Корисник:Boškić/песак

ПОДЗЕМНА ДРЕНАЖА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА

Дренажа земљишта је хидродинамичка модификација природних услова равнотеже воде која сатурише или потпуно испуњава земљину порозну средину. Наведене модификације обично се фаворизују у циљу ослобађања одређеног слоја земљишта од штетног вишка воде.

Дренажни радови су: интегрални део општег хидроуличког уређења земљишта и првенствено се односе на радове интезивне заштите производног земљишта.
Зависно од услова, дренажа земљишта моше бити виђена у функцији култура, физичких особина земљишта или у функцији појаве заслањивања.
Техника изградње дренажних система заснива се на два основна система:

1. На отвореним каналима, такође названим отворена или површинска дренажа, којом се сакупља и одводи, како вода од површинског сливања, тако и подземна, гравитациона вода до одређене дубине земљишта.
2. На подземној дренажи којом се сакупља и одводи вода од кише и наводњавања. То је гравитациона или вода која слободно циркулише у земљишту.
   

Избор типа дренаже

Избор типа дренаже и димензионирање одговарајућих објеката, са евентуалним морфолошким уређењем земљишта, зависи од:

1. Агрономски фактори: физичке и хемијске особине земљишта (дубина и стратификација земљишног слоја, механички састав, структура, порозност, евентуална заслањеност или алкалитет).
2. Културе: гајење, или увођење у културу нових биљних врста (вегетациони циклус, карактеристике кореновог система и слишно).
3. Клима: падавине (режим и интензитет), температурни услови, евапотранспирација, водни биланси.
4. Хидро-педолошки фактори: Хидроулички кондуктивитет и брзина инфлитрације воде у земљишту, капиларне појаве, ниво влажности земљишта.
5. Топографија терена (пад и оријентација терена)
6. Хидрографија: природни и постојећи канали.
7. За одређивање најважнијих хидролошких и хидроуличких параметара за сваку територију неопходно је познавати:

• Максимално допуштено трајање сатурисаности земљишта водом у току различитих периода године
• Особине плитких подземних вода, у погледупростора у којем се појављују, њихове флуктуације у току године и у погледу утицаја на културе и само земљиште на различитим дубинама.

Студија циркулације-отицања воде у сатурисаном земљишту према каналима и цевастим дреновима и одређивање реципрочног растојања између ових, заснивају се на иѕвесним фундаменталним поставкама, од којих се издвајају:

1. Режим перманентног отицања односно отицање у условима равнотеже између прилива воде у земљиште и њеног отицања према дренажној мрежи (случај вишедневних киша слабог интезитета), и то:

• Отицање кроз земљиште уједначеног хидрауличког кондуктивитета (хомогено земљиште),
  
• Отицање кроз слојеве земљишта хетерогеног кондуктивитета
  

1. Променљиви режим отицања, односно отицање у условима неуравнотежености између прилива и отицања воде (случај кратких киша-пљускова високог интензитета).
   

У суштини, дренажом земљишта тежи се остварењу следећег циља: спуштање нивоа воде за одређену висину и евакуацију одговарајућег карактеристичног протока условљеног кишом или наводњавањем.
Величина карактеристичног протока не зависи само од интезитета и укупне количине падавина, већ и од стања влажности земљишта у моменту отицања према подземној води, као и од самог површинског сливања.
У зонама умерене климе, где интезитет није изразито висок, карактеристичан проток варира између 0,8 и 1,2 1/s*ha средњи интезитет критичних киша од око 7-10mm/дан у приморској, медитеранској и субтропским зонама, карактеристичан проток може да достигне вредност и од 1,5 до 4 l/s*h.