Корисник:Aleksa Filipovic 139/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Stiven Glas
Датум рођења15.9.1972.
УниверзитетUniverzitet u Pensilvaniji (diplomirao)
Univerzitet u Džordžtaunu (doktorirao)
ЗанимањеPomoćni pravnik, pisac
Активни период1995 - 1998 (kao novinar)
СупругаDžuli Hilden (venčali se 2014. godine, ona je preminula 2018.)

Stiven Glas (енгл. Stephen Randall Glass, rođen 15. septembra 1972. godine)[1] je bivši američki novinar koji je trenutno zaposlen kao pomoćni pravnik. Radio je za američki magazin Nju Repablik (eng. The New Republic) od 1995. do 1998. godine kada je otkriveno da su mnogi od njegovih članaka izmišljeni. Internom istragom Nju Repablika je utvrđeno da je većina njegovih priča ili sadržala lažne informacije ili su one bile potpuno izmišljene. Stiven Glas je napisao fiktivnu verziju svoje priče u romanu "Fabulista" (eng. The Fabulist)[2] koja je objavljena 2003. godine. Skandal je prikazan u filmu "Razbijeno staklo" (eng. Shattered glass), koji se temeljio na istoimenom članku Veniti Feira (eng. Vanity Fair) i u kojoj je glavnu ulogu imao Hejden Kristensen kao Glas.

Nakon novinarskog skandala, Glas je nastavio karijeru u oblasti prava. Stekao je zvanje doktora prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Džordžtaunu, a dodatno je i položio pravosudne ispite u Njujorku i Kaliforniji. Ipak, nije mogao postati zvanični pravnik ni u jednoj američkoj saveznoj državi zbog zabrinutosti koje su proizašle iz pomenutog skandala[3]. Umesto toga, Glas je prihvatio posao kao pomoćni pravnik u firmi[4].

Novinarska karijera[уреди | уреди извор]

Stiven Glas je odrastao u jevrejskoj porodici u predgrađu Čikaga koji nosi naziv Hajland Park (eng. Highland Park)[5][6]. Tamo je i pohađao srednju školu "Hajland Park"[7]. Diplomirao je na Univerzitetu u Pensilvaniji gde je bio i izvršni urednik studentskih novina, "Dejli Pensilvenijan" (eng. The Daily Pennsylvanian)[8]. Nakon što je diplomirao, Glas je radio za magazin "Polisi rivju"(eng. Policy Review) pre nego što se 1995. zaposlio u Nju Repabliku kao pomoćni urednik[9]. Ubrzo nakon toga, dvadesettrogodišnji Glas je napredovao u pisanju. Dok je bio zaposlen s punim radnim vremenom u Nju Repabliku, paralelno je pisao i za druge časopise, uključujući "Džordž" (eng. George), "Roling stoun"(eng. "Rolling Stone"), "Harpers" (eng. "Harper's")[10][11] i "Polisi rivju".[12]

Posao u Nju Repabliku[уреди | уреди извор]

Glas je generalno uživao lojalnost osoblja Nju Repabliku. Međutim, njegovi članci su se uglavnom oslanjali na neimenovane ili delimično identifikovane izvore, a nekoliko njegovih članaka podstaknulo je demantovanje od glavnih aktera priča.[13]

U decembru 1996. Centar za znanost u javnom interesu (CSPI) bio je meta Glasovog neprijateljskog članka pod naslovom "Opasno za vaše mentalno zdravlje". CSPI je napisao pismo uredniku i izdao saopštenje za javnost ukazujući na brojne netačnosti te nagoveštavajući da je vest izmišljena[14]. Organizacija "Obrazovanje o zloupotrebi droge" (eng. D.A.R.E.) je optužila Glasa za neistine u njegovom članku iz marta 1997. "Usudi se"[15] (eng. "Don't You D.A.R.E"). U maju 1997. Džo Gali iz koledžskog republikanskog nacionalnog odbora optužio je Glasa za izmišljotine u tekstu "Prolećni slom" (eng. "Spring Breakdown"), njegovoj jezivoj priči o piću i razvratu na konferenciji konzervativne političke akcije 1997. godine. Članak iz juna 1997. pod nazivom "Dilovanje maka" (eng. "Peddling Poppy") o konferenciji Univerziteta Hofstra o Džordžu Bušu izazvalo je pismo Univerziteta Hofstra u kojem su citirane greške u priči.

Tokom ovih optužbi, Nju Repablik je uglavnom branio Glasa. Urednik Majkl Keli je čak zahtevao da se CSPI izvini Glasu. Ipak, većinski vlasnik i glavni urednik časopisa, Martin Perec, kasnije je izjavio da mu je supruga rekla da ne smatra Glasove priče verodostojnim, kao i da ih je prestala čitati.[16]

Otkrivanje skandala[уреди | уреди извор]

Dana 18 maja 1998. godine, Nju Repablik je objavio priču Glasa pod nazivom "Hakerski raj" (eng. "Hack Heaven"), koja navodno govori priču o 15-godišnjem hakeru koji je provalio u kompjutersku mrežu kompanije Jukt Mikroniks, a zatim bio angažovan od strane te kompanije kao konsultant za bezbednost. Članak je započet na sledeći način:

" Jan Restil, petnaestogodišnji kompjuterski haker koji izgleda kao još adolescentnija verzija Bila Gejtsa, preti: „Želim više novca. Želim Miatu. Želim put u Diznilend. Želim X-Men strip broj jedan. Želim doživotnu pretplatu na Plejboj – i ubacite Penthaus. Pokažite mi novac! Pokažite meni novac!..." S druge strane stola, rukovodioci kalifornijske softverske firme pod nazivom Jukt Mikroniks slušaju i pokušavaju tako delikatno udovoljiti. „Izvinite, gospodine,“ jedan od zaposlenih nesigurno kaže nezrelom tinejdžeru. "Izvinite. Oprostite što vas prekidam, gospodine. Možemo srediti još novca za Vas."[17]

Adam Penenberg, novinar časopisa Forbs (eng. Forbes), pokušao je da proveri činjenice. Osim Glasove priče, Penenberg nije pronašao rezultate pretrage za Jukt Mikroniks. Kada je poslao upit Kalifornijskom poreznom odboru za kompanije, porezni odbor ga je obavestio da nijedna takva kompanija nikada nije platila porez.[18] Penenberg je takođe otkrio da se čini da su nekoliko drugih tvrdnji koje je Glas izneo u članku lažne: Glas je tvrdio da su službenici za sprovođenje zakona u Nevadi objavili članke u kojima mole kompanije da ne angažuju hakere, ali Bob Harmon, službenik za javno informisanje u Uredu državnog tužioca Nevade , rekao je da se takvi oglasi nisu prikazivali. Glas je tvrdio da 21 savezna država razmatra "Jedinstveni zakon o kompjuterskoj sigurnosti", koji bi "kriminalizovao ugovore o imunitetu između hakera i kompanija", ali službenici za provođenje zakona i Nacionalna konferencija komisija za jedinstvene državne zakone nisu bili upoznati sa takvim predloženim zakonima. Glas je tvrdio da je u Betesdi u Merilendu održana konferencija kompjuterskih hakera, koju je sponzorirala "Nacionalna skupština hakera", ali Forbsov tim "nije mogao otkriti nijednog hakera koji je uopšte čuo za ovaj događaj, a kamoli prisustvovao konferenciji .

U petak, 8. maja 1998. godine, Forbs je predstavio svoje rezultate istraživanja Čarlsu Lejnu, glavnom uredniku Nju Repablika. Lejn do tog trenutka nije bio svestan potencijalnih problema sa novinarskim člankom. Lejn je tražio Glasu da ga odvede u hotel Hajat u Betesdi, mestu koji se nalazi u Merilendu, gde je Glas tvrdio da je došlo do konferencije kompjuterskih hakera. Otkrio je da se hotelski raspored ne poklapa s opisom priče i da zgrada u kojoj se navodi da se događaj dogodio nije bila otvorena na dan konferencije. Lejn je pozvao telefonski broj iz Palo Alta koji je obezbedio Glas i razgovarao sa čovekom koji se predstavio kao izvršni direktor Jukt Mikroniksa. Kada je shvatio da je "izvršni direktor" zapravo Glasov brat, samo ga je otpustio.[19]

Lejn je kasnije izjavio:

"Imali smo normalno ljudsko poverenje u nekoga kome je u suštini nedostajala savest... Mi zauzeti, druželjubivi ljudi, nismo bili dorasli tako podmuklom prevarantu... Mislili smo da je Glas zainteresovan za naše lične živote i naše muke na poslu zato što mu je stalo do nas. Zapravo, sve je bilo u odmeravanju nas i traženju ranjivosti. Ono što smo smatrali zabrinutošću je zapravo bio prezir.">[20]


Posledice skandala[уреди | уреди извор]

Nju je naknadno utvrdila da najmanje 27 od 41 članka koje je Glas napisao za časopis sadrži izmišljeni materijal. Neki od 27, kao što je "Usudi se", sadržali su stvarno izveštavanje isprepleteno izmišljenim citatima i incidentima, dok su drugi, uključujući "Hakerski raj", bili potpuno izmišljeni. U procesu kreiranja članka "Hakerski raj", Glas se posebno potrudio da spreči otkrivanje svoje prevare od strane Nju Repablikovih proveravača činjenica tako što je kreirao veb stranice[21] i naloge govorne pošte za Jukt Mikroniks, pa čak i štampao lažne vizit kartice. Što se tiče navedene 41 priče, Lejn je, u intervjuu datom za DVD izdanje Razbijenog stakle iz 2005., rekao: "U stvari, kladio bih se da je mnogo stvari u tih preostalih 14 priča takođe puno laži. ... To ne znači da garantujemo za tih 14 da su istiniti. Verovatno nisu ni oni." Roling stoun, Džordž i Harpers su također preispitali njegove priče. Roling stoun i Harpers su utvrdili da je materijal uglavnom tačan, ali su tvrdili da nemaju načina da provere informacije jer je Glas često citirao anonimne izvore. Džordž je otkrio da najmanje tri priče koje je Glas napisao za njega sadrže izmišljotine[22]. Glas je izmislio citate u članku i izvinio se subjektu članka, Vernonu Džordanu, savetniku nekadašnjeg predsednika Bila Klintona. Daljim istraživanjem kalifornijsko tužilaštvo je pružilo ažurirane podatke o njegovoj novinarskoj karijeri: navodno je 36 njegovih priča u Nju Repabliku delimično ili potpuno izmišljeno, zajedno s tri članka za Džordža, dva članka za Roling stoun i jedan za Polisi rivju. Glas je kasnije napisao i pismo u kojem priznaje da je izmislio priču koji je napisao za Harpers, a kompanija je povukla taj članak.[23]

Glas je doprinio jednoj epizodi NPR programa "Ovaj američki život" (eng. This American Life) iz oktobra 1997. o stažiranju na bivšoj plantaži Džordža Vašingtona i drugoj epizodi iz decembra 1997. o vremenu koje je proveo kao telefonski vidovnjak. NPR je naknadno uklonio obe epizode iz odeljka "Arhive" na svojoj veb stranici "zbog pitanja o njihovoj istinitosti".[24][25]

Glas se 2003. godine na kratko vratio novinarstvu, napisavši članak o kanadskim zakonima o marihuani za Roling stoun.[26] 7. novembra 2003. je učestvovao u diskusiji o novinarskoj etici na Univerzitetu Džordž Vašington, zajedno sa urednikom koji ga je zaposlio u Nju Repabliku, Endruom Salivenom, koji je optužio Glasa da je patološki lažov koji je koristio "skrušenost kao potez u karijeri" .[27]

Prikaz u ostalim medijima[уреди | уреди извор]

Glas je 2003. godine objavio fiktivni prikaz svog vremena u Nju Repabliku, biografski roman, Fabulista.[28] Glas je daointervjuu za sedmičnu informativnu emisiju 60 Minuta (eng. 60 Minutes) koji se poklopio s objavljivanjem njegove knjige. Književni urednik Nju Repablika, Leon Viselter, požalio se: "Lažov to opet radi. Čak i kada je reč o obračunu s vlastitim grehovima, on je još uvek nesposoban za iskrenost.". Jedan recenzent knjige Fabulista je prokomentarisao: "Ironija—moramo imati ironije u ovako bezobraznoj priči—je da je g. Glas izuzetno talentovan. On je zabavan, maštovit i hrabar. U paralelnom univerzumu, mogao bih ga zamisliti kako postaje savršeno ugledan romanopisac — dobitnik Nobelove nagrade, možda, uz malo sreće".[29]

Film o skandalu, Razbijeno staklo, objavljen je u oktobru 2003. godine i prikazao je stilizovani pogled na Glasov uspon i pad u Nju Repabliku. Napisao ga je i režirao Bili Rej, glumili su Hejden Kristensen kao Glas, Piter Sarsgard kao Čarls Lejn, Henk Azarija kao Majkl Keli i Stiv Zan kao Adam Penenberg. Film, koji se pojavio ubrzo nakon što je Njujork tajms (eng. The New York Times) pogodio sličan skandal plagiranja čija je centralna figura bio Džejson Bler, izazvao je kritike novinarstva od strane istaknutih novinara .[30]

Pokajanje[уреди | уреди извор]

Glas je 2015. godine Harpers magazinu poslao ček na 10.000 dolara – koliko mu je plaćen za lažne članke – napisavši u priloženom pismu: "Želim ispraviti taj deo mojih brojnih prestupa.. Priznajem da vraćanje novca Harpersu neće ispraviti moje nedelo, niti će mi zbog toga biti oprošteno ono što sam uradio. Međutim, nisam zaslužio novac koji mi je Harper platio i trebalo bi da ga vratim."[31] Glas je izjavio da je otplatio 200 000 dolara Nju Repabliku, Roling stoun-u, Harpersu i izdavaču Polisi rivju.[32] Povodom filma, Stiven Glas je izjavio sledeće: "Gledanje ovog filma je bilo veoma bolno za mene. Bila je to kao vođena tura kroz momente mog života kojih se najviše stidim".

Karijera pravnika[уреди | уреди извор]

Glas je 2000. godine diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Džordžtaunu sa diplomom doktora pravnih nauka.[33] Zatim je položio pravosudni ispit u državi Njujork 2000. godine, ali je Komitet pravosudnih ispitivača odbio da ga verifikuje na svom testu moralne sposobnosti, navodeći etičke brige vezane za njegovu novinarsku zloupotrebu.[34] Kasnije je odustao od nastojanja da bude primljen u advokatsku komoru u Njujorku.[35]

Kompanija "Karpenter i Cukerman" (eng. Carpenter & Zuckerman), sa sedištem u Kaliforniji, zaposlila je Glasa 2004. godine. [36][37] Kada se pridružio firmi, stariji kolega je rekao Glasu da je razotkrivanje njegovih laži najbolja stvar koja mu se se ikada dogodila i da sada kada je provaljen, zapravo može biti korisno ljudsko biće.[38] Glas nema dozvolu za obavljanje advokatske dužnosti.[39] U firmi je zaposlen kao direktor specijalnih projekata.[40]

Problemi sa advokatskim komorama[уреди | уреди извор]

Glas se 2009. godine prijavio za članstvo u državnoj advokatskoj komori Kalifornije.[41] Komisija pravosudnih ispitivača odbila je da ga primi, utvrdivši da nije zadovoljio kalifornijski test moralne sposobnosti zbog istorije novinarske prevare. Insistirajući na tome da se promenio, Glas je potom podneo molbu odeljenju za saslušanje Državnog advokatskog suda, koje je utvrdilo da Glas ipak poseduje neophodan dobar moralni karakter da bi bio primljen kao advokat.

Komisija pravosudnih ispitivača zatražila je preispitivanje u Odeljenju za reviziju Državne advokatske komore i podnela reviziju, čime je podnela zahtev Vrhovnom sudu Kalifornije da preispita odluku. Dana 16. novembra 2011. Vrhovni sud je odobrio zahtev, a to je bio prvi put u 11 godina da je sud odobrio preispitivanje u predmetu moralnog karaktera. Glasovi advokati su 3. januara 2012. godine podneli sudu papire u kojima tvrde da je njegovo ponašanje bilo besprekorno više od 13 godina i da je to dokaz da se promenio.[42]

Dana 6. novembra 2013., Vrhovni sud Kalifornije saslušao je argumente u Glasovom slučaju[43] i jednoglasno je presudio protiv njega u mišljenju izdatom 27. januara 2014. Opširno mišljenje opisuje do najsitnijih detalja istoriju podnosioca predstavke, evidenciju, važeći standard advokature reviziju, žalbu i njegovu analizu o tome kako Glas nije zadovoljio standarde suda, zaključujući, "Prema ovom zapisniku, on nije izdržao svoj težak teret dokazivanja rehabilitacije i sposobnosti za obavljanje advokatske delatnosti". Na osnovu toga, Glasov zahtev za prijem u kalifornijsku advokatsku komoru je odbijen. [44]

Privatan život[уреди | уреди извор]

Stiven Glas je 1998. godine upoznao advokaticu Džuli Hilden. Počeli su da se zabavljaju 2000. godine, a venčali su se 2014. godine nakon što je utvrđeno da pati od Alchajmerove bolesti.[45] Glas se brinuo o njoj u njihovoj kući u Venisu u Los Anđelesu i unajmio je domaćicu i pomoćnike da ostanu s njom dok je on na poslu. Džuli Hilden je umrla 2018. godine.[46][47]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ S.A.D. Matična knjiga rodjenih
  2. ^ Stephen Glass (2003). The Fabulist. Simon & Schuster. strana 234. ISBN 0-7432-2712-3.
  3. ^ "In Re Glass". Supreme Court of California. 27. Januar 2014..
  4. ^ Zuckerman, Paul. "Stephen Glass". 3. Oktobar 2022.
  5. ^ Bissinger, H. G. (Septembar 1998). "Shattered Glass". Vanity Fair.
  6. ^ Pfefferman, Naomi (30. Oktobar 2003.). "Journalistic Fake-Out Before Blair". Jewish Journla.
  7. ^ Shelton, Nancy M. (27. Jul 2017.). "1. The Nature of Honesty: Exploring Examples of the Literary Hoax in America". In Matulich, Serge; Currie, David M. (eds.). Handbook of Frauds, Scams, and Swindles: Failures of Ethics in Leadership. pp. 10–13. ISBN 9781420072860.
  8. ^ Erdeley, Sabrina (1. Januar 2004.). "Reflections on a Shattered Glass". Pennsylvania Gazette. University of Pennsylvania.
  9. ^ Leung, Rebecca (17. Avgust 2003.). "Stephen Glass: I lied for self-esteem". 60 Minutes. CBS News.
  10. ^ St. John, Warren (25. Maj 1998.). "How Journalism's New Golden Boy Got Thrown Out Of New Republic". Observer.
  11. ^ Hanna Rosin (10. Novembar 2014.). "Hello, My Name Is Stephen Glass, and I'm Sorry". 'The New Republic.
  12. ^ Judkis, Maura (29. Mart 2012). "'This American Life' pulls three 90s-era Stephen Glass episodes". Washington Post.
  13. ^ Folkenflik, David (10. Maj 2003). "Shattered Image". Baltimore Sun.
  14. ^ "Letter to the editor of The New Republic" (Press release). Center for Science in the Public Interest. 8. Januar 1997.
  15. ^ Jonathan Last (31. Oktobar 2003.). "Stopping Stephen Glass". The Weekly Standard.
  16. ^ David Skinner (31. Oktobar 2003.). "Picking Up the Pieces". Washington Examiner.
  17. ^ Stephen Glass (18. Maj 1998.). "Washington Scene: Hack Heaven". The New Republic.
  18. ^ Penenberg, Adam (11. Maj 1998.). "Read The Original Forbes Takedown Of Stephen Glass". Forbes.
  19. ^ "Former Editor of 'The New Republic' Charles Lane". Fresh Air. NPR. 17. Novembar 2003.
  20. ^ Jim Romenesko (3. Maj 2004.). "Sussing out a charming newsroom sociopath isn't so easy". Poynter Institute. 20. Septembar 2015.
  21. ^ "Fake "Jukt Micronics" page".
  22. ^ "Trust me, an infamous serial liar says". 17. Decembar 2011.
  23. ^ Hiltzik, Michael (15. Decembar 2015.). "Column: Stephen Glass is still retracting his fabricated stories — 18 years later". Los Angeles Times. 26. Septembar 2021.
  24. ^ "Stuck in the Wrong Decade". This American Life. 10. Oktobar 1997.
  25. ^ "How to Take Money from Strangers". This American Life. 12. Decembar 2017.
  26. ^ Stephen Glass (September 4, 2003). "Canada's Pot Revolution". Rolling Stone. 1. Avgust 2007.
  27. ^ Jack Shafer (7. Novembar 2003.). "Half a Glass: The incomplete contrition of serial liar Stephen Glass".
  28. ^ David D. Kirkpatrick (7. Maj 2003.). "A History Of Lying Recounted As Fiction". The New York Times.
  29. ^ Adam Begley (18. Maj 2003.). "Disgraced journalist's 'novel' is Janet Malcolm for Dummies". New York Observer.
  30. ^ Howard Good (2007). "2". Journalism Ethics Goes to the Movies. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0742554283.
  31. ^ Ravi Somaiya (16. Oktobar 2015). "Stephen Glass Repays Harper's $10,000 for His Discredited Work". The New York Times.
  32. ^ Mullin, Benjamin (29. Mart 2016). "Stephen Glass says he's repaid $200,000 to 4 magazines". Poynter. 26. Septembar 2021.
  33. ^ Ullman, Danielle (9. Decembar 2011.). "Stephen Glass, Esq.?". The Daily Record.
  34. ^ Cheryl Miller (17. Novembar 2011.). "Justices to Decide if Lying Journalist Fit to Practice Law". Law.com. 29. Decembar 2011.
  35. ^ "Disgraced ex-journalist fights for CA law license". Associated Press. 27. Decembar 2011.
  36. ^ Adair, Bill (4. Decembar 2021.). "Loving Lies". Air Mail.
  37. ^ Grove, Lloyd (7. Mart 2001.). "The Reliable Source". Washington Post.
  38. ^ "Stephen Glass's Biggest Lie". airmail.news. 26. Oktobar 2022.
  39. ^ Karas, Ann O'Neill, Beth (December 16, 2011). "Trust me, an infamous serial liar says". CNN. 31. Oktobar 2022.
  40. ^ Porter, Jane (5. Decembar 2021). "Sunday Reading: The Second Life of Stephen Glass". INDY Week. 26. Oktobar 2022.
  41. ^ Stephen Rodrick (24. Januar 2011). "Martin Peretz Is Not Sorry About Anything". The New York Times.
  42. ^ Bob Egelko (4. Januar 2012). "Disgraced journalist Stephen Glass makes his case". San Francisco Chronicle.
  43. ^ "In Re Stephen Glass: Oral Arguments". Video.
  44. ^ Maura Dolan (28. Januar 2014). "Disgraced journalist Stephen Glass unlikely to ever be lawyer". LA Times. 28. Januar 2014.
  45. ^ "Stephen Glass's Biggest Lie". airmail.news. 24. Oktobar 2022.
  46. ^ "Julie Hilden Obituary (1968 - 2018) - Los Angeles, CA - Los Angeles Times".
  47. ^ Porter, Jane (5. Decembar 2021.). "Sunday Reading: The Second Life of Stephen Glass". INDY Week. 24. Oktobar 2022.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Aleksa_Filipovic_139/песак&oldid=25706021”