Новинарска етика

С Википедије, слободне енциклопедије

Новинарска етика подразумијева кориштење принципа истинитог и објективног писања за медије и избалансираног приступа изворима информација. Дужи низ година стручна јавност покушава да створи правила доброг писања за новинаре и друге кориснике веба, како би се подигао ниво разумијевања важности и поузданости извора на интернету. Озбиљност и ауторитет извора на мрежи може да се процјењује и на основу веб-адресе, иако веб-адреса не може бити у потпуности поуздан, а нарочито не и једини начин провјере кредибилитета извора. [1] Новинарска етика је још увијек теоријски концепт, чија примјена у пракси зависи од степена професионалности медија и новинара. Основу новинарске етике чине принципи истине, уравнотежености ставова, примјена триангулације, провјерљивост извора и тачност навода и садржаја у цјелини. Писање за онлајн новинарство захтјева и одговорност према преузимању садржаја са веба и одређену креативност у техничком и мултимедијалном уређењу текста. Аутори сајтова треба да одговорно постављају садржаје ако желе привући и задржати велику и веома пробирљиву онлајн публику. Уколико постављају садржаје који немају ауторитет и доказани кредибилитет, могу довести до озбиљних посљедица у јавној сфери, а понекад и у личној сфери живота и рада извора или учесника у медијском догађају.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ ТАПАВИЧКИ-Дуроњић, Татјана 2008. "Компјутерска технологија и модерни медији". Бања Лука. стр. 98.

Литература[уреди | уреди извор]

  • ТАПАВИЧКИ-Дуроњић, Татјана (2008). Компјутерска технологија и модерни медији. Бања Лука. стр. 98. ISBN 978-99938-34-77-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]