, источне и западне Европе. У руско-пољском рату 1654—1667. град је претрпео велика разарања. 1655. Минск осваја руски цар Алексеј, али га пољски краљ Јан Казимир (1648—1668) убрзо враћа под своју власт. 1793. године, Минск улази у састав царске Русије како је договорено Другом поделом Пољске, и постаје средиште истоимене губерније. Убрзо је поновно разрушен (1812. у нападу Наполеонове војске на путу према Москви.

Средином XIX века град се развио у велико индустријско и саобраћајно средиште. На то је највише утицала индустријска револуција у Русији и брза изградња железнице. До 1900. Минск је железницом био повезан с главним средиштима Русије, Украјине, Пољске и данашњим прибалтичким земљама. Град 1897. године има 91,494 становника, од којих трећину чине Јевреји.

Кроз године Првог светског рата, Октобарске револуције 1917. и грађанског рата који је уследио иза ње, власт се непрестано мењала између бољшевика, Немаца и Пољака. Од 1. јануара 1919. године Минск је главни град БССР (Белоруска Совјетска Социјалистичка Република) а од 1922. налази се у саставу СССР-а како је договорено миром у Риги. У раздобљу између два светска рата, становништво Минска се готово удвостручило, а број индустријских погона повећао и до неколико пута.

1921. године отворен је Белоруски државни универзитет и прва белоруска научна библиотека, а 1928. Академија наука БССР. 1922. у саставу универзитета основана је и национална и универзитетска библиотека која је у том тренутку била највећа библиотека у целој држави. Нагли је економски развој тражио што већи број младих школованих стручњака у разним делатностима. То је и разлог отварања нових основних, средњих и стручних школа, техникума и факултета.

Већ првих дана нацистичког напада на СССР у јуну 1941, Минск се нашао на мети силовитог напада немачког ратног ваздухопловства. Упркос снажном отпору Црвене армије, Немци су заузели град већ шестог дана од почетка операције Барбароса. У граду је формиран Миншки гето за Јевреје.

За време трогодишње окупације Минска, нацисти су ликвидирали више од 400 000 људи из града и околине а напуштајући га, град су оставили, по ко зна који пут у својој историји, у рушевинама и пепелу. Црвена армија је ушла у Минск 3. јула 1944. Тај датум се данас у Белорусији слави као Дан независности. Подручје града Минска је било и средиште партизанског покрета отпора прие и за време немачке окупације, што је и био разлог додељивања титуле Град херој 1974. године поводом 30. годишњице ослобођења. Током рата, град је готово до темеља уништен (80% града је било срушено) и свега неколико историјских здања је преживело разарање. Већина цркава и храмова је уништено у рату, а у наредним годинама доста их је уништено или преуређено по комунистичком налогу. Заправо, на територију СССР-а од самог почетка, сачувани сакрални објекти, цркве, храмови и самостани, били су или преуређени и намењени нечем другом или претворени у музеје.

Иза рата, град је поновно изграђен и један је од најважнијих средишта СССР-а. Снажан индустријски центар (фабрика трактора, производња саобраћајних средстава (тролејбуси, аутобуси), камиони, текстилна индустрија, бицикли итд.). Распадом Совјетског Савеза 1991, Минск је главни град независне Белорусије и средиште Заједнице Независних Држава (ЗНД).

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2012. живело 1.885.067 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012.
1.261.869[1] 1.589.436[1] 1.589.436[1] 1.836.808[1] 1.885.067[1]

У Минску по најскоријим проценама живи 1.880.067 становника. Од тога највише Белоруса (79.3 %), затим Руса (15.7%), Украјинаца (2.4%), Пољака (1.1%) и Јевреја (0.6%).

Катедрала Светог Духа у Минску

Тренутно не постоји довољно поузданих података о верској припадности у Минску. Познато је да у Минску постоји око 24 цркава и верских објеката, док се још 10 тренутно гради или обнавља. Сматра се да у овом граду највише преовлађује православље, али има и других религија као што су јудаизам и ислам.

Политика[уреди]

Градоначелник Минска је Микалаи Ладутска из белоруске Социјал-демократске партије чији је председник Александар Лукашенко уједно и председник Белорусије.

Административне поделе града[уреди]

Град Минск се тренутно дели на 9 рејона (дистрикта). А то су:

  • Централни дистрикт
  • Совјетски дистрикт
  • Првомајски дистрикт
  • Партизански дистрикт
  • Заводски (Фабрички) дистрикт
  • Лењински дистрикт, *Московски дистрикт
  • Фрунзенски дистрикт и *Октобарски дистрикт

Економија[уреди]

Минск је економски и индустријски центар Белорусије. Минск је развио индустријски и сервисни сектор не само за потребе града, већ и за потребе читаве нације што сведочи допринос града од 46% белоруском буџету. Највећи индустријски послодавци су:

  • Минска фабрика трактора
  • Минска фабрика замрзивача и фрижидера
  • Минска аутомобилска индустрија
  • Хоризонт (Фабрика фото-апарата)

Спорт[уреди]

Најбоље резултате на пољу спорта постигли су фудбалери и хокејаши. У Минску постоји више фудбалских клубова од којих су најпознатији ФК Партизан Минск, ФК Динамо Минск и ФК Минск. Од хокејашких клубова то су ХК Јуност Минск и ХК Динамо Минск.

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements“. City Population Приступљено 17. 2. 2013.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: