Корисник:Djordjecu94/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
BMW E90 WTCC

Кроз историју BMW аутомобили и мотоцикли су били успешни у домену моторспорт активности. Осим фабричких напора многи приватни тимови су ушли у област путних BMW аутомобила за Трке туристичких аутомобила. BMW се такође прикључио аутомобилима и бавио се произбодњом мотора за Формулу 1, Формулу 2 и спортских аутомобила за трке. BMW је тренутно активан у АЛМС, Светском шампионату туристичких аутомобила, Isle of Man TT[1], север-запад 200, светском првентсву у супербајку и Немачки шампионат туристичких аутомобила(ДТМ). Изузетну улогу је одиграо BMW M10 блок мотора од 1500 кубика(1,500 cc). 1961 године четри цилиндра су први пут убачена у скромних 75 коњских снага(56kW), постају успешни у туристичким колима и развијају преко 300 коњских снага(224kW). 1970-те године Формула 2 на прагу своје зрелости у четвртини века производи скоро десетоструко јачи мотор од првобитног у BMW М1213/1 турбо мотору који је направљен 1986 године и стварао је изузетних 1400 коњских снага. Овај мотор је постао широко сматран као један од најјачих, ако не и најјачи мотор у историји Формуле 1, као и најјачи мотор који је направљен од стране BMW-а. Као део основе BMW M3 мотора, BMW S14 мотор је сакупио много више победа. Други импресивни инжењерски резултати обухватали су производњу BMW S70/2 мотора, убаченог у мекларенов Ф1, који је поставио светски рекорд као "најбржи произведен аутомобил на свету" 31. марта 1998. године. Такође је постигнут и Гинисов светски рекорд за најдужи дрифт(погледати у "Гинисовој књизи рекорда").

Вожња[уреди | уреди извор]

Isle of Man TT[уреди | уреди извор]

BMW је пре Другог светског рата уживао у доминантном периоду у мото тркама уз велика достигнућа, као што су победе Georg Meier-а у Сениорским тркама на такмичењу Isle of Man TT 1939.[2] године. Након рата BMW-ов успех се углавном вртео око Трка са сувозачем, и тако је производ постало главна машинерија на планинској стази Sneafell, мање верзије Clypse Course[3] и од 1949. до средине 1970. на Светском шампионату за трке са сувозачем. Сувозачка возила која су освојила многа Светска првенства су напајана BMW-овим моторима, а за воланом су били познати возачи почевши од Rolf Steinhausen-а, Klaus Enders-a i Max Deubel-а. Доминација у вожњи трка која је трајала пре рата знатно је изчезла после рата, главна кампања трка на путу је била заснована на Производњи тркачких мотора. BMW се званично вратио тркама по путу 2009. године, учествовањем на Светском првенству у супербајку наступајући са BMW S1000RR моделом. Овај повратак је такође увидео своје значајно представљање на Isle of Man TT[4] 2014. godine, где је Michael Dunlop представио BMW-ов мотор у Супербајку, Суперстоку[5] и Сениор ТТ-су. Дунлоп је однео победе у три главне соло трке, обезбеђујући BMW-у прву победу у Сениор ТТ-у још од последње победе Georg Meier-а 1939. године.

BMW је освојио 25 Isle of Man TT - сувозачких трка и додатних 8 победа у соло класама.[6] Свеукупно BMW је освојио рекордних 72 подијумских места на Isle of Man TT.

Туристички аутомобили[уреди | уреди извор]

BMW E30 M3

BMW-ови возачи су 1930-те године били веома успешни са BMW 328 дво-литарским спортским моделом, са којим су победили многе трке, укључујући и престижну победу на Mille Miglia- лагодна победа 1938 и депласирањем(са аеродинамичном конструкцијом на ужој стази) 1940 са Fritz Huschke von Hanstein-ом за воланом. Такође је победио РАЦ рели 1939. године са Frazer Nash-овим 328 BMW-ом вожен од стране A.F.P Fane и свеукупно је био на петом месту(први у својој класи) на Двадесетчетворочасовном Ле Ману, 1939. године. Заправо, BMW 328 се доказао непобедивим у интернационалним тркама спортских аутомобила у дво-литарској класи.

Још пре ратних дешавања модел BMW 328 је имао репутацију за производљу спортских аутомобила. Скупи V8 мотор који је био у BMW-овим моделима 503 и 507 није могао да допринесе толико репутацији као мотор из моторцикла који је напајао BMW 700, вожен од стране Hans Stuck-а у немачком шампионату у Hillclimbing релију.

1961. године представљена је нова BMW класа, и BMW постаје једна од најуспешнијих марки у тркама туристичких аутомобила. Оригинални BMW M10 мотор од 1500 кубика(cc) и четири цилиндра у модификован у мотор са четири вентила, са којим је освојен шампионат Формуле 2 . Верзија BMW-a M12/13 добија турбо пуњач и побеђује на шампионату Формуле 1 1983. године.

1970-те године направљен је BMW M ГмбХ да би подржао напоре у тркачком свету. То је довело до развијања BMW M1 модела, а 1980-те године настао је и BMW M3 модел. Побеђивајући највише трка од свих осталих модела у историји, BMW E30 M3 је најуспешнији тркачки ауто на свету.


Формула 2[уреди | уреди извор]

1950-1984[уреди | уреди извор]

Возачи BMW-a су користили мотор од пре ратног BMW 328 модела као основу да се пре рата наметну и такмиче у серији Формуле 2, што представља узлазну степеницу ка Формули 1(где их је 328 повремено наступало у Ф1 тркама). BMW је водио своје тимове, али мање тимове као што су Veritas, АФМ, Jicey, па чак и ЕWM , базиран у Источној Немачкој је такође користио аутомобиле који су се прозиводили од 328. модела или моторе састојане од шест цилиндра са две литре запремине. Међутим, након укидања почетне серије Формуле 2 1995. године и њене реконструкције надолазеће, руководство BMW-еа је одлучило да не учествује у скупим тркама са каросеријом отворених точкова.

1967. године, правила у Формули 2 су измењена да дозвољавају моторе од 1600 кубика(cc) и руководство BMW-еа је било више склоно идеји тркама са каросеријом отворених точкова. Блок од BMW-ea M10 мотора, који је дизајнирао Ludwig Apfelbeck [7], се састојао од звездастог четворо-вентилног цилиндра и био је коршћен дуже време. У 1968-ој сезони, компанија се удружила са Лола аутомобилима користећи њихове шасије. BMW je био спонзор возачима Jo Siffert-у и Hubert Hahne-у. За сезону 1969, тим се пребацио на лолине 102s моделе и корстили су нове развијене BMW-ове моторе од 1600 кубика(cc) који је био сихронизован са моделом М12. Siffert и Hahne су остали тиму, а Gerhard Mitter и Dieter Quester су делили трећи аутомобил. На половини сезоне на стази Hockenheimring, BMW je debitova, odnosno predstavio svoje šasije-269. Међутим, Mitter je убијен током тренинга на 1969. Великој награди Немачке на стази Нирбурниг где су се формуле из Ф2 могле тркати заједно са формулама из Ф1 због дужине стаза. Због очекиваног техничког неуспеха, сви BMW такмичари су се повукли са такмичења.

За сезону 1970 у Формули 2 BMW je дебитовао са 270 шасијама и сараћивао је са Jo Siffert-ом, Hubert Hahne-ом, Dieter Quester-ом и Jacky Ickx-ом. Међутим, BMW-ово учешће је одбијено и они су тада само Dieter Quester's Eifelland снабдевали моторима. Са мењањем правила за Ф2 моторе у моторе основне производње од 2000 кубика(cc) , BMW је отишао у јаз за сезону 1972.

Формула 1[уреди | уреди извор]

Посебан чланак: BMW у Формули 1

1980-1987[уреди | уреди извор]

1980-те, BMW је озваничио развијање мотора са турбо пуњачем за Брабхам тим Формуле 1.BMW M12 мотор је први пут изашао на стазу у сезони 1982 године. М 12/13 мотор је освојио Канадски Гранд Приху рукама Nelson Piquet;а други возач у тиму је био Riccardo Patrese. Ове сезоне, BMW је почео да опрема моторе за ATSтим; фабрика је подржала Piquet-а у освајању првенства. Још две победе су остварене 1984-те године, и BMW је додао Arrows на листу тимова који су добијали њихове моторе. 1985-те године BMW мења возача, сада је за воланом Marc Surer који остварује само једну победу.

1986-те године, BMW је почео да снадбева моторе за нови тим који се звао Benetton, који је освојио једину победу за BMW-ов мотор, док је за воланом био Gerhard Berger, Међутим Derek Warwickи Patrese враћају мало наде и успеха у току сезоне. Али крајем сезоне 1986-те године BMW објављује да би могао испасти из Формуле 1, и то се и десило у сезони 1987-ме године.

BMW-ов М 12/13 мотор, је свакако наставио да се употребљава, зато што је Мегатрон купио права за моторе које је користио Arrow тим. Ligierтим је такође користио мотор из сезоне 1987-ме године. Пролазећи кроз 1988-му сезону мотори са турбо пуњачем су забрањени, и Arrow тим је престао да користи BMW-ов мотор. BMW-ов М 12/13 турбо мотор је био познат као први мотор у Формули 1 са 1,000 коњских снага (746кW), такође уз мале промене на бусту је достизао 1,400 коњских снага (1,044kW). Имао је 1,499,79 кубика (cc) и радио је на 11,200 обртаја у секунди.

1997-2005: Повратак у Формулу 1 кроз Ле Ман [уреди | уреди извор]

посебан чланак: Вилијамс Ф1 (2000-2006)

Williams- BMW 2004

1997-ме године BMW објављује партнерство са Williams-овим Гранд Прих инжињерингом да би произвели V10 моторе. Узрок овог партнерства је био инициран од стране BMW-а. Шасију је направио Вилијамс и у њој је био BMW M70V12 мотор који је остао неупотребљен дуже време у партнерском тиму Schnitzer Motorsport. Неуспешни модел из 1998-ме године је унапређен, и сви напори који су уложени у тај мотор су се показали на 24 часа Ле Мана 1999-те године где је забележена победа са BMW V12 LMR моделом. Следећи успех је забележен у ALMS серији пре него што су аута повучена из трка. Пролазећи кроз победе, следећи корак BMW-овог партнерства са Вилијамсом је почео са моћном Формулом 1, модел се звао Е41 и имао је V10 мотор. Нови Вилијамсов BMW је дебитовао у сезони 2000-те, а возили су га Ralf Schumacher и Jenson Button. У 2001-ој години Шумахер осваја 3 победе, а и новајлија Juan Pablo Montoya односи своју прву победу. Убедљиве победе Шумахера у 2002-ој години је повратила Вилијамсов успех, који се наставља и у 2003-ћој години у којој и Шумахер и Монтоја бележе по једну победу. Монтоја је апсолутни победник у 2004-тој години.

У 2005-тој години, долази да распада партнерства између BMW-а и Вилијамса. Константна неслагања због техничких грешака у аутомобилу довела су до тога да BMW прекине развој P84/5 V10мотора, како је сезона пролазила није било забележених победа и у тим долазе нови возачи Mark Webberи Nick Heidfeld. Према томе ауто је остао дистанциран на петом месту у конструктивном шампионату.

ДТМ[уреди | уреди извор]

2012-[уреди | уреди извор]

BMW се вратио ДТМ-у за сезону 2012 М3 ДТМ, што је засновано(визуелно барем) на савременом BMW Серије 3(Е90) М3 Купеу.

Канадски возач Бруно Спенглер је на другој стази у сезони 2012. остварио прву рекордну ДТМ победу за BMW у протеклих 20. година и која је одржана наLausitzring трци у Немачкој. Касније, Спеглер је освојио 2012-ти шампионат возача. BMW je освоји 2012-ти шампионат у области произвоћача са 346. поена, 11. поена испред Аудија и 17. поена испред Мерцедес-Бенза. BMW-ов тим Schnitzer је освојио 2012-ти шампионат у области тимова. Све ове три титуле BMW je освојио у последњој трици у сезони на Хокејнхајму.

2013-[уреди | уреди извор]

BMW је освојио другу титулу за редом у области произвођача на заврштку 2013-те сезоне на Hockenheimring стази, након што су целе сезоне водили мртву трку са Аудијем. Одликовање за најбољег бозача отишло је аудијевом возачу Мајку Рокенфелеру, а у области тимова победа је отишла Аудијевом спортском тиму Финиксу. BMW је спектакуларно однео прва три подијума на Ред Бул Ринг стази у Салзбургу у Аустрији, са Бруном Спенглером испред Марка Витмана и Тима Глока

BMW Формула[уреди | уреди извор]

посебан чланак: BMW формула

Формула BMW

1990-их BMW формула је представљена као серија притока, са малим аутомобилима напајаним BMW K мотором мотоцикла. Бивши возачи су били Ралф Шумахер и Нико Розберг. BMW форумла се од тада проширла на преко три континента обухватајући четири шампионата. Немачка серија(низ) је пропраћен јужно-источним Азијиским шампионатом 2003. године, а серије у Уједињеном Краљевству и Уједињеним Нацијама су лансиране следеће године. 2008. године Немачки и У.Н. шампионати ће се спојити у нову пан-Европску серију.

Ле Манш[уреди | уреди извор]

1939. године, BMW 328. је завршио први у својој класи(пети у коначном скору) у 1939-ом двадесетчетворочасовном Ле Маншу, комплетирајући 236. кругова.

Након 33. година, 1972. године, BMW је са Шницер моторспортом и BMW 280CS аутомобилом по први пут учествовао у шампионату. У надолазећим годинама BMW je постао редовни такмичар двадесетчетворочасовног Ле Манша.

Гинисова књига рекорда[уреди | уреди извор]

11-тог маја, 2013-те године, BMW улази у гинисову књигу рекорда, бележећи најдужи дрифт на свету и тиме узвраћа ударац „Америчком рекорду“. Џон Шварц бележи константно дрифтовање дужине 51,3 миљу у BMW-у F10 M5, и тиме обара Абдо Фегхаилов рекорд за 11,180 метара (отприлике 6,95 миља) што је било забележено у Шевролет Камару у Абу Дабију.

Остали догађаји[уреди | уреди извор]

BMW је имао разне успехе са тркачким и туристичким аутомобилима при крају 1980-те године и 1990-те године када је изашао из Формуле 1. У 1986-тој, северо Амерички BMW прави BMW GTPи наступа на IMSA GT шампионатугде бележи мали успех. 1987-ме године је такође постојао Kumho BMW шампионат, који је ексклузивни BMW- ов шампионат. Био је одржаван у Уједињеном Краљевству, и са неким тркама које су се повремено одржавале у Европи. 2005-те BMW је уочио изазов и придружује се као класа у Kumho BMW шампионатуи годину дана касније постаје самосталан шампионат по имену BMW продакшн шампионат. У 2008-мој години дешава се расцеп између одбора и организација клуба уочава (CTCRC) да могу изгубити шампионат и сходно томе је оформљен PBMW куп.

BMW M6 је увидео прилику у тркама са аутоматским мењачем и 2008-ме се прикључује сезони Ролексових спортских аутомобила, вожен је од стране једног Америчког тима који се састојао од Jep Thorton, Tom Long, Joe Varde и David Russell. Тарнер моторспорт је убацио BMW M6 у сезону 2010-те године, а потом долезе два BMW-a M3 2011-те до 2013-те године. Они су освојили 6 победа на Ролекс ГТ шампионату и 24 топ десет позиција у ГТ класи, укључујући и ретке победе дуплих класа са GT M3 и GS M3 моделима на Америчкој кружној стази 2013-те године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Fact Zone
  2. ^ http://www.iomtt.com/TT-Info/Marshals.aspx
  3. ^ http://www.visitisleofman.com/iom/culture.xml
  4. ^ http://www.iomtt.com/TT-Database.aspx
  5. ^ [http://www.iomtt.com/TT-Database.aspx
  6. ^ http://www.iomtt.com/TT-Database.aspx
  7. ^ „Vierventil-Technik”. 02-club.de (на језику: немачки). Приступљено 2009-02-02.