Овај чланак је добар. Пратите везу за више информација.

BMW

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
BMW
Послује као
FWBBMW
Компонента DAX-а
Изворни назив
Bayerische Motoren Werke AG;
BMW AG
Бајерише моторен верке А-ге;
Бе-Ем-Ве А-ге
акцијенгезелшафт
(Aktiengesellschaft — AG)
Индустријааутомобилска
ОснованоМинхен, Немачки рајх
7. март 1916. год.; пре 103 године (1916-03-07)
ПретходникRapp Motorenwerke
Bayerische Flugzeugwerke
ОснивачКарл Рап
СедиштеМинхен, Немачка
Подручје покривености
цео свет
Руководиоци
Норберт Рајтхофер
(председавајући)
Харалд Кригер
(директор)
Производи
Брендови
УслугеРаст 2.691.423 аутомобила (2017)
ПриходРаст 98,678 млрд. евра (2017)[1]
Оперативни приход
Раст 10,655 млрд. евра (2017)[1]
ПрофитРаст 8,706 млрд. евра (2017)[1]
Укупна активаРаст 193,483 млрд. евра (2017)[1]
Укупан капиталРаст 54,548 млрд. евра (2017)[1]
ВласникШтефан Квант (29%)
Сузане Клатен (21%)
фри-флоут (50%)
Број запослених
129.932 (2017)[1]
Подружнице
Веб-сајтwww.bmwgroup.com
www.bmw.com

BMW AG (IPA: О овој звучној датотеци /ˈbeːˈʔɛmˈveː/; изворно иницијализам за нем. Bayerische Motoren Werke Aktiengesellschaft) немачка је мултинационална компанија која тренутно производи луксузне аутомобиле и мотоцикле, а такође је производила и авионске моторе до 1945. године.

Компанија је основана 1916. године и седиште јој је у Минхену (Баварска). BMW производи моторна возила у Немачкој, Бразилу, Кини, Индији, Јужној Африци, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама. Године 2015, BMW је био дванаести највећи произвођач моторних возила на свету — са 2.279.503 произведена аутомобила.[2] Породица Квант је дугогодишњи власник деоница компанија, а већи остатак деоница је фри-флоут.

Аутомобили се продају под брендовима BMW (уз подбрендове BMW M за перформанс моделе и BMW i за плагин електрична аута), Мини и Ролс-Ројс. Мотоцикли су на тржишту под брендом BMW Motorrad.

Компанија има значајног удела у историји мотоспортова, поготово тјуринг ауто трка, Формуле 1, спортских трка и трке Isle of Man TT.

Садржај

Историја[уреди]

1916—1923: Произодња авионских мотора[уреди]

Авионски мотор BMW IIIa

Почеци BMW-а могу да се прате уназад до три засебне немачке компаније: Rapp Motorenwerke, Bayerische Flugzeugwerke и Automobilwerk Eisenach. Историја самог имена почела је с фирмом Rapp Motorenwerke, произвођачем авионских мотора. У априлу 1917, након одласка оснивача Карла Фридриха Рапа, компанија је променила име у Bayerische Motoren Werke (BMW).[3] BMW-ов први производ био је авионски мотор BMW IIIa. Мотор IIIa био је познат по доброј економији потрошње горива и перформансу на великим висинама.[4] Уследеле наруџбе мотора IIIa од немачке војске изазвале су рапидно ширење BMW-а.[5]

После краја Првог светског рата 1918, BMW је приморан да смањи производњу авионских мотора — према одредницама Версајског мировног споразума.[6] Да би наставио с пословањем, BMW је производио опрему за фарме, покућство и железничке кочнице.[7][8][9][10] Године 1922, бивши велики акционар Камило Кастиљони купио је права за име BMW, чиме је компанија престала да послује као Rapp Motorenwerke и почела да ради као Süddeutsche Bremse AG (данас позната као Knorr-Bremse).[9][11] Кастиљони је такође био инвеститор у другој авионској компанији, по имену Bayerische Flugzeugwerke — коју је преименовао у BMW.[12][13]
Пропала фабрика Bayerische Flugzeugwerke поново је отворена и почела је да производи моторе за аутобусе, камионе, пољопривредну опрему и пумпе, под именом бренда BMW.[9] Корпоративна историја BMW-а узима датум оснивања фирме Bayerische Flugzeugwerke (7. март 1916) за датум рођења компаније.[9][10]

1923—1939: Производња мотоцикала и аутомобила[уреди]

BMW модел 3/15PS (BMW Dixi) из 1930

Када су рестрикције Версајског споразума почеле да се укидају, BMW је кренуо с производњом мотоцикала (1923)[14] — и то моделом R32.[14]

BMW је почео да производи аутомобиле 1928, када је компанија купила аутомобилску компанију Automobilwerk Eisenach. Тадашњи модел компаније Automobilwerk Eisenach био је Dixi 3/15, лиценцирана копија аута Austin 7 који је почео да се производи 1927. године. По преузимању, Dixi 3/15 је постао BMW 3/15 — први производни аутомобил BMW-а.[15][16][17]

Године 1932, BMW 3/20 је постао први BMW аутомобил који је у целости дизајнирао BMW.[18][19] Покретао га је четвороцилиндрични мотор, који је BMW дизајнирао на основу мотора модела Austin 7.[18][20]

BMW-ов први аутомобилски шестоцилиндрични инлајн мотор изашао је 1933. године, за BMW 303.[20] Током 1930-их, BMW је проширио распон модела; почели су да се производе седани, купеи, кабриолети и спортски аутомобили.[21]

1939—1945: Други светски рат[уреди]

Мотор за BMW 801

Поновним наоружавањем Немачке 1930-их, компанија је опет почела да производи авионске моторе за Луфтвафе. Фабрика у Минхену је увелико почела да користи принудни рад: стране цивиле, ратне заробљенике и затворенике Концентрационог логора „Дахау”.[22] Међу успешним дизајнима мотора из Другог светског рата били су BMW 132 и BMW 801 — ваздухом хлађени радијални мотори, те пионирски BMW 003 аксијални турбомлазњак — који је покретао мали млазни „принудни ловац” из 1944/45. Heinkel He 162 Spatz. BMW 003 млазни мотор је прво тестиран као примарни покретач у првом прототипу авиона Messerschmitt Me 262 (Me 262 V1), с тим да на тестовима 1942. BMW-ови прототипи мотора нису успели да полете а резервни Junkers Jumo 210 клипни мотор монтиран на носу обавио је потребно заустављање/слетање.[23][24]

Неколико тестних примерака Me 262 A-1b користило је напреднију верзију млазњака 003, постижући званичну највећу брзину 800 km/h (500 mph). Први икад млазњак с четири мотора који је полетео били су шести и осми прототипи млазног извиђача-бомбардера Arado Ar 234, који су за покретање користили млазњаке BMW 003. Током 1944. године, поузданост модела 003 је повећана, чиме је постао погодан као погонско средство за ваздушне оквирне дизајне који су се такмичили у програму Jägernotprogramm — где су могли да аплицирају лаки борбени авиони преко уговора. Победио је дизајн Heinkel He 162 Spatz. Авијациони турбомлазњак BMW 003 исто тако је био разматран као основна полазна тачка за пионирски ’турбошафт’ погон немачких оклопних борбених возила 1944/45. године, као GT 101.[25] Како се ближио крај Трећег рајха, BMW је развијао неке војне авионске пројекте за Луфтвафе: BMW Strahlbomber, BMW Schnellbomber и BMW Strahljäger; међутим, ниједан од поменутих модела није направљен.[26][27]

1945—1959: Послератна обнова[уреди]

BMW Isetta с вратима која се отварају сприједа

Током Другог светског рата, многа производна постројења BMW-а тешко су бомбардована. Постројења у Источној Немачкој одузео је Совјетски Савез,[28] а у преосталим Савезници су забранили производњу мотоцикала и аутомобила.[29][30] Током овог периода забрана, BMW је користио основну половну и спасену опрему да прави лонце и таве — касније проширујући асортиман и на други кухињски прибор те бицикле.[31][32]

Године 1947, BMW је добио дозволу да настави с производњом мотоцикала; први послератни мотоцикл — R24 — изашао је 1948. године.[33] BMW-у је и даље остало забрањено да производи аутомобиле; међутим, Bristol Aeroplane Company (BAC) производила је аутомобиле у Енглеској на основу BMW-ових предратних аутомобила, користећи планове које су узели из немачких уреда BMW-а.[34]

Производња аутомобила је настављена 1952. године, великим седаном BMW 501.[35][36][37] Током 1950-их, BMW је проширио опсег модела уводећи седане, купее, кабриолете и спортске аутомобиле.[38] Године 1954, BMW 502 је постао први BMW с V8 мотором.[39] Да би омогућили приступачан модел, BMW је 1955. године почео да производи микроауто Isetta (под лиценцом Изоа).[40] Две године касније, четворосед BMW 600 био је заснован на продуженој верзији дизајна Isetta.[41] Године 1959, BMW 600 је заменио већи купе/седан BMW 700.[42][43]

1959—1968: Скори банкрот и Neue Klasse[уреди]

Седан Neue Klasse

До 1959, BMW је био у дуговима и губио је новац.[44] Isetta се продавала добро, али с малим маргинама профита.[45] Њихови луксузни седани засновани на моделу 501 нису се продавали довољно добро да би били профитабилни и постајали су све више застарели.[46] Купе 503 и роудстер 507 били су прескупи да би били профитабилни.[46] Верзија 600, четворосед заснован на Isetta-и, слабо се продавао.[47] Тржише мотоцикала је имплодирало средином 1950-их, уз све већи утицај који је Немце окретао од производње мотоцикала према аутомобилима.[48] BMW је продао дизајн Allach компанији MAN године 1954.[49] American Motors и Rootes Group су покушали да купе BMW.[50]

На годишњем генералном састанку у BMW-у, одржаном 9. децембра 1959. године, др Ханс Фајт — председавајући надзорног одбора BMW-а — предложио је спајање с фирмом Daimler-Benz. Акционари и мали деоничари супротставили су се овој сугестији и окупили се око противпредлога др Фридриха Матерна — који је добио довољно подршке да заустави спајање.[45][50] У то време, Quandt Group коју су предводила полубраћа Херберт и Харалд Квант, недавно је повећала количину деоница у BMW-у и постала власник с највише удела.[50] Године 1960, почео је развојни програм за нови низ модела, под именом Neue Klasse (Нова класа). Резултујући седани Neue Klasse с четвора врата уведени су 1962. године; сматра се да су спасли компанију у финансијском смислу и успоставили идентитет BMW-а као произвођача водећих спортских седана.[51][52][53]

Године 1965, Neue Klasse опсег је проширен луксузним купеима 2000 C and 2000 CS.[54] Серија је касније додатно проширена, 1966. године, иконским компактним купеима BMW 02 серије.[55]

BMW је 1966. године купио компанију Hans Glas са седиштем у Динголфингу (Немачка). Glas возила су кратко била означена именом BMW док компанија није потпуно преузета. Претпоставља се да је аквизиција била углавном да би се добио приступ развоју Glas-ових зупчастих каиша за аутомобилску примену,[56] с тим да су неки видели динголфиншки пројекат Glas као другу иницијативу. Како год, ова фабрика је престала да постоји и BMW-ов највећи тренутни добитак била је — према њима самима — акција висококвалификованих инжењера и другог особља.[57] Glas фабрике наставиле су да праве ограничен број својих постојећих модела, уз додатак производње предњих и задњих осовина за BMW-ове све док нису ближе инкорпорисани у компанију BMW.[58]

1968—1978: E3; серија 3, серија 5, серија 7[уреди]

E9 3.0 CSL

Године 1968, BMW је почео с производњом свог првог шестоцилиндричног инлајн мотора после Другог светског рата. Овај мотор се поклопио са изласком великих седана E3 (претеча серије 7) и великих купеа E9 (претеча серије 6).[59]

Опсег седана средње величине серије 5 био је уведен 1972. године, да би заменио седане E3. Платформа серије 5 такође је коришћена за купее серије 6, који су уведени године 1976. Године 1975, уведен је први модел серије 3 — опсег компактних седана/купеа. Велики седани серије 7 уведени су 1978. године.[60]

1978—1989: M дивизија[уреди]

E30 M3

BMW M1 из 1978. био је први BMW-ов спортски аутомобил са средњим мотором и био је развијен у конјукцији с Ламборгинијем.[61] Исто тако, био је први путни аутомобил који је произвела BMW-ова мотоспортска дивизија — BMW M.[62][63] Године 1980, дивизија M је произвела први модел заснован на регуларном производном возилу, E12 M535i.[64][65] M535i је претходник за BMW M5, који је уведен 1985. године на основу платформе E28.[65][66][67]

Године 1983, BMW је увео свој први дизел мотор; — настао је M21.[68][69] Први BMW с погоном на све точкове — E30 325iX — почео је да се производи 1985,[68][70] а 1987. године E30 је постао први BMW-ов модел који се производи с каросеријом у стилу каравана.[71][72]

E32 750i из 1986. године био је први BMW-ов V12 модел.[73] E32 је такође био први седан доступан са шасијом дугог међуосовинског размака (са ознаком „iL” или „Li”).[71]

BMW M3 је уведен 1985. године, заснован на платформи E30.[71][74]

1989—1994: Серија 8, хечбекови[уреди]

E31 серије 8

Низ великих купеа серије 8 уведен је 1989. године, а 1992. била је прва примена BMW-овог првог V8 мотора у 25 година: — M60.[75] Ово је такође био први BMW који користи задње вешање с више спојница, што је дизајн имплементиран за масовну производњу код модела E36 серије 3 из године 1990.[76][77][78]

E34 5 серија, уведена 1988, била је прва серија 5 произведена с погоном на све точкове или караванским стилом каросерије.[78]

Године 1989, Z1 ограничене производње започео је BMW-ову линију кабриолета-двоседа — модели серије Z.[79][80][81]

Године 1993, BMW серије 3 Compact био је први BMW-ов хечбек модел (осим за моделе ограничене производње — серије 02 Touring). Ови хечбек модели формирали су нови низ полазних модела испод других модела серије 3.[82][83][84]

Године 1992, BMW је купио велику акцију у студију за индустријски дизајн са седиштем у Калифорнији — DesignworksUSA; у потпуности су их купили 1995. године.[85][86][87]

Макларен F1 из 1993. покреће BMW-ов V12 мотор.[88][89]

1994—1999: Власништво Ровера, Z3[уреди]

Z3 роудстер

Године 1994, BMW је купио британску компанију Rover Group[90] (коју су тада чинили брендови Ровер, Ланд Ровер, Мини и MG, као и права на нефункционалне брендове укључујући Остин и Морис),[91][92] која је остала у његовом власништву шест година.[90] До 2000, Ровер је направио велике губитке у пословању, па је BMW одлучио да прода неколико брендова.[93] Брендови MG и Ровер су продати Конзорцијуму Финикс (енгл. Phoenix Consortium) и настао је MG Ровер,[93] а Ланд Ровер је преузео Форд.[94] BMW, у међувремену, задржао је права да прави нови Мини, — с чим су почели 2001. године.[95]

Године 1995, E38 725tds био је први аутомобил серије 7 који користи дизел мотор.[96] E39 серије 5 такође је уведен 1995. године, а био је први аутомобил серије 5 који користи управљање са летвом и зупчаницима; значајан број делова за вешање био је направљен од лаког алуминијума.[97]

BMW Z3 кабриолет двосед и купе модели уведени су 1995. године.[97][98] Ово су били први масовно произвођени модели ван серија 1/3/5 и први који се једино производе ван Немачке (у Сједињеним Државама, у овом случају).[98]

Године 1998, E46 серије 3 бива уведен[99] — са моделом M3 који је садржавао BMW-ов најмоћнији природно аспирирсани мотор до тада.[100]

1999—2006: Теренски модели, Ролс-Ројс[уреди]

E53 X5

BMW-ов први теренац, BMW X5 (E53), уведен је 1999.[101][102] X5 је направио велико одступање од BMW-ове слике спортских „аута за возаче”; како год, био је веома успешан и уследило је увођење друге BMW серије X.[101][102] Мањи BMW X3 изашао је 2003. године.[103]

E65 серије 7 из 2001. године био је први BMW-ов модел који користи аутоматски мењач са шест брзина.[104]

Године 2002, купе/кабриолет с два седишта Z4 заменио је Z3.[105] Две године после, хечбекови серије 1 заменили су моделе серије 3 Compact као BMW-ови полазни модели.[106]

Ролс-Ројс фантом из 2003. био је прво возило Ролс-Ројса које се произвело у власништву BMW-а.[107] Ово је био крајњи исход компликованих уговорних преговора који су почели 1998. године када је Rolls-Royce plc лиценцирао BMW-у коришћење имена и логоа Ролс-Ројса, док је Викерс (енгл. Vickers) продао Фолксвагену преостале елементе Rolls-Royce Motor Cars-а.[108][109][110][111] Додатно, BMW је опскрбљивао Ролс-Ројс моторима почев од 1998. године, који су коришћени за Ролс-Ројс силвер сераф.[112]

Године 2005, BMW-ов први V10 мотор уведен је изласком модела E60 M5.[113] Платформа E60 исто тако се користи за E63/E64, чиме су поновно уведени модели серије 6 након станке од 14 година.[114]

2006—2013: Прелазак на моторе с турбопуњачем[уреди]

F01 ActiveHybrid 7

BMW-ов први масовно произвођен бензински мотор с турбопуњачем био је шестоцилиндрични N54, који је почео да се ради 2006. године изласком модела E92 335i.[115] Године 2011, изашао је F30 серије 3 — који је имао мотор с турбопуњачем на свим моделима.[116] Овај прелазак на турбопуњаче и мање моторе био је рефлексија општих трендова у аутомобилској индустрији. M3 модел заснован на платформи F30 први је M3 који користи мотор с турбопуњачем.[117]

BMW-ов први V8 мотор с турбопуњачем, BMW N63, уведен је 2008. године.[118] Упркос тренду смањења величине, године 2008. BMW је почео да производи први V12 мотор с турбопуњачем — BMW N74.[118] Године 2011, F10 M5 постао је први M5 модел који користи мотор с турбопуњачем.[119]

Године 2007, права на производњу Husqvarna Motorcycles-а купио је BMW — за објављених 93 милиона евра.[120]

Теренац BMW X6 изашао је 2008. године.[121] X6 је привукао пажњу и постао контроверзан због своје необичне комбинације купе и SUV стилских одлика.[121]

Године 2009, компактни теренац BMW X1 бива уведен.[122] Након овога, исте године, BMW серија 5 Gran Turismo са ’фастбек’ стилом каросерије бива уведен — заснован на платформи серије 5.[123]

Контроверзни дизајнер Крис Бенгл објавио је свој одлазак из BMW-а у фебруару 2009, након што је радио на челу дизајнерског тима близу 17 година.[124]

BMW-ов први аутомобил с хибридним погоном, F01 ActiveHybrid 7, уведен је 2010. године.[125]

2013—данас: Електрични/хибридни погон[уреди]

i8

BMW је почео да прави први електрични аутомобил, градски ауто BMW i3, године 2013.[126][127][128] i3 је такође први масовно произвођен аутомобил који има структуру углавном израђену од угљеничних влакана.[129][130] BMW-ов први хибридни спортски аутомобил (и њихов први аутомобил са средњим мотором још од модела M1) зове се BMW i8 и уведен је 2014. године.[131] i8 је исто тако први аутомобил који користи BMW-ов први инлајн-три мотор, BMW B38.[126][131]

Године 2013, BMW серија 4 заменио је моделе купе и кабриолет из серије 3.[132][133] Многи елементи серије 4 остали су исти код еквивалентног модела серије 3. Слично овоме, BMW серија 2 године 2013. мења моделе купе и кабриолет из серије 1.[134] Серија 2 се производила у стиловима каросерије купе (F22), MPV с пет седишта (F45) и MPV са седам седишта (F46).[134] Потоња два стила тела аута представљају прва возила с предњом вучом које производи BMW.[134] F48 X1 такође укључује неке моделе с предњом вучом.[135]

Компактни теренац BMW X4 уведен је 2014. године.[136]

G11 740e и F30/F31 330e из 2016. године, прве су плагин хибридне верзије серије 7 и серије 3 — редом.[137]

Менаџмент[уреди]

Чланови одбора за менаџмент су:

(ажурирано: 29. октобар 2018 (2018-10-29). г.)[138]

Име компаније и лого[уреди]

BMW беџ на Dixi-ју из 1931

Име BMW је скраћеница за Bayerische Motoren Werke (IPA: О овој звучној датотеци /ˈbaɪ̯ʁɪʃə mɔˈtʰɔʁn̩ ˈvɛɐ̯kə/). Немачко име није граматички тачно, јер је на немачком језику Motorenwerke једна реч. Термин Bayerische Motorenwerke (досл. „баварски моторни радови”), који се користио у неколико немачких публикација и реклама у прошлости,[139][140] на енглески се преводи као Bavarian Motor Works — назив који BMW званично користи за рекламирање производа у земљама у којима се говори енглески језик.[141] Суфикс AG, скраћеница за Aktiengesellschaft, означава инкорпорисани ентитет који је у власништву акционара.

Застава Баварске

Кружни плаво-бели лого BMW-а или roundel настао је из кружног логоа компаније Rapp Motorenwerke; од тада се развијао и комбиновале су се плава и бела боја као боје заставе Баварске.[142] BMW лого који се и дан-данас користи створен је 1917. године, уз разне ситне стилске промене.[143]

Порекло логоа често се сматра да је осликавање покрета авионског пропелера тако да беле лопатице секу плаво небо. Међутим, ово осликавање прво се користило у реклами BMW-а године 1929. — 12 година након што је лого направљен — па ово стога није порекло самог логоа.[144]

Термини „бемвејац”,[145] „бембара”,[145] „бемба”,[145] „бенџамин”[145] „бенџос”, „бенгула”,[145] „бенкица”,[145] „бог моторних возила”,[145] „београдско моторно возило”,[145] „бемвара”,[145] „бешо” итд. често се користе као сленг за BMW на српском језику, а на енглеском то су нпр. Beemer, Bimmer или Bee-em;[146][147] исти се углавном користе за аутомобиле али неретко и за мотоцикле.[148][149][150] У Сједињеним Државама, неки људи дају прескрипцију да енглеско beemer треба да се користи специфично за мотоцикле, а да bimmer треба да се користи за аутомобиле.[151][152][153][154][155][156] Неки од ових људи тврде да „истински поклоници” овде праве разлику,[157] а они који за то не знају су „неиницирани”.[158] Употреба термина у северноамеричким мејнстрим медијима такође варира; на пример Глоуб енд мејл из Канаде преферира Bimmer, а Beemer назива „yuppie абоминацијом”;[159] с друге стране, Такома њуз трибјун каже да су они који праве разлику између термина да би разликовали аутомобиле и мотоцикле „ауто снобови”.[160]

Финансије[уреди]

За фискалну годину 2017, BMW је објавио зараду од 8,620 милијарди евра — уз годишњи приход од 98,678 милијарди евра, што је пораст од 4,8% у односу на претходни фискални циклус.[161] BMW-ове деонице су се продавале с ценом од преко 77 евра по акцији, а тржишна капитализација у новембру 2018. процењена је на 55,3 милијарде долара.[162]

Год. Приход
(млрд. €)
Укупан приход
(млрд. €)
Укупна актива
(млрд. €)
Запослени
(млрд. €)
2013 76,058 5,314 138,368 110.351
2014 80,401 5,798 154,803 116.324
2015 92,175 6,369 172,174 122.244
2016 94,163 6,863 188,535 124.729
2017 98,678 8,620 193,483 129.932

Мотоцикли[уреди]

BMW R1200RT из 2015

BMW је почео да производи моторе за мотоцикле а потом и мотоцикле после Првог светског рата.[163] Бренд мотоцикала BMW данас је познат под називом BMW Motorrad. Први успешан мотоцикл након пропалих Helios и Flink, био је „R32” године 1923. — с тим да је производња оригинално почела 1921. године.[164] Овај модел је имао „боксер-твин” мотор, код којег се цилиндар пројицира за проток ваздуха са сваке стране машине.[165] Поред њихових једноцилиндарских модела (у основи са истим узорком), сви остали мотоцикли које праве користили су овај дистинктиван изглед све до раних 1980-их. Многи BMW-ови се и даље производе са овим истим изгледом, који се означава као серија R.[166][167]

Целокупна производња мотоцикала BMW, од 1969. године, лоцирана је у компанијиној фабрици Берлин-Шпандау.[168]

Током Другог светског рата, BMW је производио мотоцикл BMW R75 с прикаченом бочном приколицом.[169] Имајући јединствен дизајн копиран од модела Циндап KS750, његова бочна приколица с точковима такође је била с моторним погоном.[168][169] У комбинацији с диференцијалом с могућношћу закључавања, ово возило је било добро за офроуд вожњу — на многе начине еквивалент Џипу.[169][170]

Године 1982, дошла је серија K, с погонском осовином али водом хлађена и с три или четири цилиндра монтирана у правој линији од напред ка назад.[171][172] Недуго после овога, BMW је такође почео да прави ланцом погоњене серије F и G са једноструким и паралелним двоструким моторима Ротакс.[173]

На почетку 1990-их, BMW је надоградио „ерхед боксер” мотор који је постао познат као „ојлхед”.[174][175] Године 2002, „ојлхед” мотор је имао две свећице по цилиндру.[176][177] Године 2004, додата је уградива балансна осовина; капацитет је повећан на 1.170 cc, а перформанс побољшан на 100 hp (75 kW) за R1200GS — при успоредби са 85 hp (63 kW) претходног модела R1150GS.[178][179] Још моћније варијанте „ојлхед” мотора доступне су код мотоцикала R1100S и R1200S, који дају 98 и 122 hp (73 и 91 kW) — редом.[180]

Године 2004, BMW је увео нови K1200S Sports Bike — који је значио одступање за BMW. Имао је мотор који производи 167 hp (125 kW), изведен као резултат сарадње компаније с Вилијамс F1 тимом; лакши је од пређашњих K модела. Иновације укључују електронски подесиво предње и задње вешање, те предњу виљушку типа Hossack коју BMW назива именом Duolever.[181]

BMW је увео ABS у производњи мотоцикала, почев од краја 1980-их.[182] Генерација кочница са системом против закључавања доступна на BMW-овим мотоциклима из 2006. и касније отворила је пут за увођење ESC система, то јест технологије против клизања касније код модела из године 2007.[183]

BMW је био иноватор у дизајну вешања за мотоцикле, узимајући телескопско предње вешање много пре других произвођача (1935).[184] Потом су се пребацили на Ерлс виљушке (енгл. Earles fork), предње вешање са њишућом виљушком (1955—1969).[185] Већина модерних BMW-ова су истински ’свингарм’ за задње вешање, с једном страном назад (уп. с регуларном њишућом виљушком која се обично погрешно назива ’свингинг арм’). Неки BMW-ови почели су да користе други дизајн предњег вешања робне марке — Telelever, с почетка 1990-их; као и Ерлс виљушка, и ова значајно смањује потонуће при кочењу.[186]

BMW група је, 31. јануара 2013, објавила да је Pierer Industrie AG купио компанију „Хускварна” (Husqvarna) за извесну суму коју неће да открије ниједна страна у будућности.[187] Компанију је предводио Стефан Пирер (директор KTM-а).[187] Pierer Industrie AG је 51%-тни власника KTM-а и 100%-тни власник фирме Хускварна.[187]

Аутомобили[уреди]

Преглед тренутних линија модела аутомобила BMW приказан је испод.

Серија 1 (F20/F21) — почетни је ниво за тренутни распон модела BMW-а. Производи се у стиловима хечбек с троја и петора врата. Варијанта седан с четвора врата (F52) такође се прави, у Кини и Мексику.[188]

Серија 2 (F22/F23) — почетни је ниво за купее и кабриолете. Распон серије 2 такође се састоји од Active Tourer-а (F45) и Gran Tourer-а (F46) као стилова каросерије, који су MPV-ови петоседи и седмоседи — редом.

Серија 3 (F30/F31/F34) — производи се у распону седана с четвора врата, каравана с четвора врата и ’фастбекова’ с петора врата (Gran Turismo) као стилова каросерије. Варијанта седана с дугим међуосовинским размаком (F35) такође се продаје, у Кини.

Серија 4 (F32/F33/F36) — производи се у распону купеа с двоја врата, кабриолета с двоја врата и ’фастбекова’ с петора врата (Gran Coupe) као стилова каросерије.

Серија 5 (G30/G31) — производи се у распону седана и каравана као стилова каросерије. Варијанта седана с дугим међуосовинским размаком (G38) такође се продаје, у Кини.

Серија 6 (F06/F12/F13) — производи се у распону купеа с двоја врата, кабриолета с двоја врата и ’фастбекова’ с четвора врата (Gran Coupe) као стилова каросерије.

Серија 7 (G11/G12) — производи се у распону седана с четвора врата и седана с дугим међуосовинским размаком као стилова каросерије.

Серија 8 (G14/G15/G16) — производи се у распону купеа с двоја врата, кабриолета с двоја врата и ’фастбекова’ с четвора врата (Gran Coupe) као стилова каросерије.

X модели — састоје се од X1 (F48), X2 (F39), X3 G01, X4 (G02), X5 (G05), X6 (F16) и X7 (G07) стандарда.

i модели[уреди]

Електрични аутомобил BMW i3
i8 роудстер из 2018. (е-бакарни)

BMW i је подбренд BMW-а основан 2011. године да би се дизајнирала и производила плагин електрична возила.[189][190] Почетни планови за подбренд били су пуштање у производњу два возила. Серијска производња потпуно електричног аутомобила BMW i3 почела је у септембру 2013,[191] а стављање на тржиште десило се у новембру 2013. јављањем првих малопродајних испорука у Немачкој.[192] BMW i8, спортски плагин аутомобил, почео је да излази у Немачкој у јуну 2014.[193]

Године 2014, BMW је развио прототип уличне расвете опремљене са електричним утичницама за пуњење електричних аутомобила; пројекат је назван Light and Charge (Осветљење и пуњење).[194] Две ове јединице за пуњење инсталиране су у седишту BMW-а у Минхену.[195] Године 2015, BMW је у сарадњи са SCHERM групом почео са увођењем електричних камиона на европске цесте, чиме је постао прва компанија која је ово учинила. Саме камионе производи компанија Terberg Group, један од највећих независних добављача специјализованих возила на свету.[196][197][198]

Комбинована продаја бренд модела BMW i достигла је прекретницу од 50.000 јединица у јануару 2016.[199] Две године након увођења истог, BMW i3 се рангирао као трећи на свету најпродаванији свеелектрични аутомобил у историји.[200] Глобална продаја модела BMW i3 досегла је прекретницу од 50.000 јединица у јулу 2016.[201]

У фебруару 2016, BMW је објавио увођење дезигнације модела iPerformance, која ће се дати свим BMW плагин хибридним возилима из јула 2016. Циљ је био да се пружи видљив индикатор трансфера технологије из BMW i у BMW темељни бренд. Нова дезигнација ће да се користи прво на плагин хибридним варијантама последње BMW серије 7.[202] Глобална продаја свих BMW плагин електрифицираних модела достигла је прекретницу од 100.000 јединица почетком новембра 2016, а чинили су је више од 60.000 комада модела BMW i3, преко 10.000 комада модела BMW i8 те око 30.000 комада од комбиноване продаје свих BMW iPerformance модела с плагин хибридним погоном.[203]

Новембра 2016, изашла су четири BMW електрифицирана модела: BMW X5 xDrive40e iPerformance, BMW 225xe iPerformance Active Tourer, BMW 330e iPerformance и BMW 740e iPerformance.[204] BMW 530e iPerformance је планирано да изађе у Европи марта 2017, као део надолазеће седме генерације поставе BMW 5 Series.[205] Глобална продаја свих плагин електрифицираних модела досегла је прекретницу од 100.000 јединица почетком новембра 2016, а чинило је преко 60.000 комада модела i3, преко 10.000 комада модела i8 те око 30.000 комада од комбиноване продаје свих BMW iPerformance модела с плагин хибридним погоном.[203] Комбинована глобална продаја BMW електрифицираних модела била је укупно више од 62.000 јединица године 2016,[206] односно 103.080 јединица године 2017. — укључујући електрифицирана возила бренда MINI.[207] Кумулативна глобална продаја електрифицираних возила групације BMW прешла је прекретницу од 250.000 јединица у априлу 2018.[208]

M модели[уреди]

BMW M4 (F82)
BMW M5 (F90)

BMW производи одређен број дериватива својих аутомобила високих перформанси, које развија њихова подружница BMW M GmbH (претходно се звала BMW Motorsport GmbH). Неки модели имају пакете изгледа „M” који нису са побољшањима перформанси.

Тренутни M модели су:

  • M2 — F87 купе (2015—данас)
  • M3 — F80 седан (2013—данас)
  • M4 — F82 купе / F83 кабриолет (2014—данас)
  • M5 — F90 салон (2017—данас)
  • M6 — F06 гран купе (2012—данас)
  • M850i — G15 гран купе (2018—данас)
  • X3 M — F97 SAV (TBA)
  • X4 M — F98 SAV (2019—данас)
  • X5 M — F85 SAV (2014—данас)
  • X6 M — F86 SAV (2014—данас)

Конвенција за именовање модела[уреди]

Некада се серије модела називају према немачком начину изговора: Einser („јединица”) за серију 1, Dreier („трица”) за серију 3, Fünfer („петица”) за серију 5, Sechser („шестица”) за серију 6 и Siebener („седмица”) за серију 7. Ово заправо и није сленг, већ нормалан начин на који се таква слова и бројеви изговарају на немачком језику.[209]

Мотоспорт[уреди]

BMW има дугу историју активности у мотоспорту, укључујући:

Укљученост у уметност[уреди]

Произвођачи запошљавају дизајнере за своје аутомобиле, али BMW је уложио напоре да стекне препознавање за изузетне доприносе и подршку уметности — укључујући уметност изван оквира дизајна моторних возила. Ови напори се обично преклапају или надопуњују с BMW-овим кампањама за маркетинг и брендирање.[210]

Уметнички аутомобили[уреди]

Године 1975, Александер Колдер је унајмљен да обоји 3.0CSL који је возио Ерве Пулан на трци 24 сата Ле Мана; овај ауто је постао први у серији „Уметнички аутомобил BMW” (енгл. BMW Art Car). Ово је водило ка још уметничких аутомобила, које су осликавали уметници као што је Енди Ворхол, Џени Холзер, Рој Ликтенстајн и др. Ови аутомобили, којих тренутно има 17, били су показивани у Лувру, Музеју Гугенхајм Билбао, Окружном музеју уметности Лос Анђелес и њујоршком Гранд сентрал терминалу.[211]

Архитектура[уреди]

Седиште BMW-а

Седиште BMW-а у Минхену представља глава цилиндра четвороцилиндричног мотора. Дизајнирао ју је Карл Шванцер, а завршена је 1972. године. Зграда је постала европска икона[211] и проглашена је заштићеном историјском зградом 1999. године. Главни торањ се састоји из четири вертикална цилиндра који стоје попреко један од другог. Сваки цилиндар је подељен хоризонтално у свом центру калупом у фасади. Значајно је поменути да ови цилиндри не стоје на земљи; висе на централном торњу који их подржава.

BMW музеј је футуристичка зграда у облику котла, коју је такође дизајнирао Карл Шванцер; отворена је 1972. године.[212] Интеријер има спиралну тему, а кров је лого BMW-а с пречником од 40 m.[213][214]

BMW-ов простор за изложбе у Минхену, BMW свет (нем. BMW Welt), дизајнирао је студио Coop Himmelb(l)au; отворен је 2007. године. Укључује салон за изложбе и лифтинг платформе где се нови аутомобил купца театрално открива њему и другим присутнима.[215]

Централну зграду BMW-а (енгл. BMW Central Building) у Лајпцигу дизајнирала је Заха Хадид.[216][217][218]

Филм[уреди]

У 2001. и 2002. години, BMW је продуцирао серијал осам кратких филмова под насловом The Hire, чија се радња базира око вожње BMW-ових модела до екстрема — с возачем Клајвом Овеном.[219] Режисери серијала The Hire укључују Гаја Ричија, Џона Вуа, Џона Франкенхајмера и Анга Лија. Године 2016, изашао је девети филм у серијалу.

BMW Performance Series (2006) био је маркетиншки догађај осмишљен с циљем привлачења црнаца купаца аутомобила. Укључује BMW Pop-Jazz Live Series — турнеју коју предводи џез музичар Мајк Филипс; исто тако укључује BMW Blackfilms.com Film Series, где су истакнути црнци филмски ствараоци.[220]

Визуелне уметности[уреди]

BMW је био главни спонзор изложбе The Art of the Motorcycle из 1998. године, у музеју Соломон Р. Гугенхајм и другим Гугенхајмовим музејима, с тим да је финансијски однос између BMW-а и Гугенхајма критикован у многим круговима.[221][222]

Године 2012, BMW је почео да спонзорише Independent Collectors продукцију Уметничког водича BMW (енгл. BMW Art Guide) — што је први глобални водич до приватно и јавно доступних колекција савремене уметности широм света.[223] Издање из 2016. године садржи 256 колекција из 43 земље.

Производња[уреди]

Седиште BMW-а у Минхену, са иконским торњевима и музејом видљивим назад десно
BMW-ова производња у Лајпцигу: тачкаство варење каросерија серије BMW 3 користећи индустријске роботе KUKA

BMW производи комплетне аутомобиле у својим фабрикама у Немачкој (Минхен, Динголфинг [BMW Group Plant Dingolfing], Регенсбург и Лајпциг), Сједињеним Државама (Грер у Јужној Каролини),[224] Мексику (Сан Луис Потоси),[225] Јужној Африци (Рослин у Хаутенгу) и Кини (Шенјанг). BMW такође има локалну монтажу користећи готове CKD компоненте на Тајланду, у Русији, Египту, Индонезији, Малезији и Индији (Ченај) — и то за серије 3, 5 и 7 те X3.[226]

Године 2006, групација BMW (укључујући Мини и Ролс-Ројс) произвела је 1.366.838 возила на четири точка — који су произведени у укупно пет земаља.[227] Године 2010, произвела је 1.481.253 возила на четири точка и 112.271 мотоцикала (под брендовима BMW и Хускварна, заједно).[228]

BMW мотоцикли се производе у компанијиној фабрици у Берлину, која је раније производила авионске моторе за Сименс.

До 2011, око 56% произведених BMW-брендираних возила покретало се бензинским моторима, а преосталих 44% покретало се дизел моторима. Од тих бензинских мотора, око 27% су четвороцилиндрични модели, а око 9% су осмоцилиндрични модели.[229] У просеку, 9.000 возила по дану изађе из BMW-ових погона, а 63% их се транспортује железницом.[230]

Годишња производња почев од 2005. године, приказана је у доњој табели.

Год. BMW MINI Ролс-Ројс Мотоцикл*
2005 1.122.308 200.119 692 92.013
2006 1.179.317 186.674 847 103.759
2007 1.302.774 237.700 1.029 104.396
2008 1.203.482 235.019 1.417 118.452
2009 1.043.829 213.670 918 93.243
2010 1.236.989 241.043 3.221 112.271
2011 1.440.315 294.120 3.725 110.360
2012 1.547.057 311.490 3.279 113.811
2013 1.699.835 303.177 3.354 110.127
2014 1.838.268 322.803 4.495 133.615
2015 1.933.647 342.008 3.848 151.004
2016 2.002.997 352.580 4.179 145.555
2017 2.123.947 378.486 3.308 185.682

Главни проблеми / повлачења[уреди]

У новембру 2016, BMW је повукао 136.000 америчких аутомобила године модела 2007—2012 због проблема са ожичењем пумпе за гориво — што је вероватно резултовало цурењем горива те застајањем мотора и/или проблемима с поновним покретањем.[231]

У мају 2017, Еј-Би-Си њуз је објавио истрагу у којој је пронађено на десетине примерака паркираних возила BMW које је захватао пожар — од којих су неки били паркирани и у кућним гаражама.[232]

У новембру 2017, BMW је повукао отприлике милион аутомобила и теренаца због ризика од запаљења. Једно повлачење је било за 672.000 аутомобила серије 3 године модела 2006—2011, где је био присутан ризик од прегревања електронских компоненти за систем контроле клима уређаја. Друго повлачење је било за 740.000 шестоцилиндарских модела (328i, 525i), где је био присутан ризик од кратког споја услед прегревања картера; неки аутомобили серије 3 били су предмет обају повлачења.[233]

У августу 2018, Влада Јужне Кореје објавила је забрану возила BMW на путевима те земље након што се 39 аутомобила произвођача запалило.[234] Као одговор, BMW је повукао 106.000 дизел возила у Јужној Кореји с дефективним рециркулационим модулом за испушне гасове; потом се повлачење повећало за још 324.000 аутомобила у Европи.[235]

Дана 6. августа 2018, објављено је да је стопа оваквих несрећа 0,10% у Јужној Кореји а око 0,12% у свету — што је отприлике један проблем на 1.000 возила. Према JTBC-у (јужнокорејски ТВ канал), BMW Кореја је био потпуно свестан овог проблема и известили су седиште BMW-а[236] које је указало на проблем недостатка деловања компаније по питању овог проблема. На крају, власници возила BMW тужили су особље BMW-а за кршење закона о менаџменту возила — доводећи у питање њихово прикривање дефекта возила.[237]

Продаја[уреди]

Број возила продатих на свим тржиштима — према годишњим извештајима из BMW-а, приказан је у доњој табели.

Год. BMW MINI Ролс-Ројс Мотоцикл*
2005 1.126.768 200.428 797 97.474
2006 1.185.089 188.077 805 100.064
2007 1.276.793 222.875 1.010 102.467
2008 1.202.239 232.425 1.212 115.196
2009 1.068.770 216.538 1.002 100.358
2010 1.224.280 234.175 2.711 110.113
2011 1.380.384 285.060 3.538 113.572
2012 1.540.085 301.525 3.575 117.109
2013 1.655.138 305.030 3.630 115.215**
2014 1.811.719 302.183 4.063 123.495
2015 1.905.234 338.466 3.785 136.963
2016 2.003.359 360.233 4.011 145.032
2017 2.088.283 371.881 3.362 164.153

* У периоду 2008—2012, бројке за производњу мотоцикала укључују Хускварна моделе.
** Искључујући Хускварна моделе, количина продаје до 2013: 59.776 јединица.

У Кини, BMW је продао 415.200 возила између јануара и новембра 2014 — кроз мрежу од преко 440 продавница BMW-ова и 100 продавница Минија.[238]

Индустријска колаборација[уреди]

BMW је сарађивао с другим произвођачима аутомобила у следећим приликама:

Спонзорство[уреди]

Спонзорски ауто BMW на ЛОИ 2012. у Лондону

У фудбалу, BMW спонзорише Ајнтрахт Франкфурт — клуб Бундеслиге.[248]

На ЛОИ 2012. у Лондону, BMW-ово спонзорство укључивало је пружање 4.000 BMW-ова и Минија.[249] BMW је такође склопио шестогодишњи договор о спонзорству са Олимпијским комитетом Сједињених Држава (USOC), у јулу 2010. године.[250][251]

У голфу, BMW је спонзорисао разне догађаје,[252] укључујући PGA првенство,[253][254] BMW Италијан опен, BMW мастерс у Кини[255][256] и BMW интернационал опен у Немачкој.[257]

У рагбију, BMW је спонзорисао национални рагби тим Јужне Африке од 2011. до 2015. године.[258][259]

Мађарска фирма-чланица је стратешки спонзор ануално одржаваног фестивала о будућности са седиштем у Будимпешти — „Brain Bar”.[260]

Еколошки елемент[уреди]

BMW је члан повеље Агенције за заштиту животне средине Сједињених Држава (EPA) — National Environmental Achievement Track —, која препознаје компаније због њиховог управљања и перформанса на еколошком пољу.[261] Исто тако је члан еколошког пројекта у Јужној Каролини, South Carolina Environmental Excellence Program.[262]

Од 1999, BMW је сваке године носио титулу најодрживије аутомобилске компаније на свету — према Индексу одрживости Доу Џоунс (енгл. Dow Jones Sustainability Index).[263] BMW група је једна од три аутомобилске компаније која се нашла у поменутом индексу сваке године.[264] Године 2001, BMW група се посветила еколошком програму Уједињених нација, UN Global Compact and the Cleaner Production Declaration. Такође, била је прва компанија у аутомобилској индустрији која је именовала службеника за питања животне средине (1973. године).[265] BMW је члан Светског пословног савета за одрживи развој (енгл. World Business Council for Sustainable Development).[266]

Године 2012, BMW се нашао на врху међу аутомобилским компанијама на списку Carbon Disclosure Project's Global 500 — са оценом 99 од 100.[267][268] BMW групу је Sustainalytics оценио као најодрживију DAX 30 компанију године 2012.[269]

Да би се смањиле емисије из возила, BMW побољшава ефикасност тренутних модела с фосилним горивом као погоном — истражујући електрични погон, хибридни погон и водонични погон за будуће моделе.[270]

Током првог квартала 2018, BMW је продао 26.858 електрифицираних возила (EV-ови, PHEV-ови и хибриди).[271]

Бицикли[уреди]

BMW брендирани бицикли се продају онлајн и преко трговаца.[272] Електрични брдски бицикл BMW Turbo Levo FSR 6Fatti производи се у партнерству са Specialized-ом, а BMW Cruise e-Bike NBG III користи Бош мотор и батерију.[273][274]

Услуге дељења аутомобила[уреди]

DriveNow (ч. „драјв нау”) представља удружени подухват између BMW-а и Sixt-а који је покренут у Минхену јуна 2011, а сада делује у 13 градова широм Европе. Децембра 2012,[275] DriveNow оперише преко 1.000 возила — који опслужују пет градова широм света и више од 60.000 корисника.[276]

У Сједињеним Државама, BMW је покренуо сервис за дељење аутомобила ReachNow (ч. „рич нау”) — у Сијетлу, априла 2016.[277] ReachNow тренутно оперише у Сијетлу, Портланду и Бруклину.

Прекоморске подружнице[уреди]

Бразил[уреди]

Дана 9. октобра 2014. године, BMW-ов нови јужноамерички аутомобилски погон у Аракварију (Санта Катарина) склопио је свој први аутомобил — F30 серије 3.[278] Аутомобили који се склапају у Аракварију су: F20 серије 1, F30 серије 3, F48 X1, F25 X3 и Мини кантримен.[279] Аутомобили се склапају од CKD компоненти.[280]

Канада[уреди]

BMW-ов први трговачки салон у Канади, смештен у престоници Отави, отворен је 1969. године.[281] Године 1986, BMW је успоставио главно представништво у Канади.[282]

BMW је продао 28.149 возила у Канади 2008. године.[283]

Кина[уреди]

Након потписивања договора 2003. за производњу седана у Кини,[284] у мају 2004. отворена је фабрика у кинеском индустријалном чворишту — граду Шенјанг, где Brilliance Auto производи BMW-брендиране аутомобиле[285] у удруженом подухвату с немачком компанијом.[286]

Египат[уреди]

Bavarian Auto Group постао је 2003. године једини увозник брендова BMW и Мини.

У BMW-овом погону за склапање у Мадинат ас-Садис мин Уктубару, — серија 3, серија 5, серија 7, X1 и X3 склапају се од CKD компоненти.[279]

Индија[уреди]

BMW Индија је основан 2006. као подружница за продају у Гуруграму.

BMW-ов погон за склапање отворен је у Ченају године 2007, где су се склапали серија 3, серија 5, серија 7, X1, X3, X5, Мини кантримен и модели мотоцикала од CKD компоненти.[279][287]

Јапан[уреди]

BMW Јапан, подружница у потпуном власништву, увози и дистрибуише BMW возила у Јапану.[288]

Мексико[уреди]

У јулу 2014, BMW је објавио да успоставља погон у Мексику у граду и држави Сан Луис Потоси — укључујући инвестицију од једну милијарду долара. У погону је запослено 1.500 људи, а годишње се произведе 150.000 аутомобила.[289]

Јужна Африка[уреди]

BMW-ови су се склапали у Јужној Африци од 1968. године,[290] када је погон Praetor Monteerders отворен у Рослину (близу Преторије). BMW је првобитно купио деонице у компанији, пре него што је потпуно преузео 1975. године; компанија је добила назив BMW South Africa (BMW Јужна Африка), те постала прва подружница BMW-а у потпуном власништву која је основана ван Немачке. За разлику од произвођача у Сједињеним Државама, као што је Форд и GM, — који су се повукли из земље 1980-их — BMW је задржао пуно власништво над својим операцијама у Јужној Африци.

Пратећи крај апартхејда године 1994, те смањење увозних тарифа, BMW Јужна Африка је завршио с локалном производњом серије 5 и серије 7 — како би се концентрисао на производњу серије 3 за извозно тржиште. BMW-ови направљени у Јужној Африци сада се извозе на тржишта са саобраћајем на десној страни — укључујући Јапан, Аустралију, Нови Зеланд, Уједињено Краљевство, Индонезију, Малезију, Сингапур и Хонгконг, те Подсахарску Африку. Од 1997, BMW Јужна Африка производи возила за тржишта са саобраћајем на левој страни за извоз у Тајван, Сједињене Државе и Иран, као и Јужну Америку.

Три јединствена модела која је BMW Motorsport направио за јужноафричко тржиште били су E23 M745i (1983) — који је користио мотор M88 из модела BMW M1, затим BMW 333i (1986) — у којем је додат шестоцилиндарски 3,2-литарски мотор M30 за E30,[291] те E30 BMW 325is (1989) — који је покретао из Алпине изведен 2,7-литарски мотор.[292][293][294]

BMW-ови са идентификационим бројем возила (VIN) почев од „NC0” производе се у Јужној Африци.

Сједињене Државе[уреди]

BMW центрум музеј у Спартанбургу (Јужна Каролина)

Аутомобили BMW се званично продају у Сједињеним Државама од 1956. године,[295] а производе се у Сједињеним Државама од 1994. године.[296] Први BMW продајни салон у Сједињеним Државама отворен је 1975. године.[297] Године 2016, BMW је био 12. најпродаванији бренд у Сједињеним Државама.[298]

Производни погон у Греру (Јужна Каролина) имао је највећу производњу међу BMW-овим погонима широм света,[299] производећи просечно 1.400 возила по дану.[300] Модели који се производе у погону Спартанбург су: X3, X4, X5, X6 и X7 теренски модели.[301][302]

Поред производног одељења у Јужној Каролини, BMW-ове северноамеричке компаније укључују операције продаје, маркетинга, дизајна и финансијских сервиса у САД, Мексику, Канади и Латинској Америци.[303]

Мађарска[уреди]

Дана 31. јула 2018. године, BMW је објавио да ће градити фабрику аутомобила у Мађарској — вредну милијарду евра. Нови погон, који треба да се изгради у близини града Дебрецина — око 230 km источно од Будимпеште, имаће производни капацитет од 150.000 аутомобила годишње.[304]

Маркетинг[уреди]

Слоган[уреди]

Слоган The Ultimate Driving Machine први пут је коришћен у Северној Америци године 1974.[305][306] Године 2010, ова дугогодишња кампања већим делом је замењена кампањом која је имала намеру да се бренд учини приступачнијим и звучнијим за жене како би им се више допао — једноставно Joy. До 2012, BMW је вратио слоган The Ultimate Driving Machine.[307]

Првоаприлске шале[уреди]

BMW је годинама стицао репутацију у Британији по својим првоаприлским шалама, које се принтају у тамошњој штампи сваке године. Године 2010, покренули су рекламну кампању у Гардијану објављујући да ће купци моћи да наруче BMW-ове с различито обојеним беџевима како би се приказала њихова афилијација с политичком партијом коју подржавају.[308]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Annual Report 2017” (PDF). BMW Group. Приступљено 7. 4. 2018. 
  2. ^ „WORLD MOTOR VEHICLE PRODUCTION – OICA correspondents survey” (PDF). www.oica.net. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 28. 8. 2017. Приступљено 19. 9. 2017. 
  3. ^ Noakes, Andrew (2008). The Ultimate History of BMW. Parragon Publishing. 
  4. ^ „BMW Model IIIA – Smithsonian National Air and Space Museum”. Nasm.si.edu. Архивирано из оригинала на датум 8. 4. 2010. Приступљено 18. 4. 2010. 
  5. ^ Barker, R. (2002). The Royal Flying Corps in World War I. Robinson. ISBN 978-1-84119-470-7.. »There can be no doubt that the BMW engine was the absolute highlight in power unit development towards the end of the war. The only bad thing was that it came too late.«
  6. ^ „Fliegerschule St.Gallen – history”. Архивирано из оригинала на датум 28. 5. 2007. Приступљено 24. 8. 2008. 
  7. ^ Rong, Blake Z. (7. 3. 2018). „To celebrate BMW’s 102nd birthday, here are 6 important Bimmers you’ve never heard of”. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  8. ^ „A Brief History of BMW: When did BMW start making cars?”. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 „BMW”. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  10. 10,0 10,1 Encyclopedia of Business in Today's World: A – C. SAGE. 2009. стр. 160. ISBN 978-1-4129-6427-2. Приступљено 27. 1. 2019. 
  11. ^ Pierer, Christian (2011). Die Bayerischen Motoren Werke bis 1933: Eine Unternehmensgründung in Krieg, Inflation und Weltwirtschaftskrise. Oldenbourg Verlag. стр. 94. ISBN 978-3-486-70444-0. Приступљено 27. 1. 2019. 
  12. ^ „When was BMW founded?”. BMW Education. BMW. Архивирано из оригинала на датум 25. 4. 2012. Приступљено 30. 9. 2012. 
  13. ^ Mönnich, Horst (1991). The BMW Story: A Company in Its Time. Sidgwick & Jackson. ISBN 978-0-283-06090-8. Приступљено 27. 1. 2019. 
  14. 14,0 14,1 Holmstrom, Darwin; Nelson, Brian J. (2002). BMW Motorcycles. MotorBooks/MBI Publishing Company. ISBN 978-0-7603-1098-4. Приступљено 24. 8. 2008. 
  15. ^ Johnson, Richard Alan (2005). Six men who built the modern auto industry. MotorBooks/MBI Publishing Company. ISBN 978-0-7603-1958-1. 
  16. ^ Oppat, Kay (2008). Disseminative Capabilities: A Case Study of Collaborative Product Development in the Automotive. Gabler Verlag. ISBN 978-3-8349-1254-1. 
  17. ^ Kiley 2004a, стр. 58.
  18. 18,0 18,1 Buckley 2001, стр. 16
  19. ^ Kiley 2004a, стр. 59.
  20. 20,0 20,1 Lewin 2016, стр. 17
  21. ^ Hoover, Gary (2010). Hoover's Handbook of World Business. Reference Press. Приступљено 27. 1. 2019. 
  22. ^ „MUNICH-ALLACH: WORKING FOR BMW”. www.ausstellung-zwangsarbeit.org. Архивирано из оригинала на датум 3. 4. 2016. 
  23. ^ Pavelec, Sterling Michael (2007). The Jet Race and the Second World War. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-99355-9. 
  24. ^ Radinger, Will; Schick, Walter (1996). Me262. Berlin: Avantic Verlag GmbH. стр. 23. ISBN 978-3-925505-21-8. 
  25. ^ Kay, Anthony (2002). German Jet Engine and Gas Turbine Development 1930–1945. Airlife Publishing. ISBN 978-1-84037-294-6. 
  26. ^ „BMW Strahljager Project I”. Nevingtonwarmuseum.weebly.com. 3. 11. 1944. Архивирано из оригинала на датум 16. 6. 2013. Приступљено 29. 9. 2013. 
  27. ^ Johnson, Dan. „BMW Aircraft”. Luft46.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 9. 2013. Приступљено 29. 9. 2013. 
  28. ^ Berghoff, Hartmut; Balbier, Uta Andrea (2013). The East German Economy, 1945–2010: Falling Behind Or Catching Up?. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-03013-8. Приступљено 27. 1. 2019. 
  29. ^ Lewin 2004, стр. 23.
  30. ^ Walker, Mick. How to Restore Your BMW Twin, 1955–1985. MotorBooks International. стр. 10. ISBN 978-1-61059-028-0. Приступљено 27. 1. 2019. 
  31. ^ Lewin 2016, стр. 47.
  32. ^ Kiley 2004a, стр. 64.
  33. ^ Falloon 2015, стр. 69.
  34. ^ Buckley 2001, стр. 47.
  35. ^ Lewin 2004, стр. 27.
  36. ^ Lewin 2016, стр. 49.
  37. ^ Schrader 1979.
  38. ^ Cincinnati Magazine. 32. Emmis Communications. 1998. стр. 104. ISSN 0746-8210. Приступљено 27. 1. 2019. 
  39. ^ Crum, Colin (1900). BMW vs. Mercedes. The Rosen Publishing Group, Inc. стр. 11. ISBN 978-1-4777-9011-3. Приступљено 27. 1. 2019. 
  40. ^ Kiley 2004a, стр. 66.
  41. ^ Schrader 1979, стр. 68.
  42. ^ Covello 2001, стр. 168.
  43. ^ Automobile Quarterly, Volume 6, Issue 3. Automobile Quarterly. 1968. стр. 327. Приступљено 27. 1. 2019. 
  44. ^ Norbye 1984, стр. 134.
  45. 45,0 45,1 Noakes 2010, стр. 57
  46. 46,0 46,1 Norbye 1984, стр. 130
  47. ^ Noakes 2010, стр. 56—57.
  48. ^ Norbye 1984, стр. 119—120.
  49. ^ Norbye 1984, стр. 119.
  50. 50,0 50,1 50,2 Norbye 1984, стр. 132
  51. ^ Lewin 2016, стр. 69.
  52. ^ Larimer, Fred. BMW Buyer's Guide. MotorBooks International. стр. 261. ISBN 978-1-61060-826-8. Приступљено 27. 1. 2019. 
  53. ^ Kiley 2004b, стр. 128.
  54. ^ Taylor 2014, стр. 24.
  55. ^ Taylor 2014, стр. 166.
  56. ^ Toronto Star. 3. 7. 2004.
  57. ^ Becker, Clauspeter (1971). Logoz, Arthur, ур. „BMW 2500/2800”. Auto-Universum 1971. Zürich, Switzerland: Verlag Internationale Automobil-Parade AG. XIV: 73. 
  58. ^ Becker, стр. 74.
  59. ^ Covello 2001, стр. 143.
  60. ^ Lewin 2016, стр. 68.
  61. ^ Lewin 2004, стр. 119.
  62. ^ Lewin 2016, стр. 127.
  63. ^ DieCastX Magazine. 3. Air Age. пролеће 2007. стр. 40. Приступљено 27. 1. 2019. 
  64. ^ Taylor, James (2001). „3: E12 M535i, 1980–81”. Original BMW M-Series. MBI Publishing Company LLC. стр. 30. ISBN 978-0-7603-0898-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  65. 65,0 65,1 Cranswick 2014, стр. 261
  66. ^ Taylor, James (2001). „6: E28 M5, 1984–88”. Original BMW M-Series. MBI Publishing Company LLC. стр. 64. ISBN 978-0-7603-0898-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  67. ^ Taylor, James (2015). BMW M5: The Complete Story. Crowood. ISBN 978-1-78500-046-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  68. 68,0 68,1 Hosier, Ralph (2013). How to Modify BMW E30 3 Series: For High-performance and Competition. Veloce Publishing Ltd. стр. 10. ISBN 978-1-84584-438-7. Приступљено 27. 1. 2019. 
  69. ^ Walton 2001, стр. 31.
  70. ^ European Car, Volume 36, Issues 7-12. Argus Publishers. 2005. стр. 88. Приступљено 27. 1. 2019. 
  71. 71,0 71,1 71,2 Taylor, James (2001). Original BMW M-Series. MBI Publishing Company LLC. ISBN 978-0-7603-0898-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  72. ^ Taylor, James (2014). „3: Driving, Buying, Special Editions and The Competition M3”. BMW M3: The Complete Story. Crowood. ISBN 978-1-84797-773-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  73. ^ Lewin 2016, стр. 110.
  74. ^ BMW 3 Series Service Manual 1984–1990. Bentley Publishers. 2010. ISBN 978-0-8376-1647-6. Приступљено 27. 1. 2019. 
  75. ^ Cranswick 2014, стр. 273.
  76. ^ Hudock, Greg (2012). BMW 3 Series – E36 Restoration Tips & Techniques. Brooklands Books. ISBN 978-1-85520-970-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  77. ^ Zurschmeide, Jeffrey; Nakato, Eddie (2016). BMW 3-Series (E36) 1992–1999: How to Build and Modify. CARTECH Incorporated. ISBN 978-1-61325-505-6. Приступљено 27. 1. 2019. 
  78. 78,0 78,1 Dempsey 2006, стр. 10
  79. ^ Lawrence, Mike (1996). A to Z of Sports Cars, 1945–1990. Bay View Books. ISBN 978-1-870979-81-8. Приступљено 27. 1. 2019. 
  80. ^ Lewin 2004, стр. 181.
  81. ^ Road & Track, Volume 40. Bond Publishing Company. 1988. Приступљено 27. 1. 2019. 
  82. ^ Lewin 2004, стр. 221.
  83. ^ Walton 2001, стр. 10, 217, 219.
  84. ^ Lewin 2016, стр. 114.
  85. ^ Dwell. 4. Dwell, LLC. 2004. стр. 68. ISSN 1530-5309. Приступљено 27. 1. 2019. 
  86. ^ Torque. SPH Magazines. 2006. стр. 13. ISSN 0218-7868. Приступљено 27. 1. 2019. 
  87. ^ Kiley 2004b, стр. 161.
  88. ^ Lewin 2004, стр. 235.
  89. ^ Crum, Colin (1900). BMW vs. Mercedes. The Rosen Publishing Group, Inc. стр. 19. ISBN 978-1-4777-9012-0. Приступљено 27. 1. 2019. 
  90. 90,0 90,1 Rothacher, Albrecht (2004). Corporate Cultures And Global Brands. World Scientific. стр. 239. ISBN 978-981-238-856-8. 
  91. ^ Arber, Nicola (2002). Geography Matters: 3, Volume 3. Heinemann. стр. 112. ISBN 978-0-435-35526-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
  92. ^ Franzen, Giep; Moriarty, Sandra E. (2015). The Science and Art of Branding. Routledge. стр. 186. ISBN 978-1-317-45467-0. Приступљено 27. 1. 2019. 
  93. 93,0 93,1 The Closure of MG Rover. The Stationery Office. 2006. стр. 21. ISBN 978-0-10-293720-6. Приступљено 27. 1. 2019. 
  94. ^ Taylor, James (2013). Land Rover Defender, 90 and 110 Range: 30 Years of the Coil-Sprung 4x4 Models. Crowood. ISBN 978-1-84797-518-8. Приступљено 27. 1. 2019. 
  95. ^ Hackley, Chris; Hackley, Rungpaka Amy (2014). Advertising and Promotion. SAGE. стр. 215. ISBN 978-1-4739-0900-7. Приступљено 27. 1. 2019. 
  96. ^ Lewin 2016, стр. 148.
  97. 97,0 97,1 Lewin 2016, стр. 151
  98. 98,0 98,1 Taylor, James (2017). BMW Z3 and Z4: The Complete Story. Crowood. ISBN 978-1-78500-277-9. Приступљено 27. 1. 2019. 
  99. ^ Lewin 2016, стр. 251.
  100. ^ Robson, Graham (2000). BMW 3-Series, 1991–1999. Motor Racing Publications. стр. 60. ISBN 978-1-899870-48-6. Приступљено 27. 1. 2019. 
  101. 101,0 101,1 Lewin 2016, стр. 265
  102. 102,0 102,1 Saunders, Tim (2013). BMW X5: The Essential Buyer's Guide: All First Generation (E53) Models 1999 to 2006. Veloce Publishing Ltd. стр. 3. ISBN 978-1-84584-533-9. Приступљено 27. 1. 2019. 
  103. ^ Derrick, Martin (2005). Atlas of Automobiles. Taj. стр. 103. ISBN 978-1-84406-028-3. Приступљено 27. 1. 2019. 
  104. ^ Lewin 2016, стр. 170.
  105. ^ Lewin 2016, стр. 172.
  106. ^ Autocar, Volume 239, Issues 5-8. Haymarket Motoring Pub. 2004. стр. 13. Приступљено 27. 1. 2019. 
  107. ^ Sharp Magazine. Contempo Media. 2008. стр. 54. Приступљено 27. 1. 2019. 
  108. ^ Jain, Vinod K. (2016). Global Strategy: Competing in the Connected Economy. Routledge. стр. 94. ISBN 978-1-317-54930-7. Приступљено 27. 1. 2019. 
  109. ^ Tungate, Mark (2009). Luxury World: The Past, Present and Future of Luxury Brands. Kogan Page Publishers. стр. 64. ISBN 978-0-7494-5856-0. Приступљено 27. 1. 2019. 
  110. ^ Berman, Bruce (1999). Hidden Value: Profiting from the Intellectual Property Economy. Euromoney. стр. 13. ISBN 978-1-85564-749-7. Приступљено 27. 1. 2019. 
  111. ^ Notable Corporate Chronologies, Volume 1. Gale Group. 2001. стр. 13. ISBN 978-0-7876-5050-6. Приступљено 27. 1. 2019. 
  112. ^ Cases in Corporate Acquisitions, Buyouts, Mergers, and Takeovers. Gale Group. 1999. стр. 1445. ISBN 978-0-7876-3894-8. Приступљено 27. 1. 2019. 
  113. ^ Autocar, Volume 236, Issues 6-9. Haymarket Motoring Pub. 2003. стр. 6, 16. Приступљено 27. 1. 2019. 
  114. ^ Dempsey 2006, стр. 7.
  115. ^ Cranswick 2014, стр. 272.
  116. ^ Lewin 2016, стр. 219.
  117. ^ Taylor, James (2014). „Afterword: The Fifth Generation”. BMW M3: The Complete Story. Crowood. ISBN 978-1-84797-773-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  118. 118,0 118,1 Lewin 2016, стр. 139
  119. ^ Taylor, James (2015). „7: The F10 Turbocharged Cars”. BMW M5: The Complete Story. Crowood. ISBN 978-1-78500-046-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  120. ^ „BMW to announce sale of Husqvarna today!”. Bennetts. јануар 2013. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  121. 121,0 121,1 Lewin 2016, стр. 207
  122. ^ Edmonston, Phil (2009). Lemon-Aid New Cars and Trucks 2010. Dundurn. стр. 347. ISBN 978-1-55488-442-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  123. ^ HotListings. HotListings. 2010. стр. 32. Приступљено 27. 1. 2019. 
  124. ^ „Chris Bangle”. Архивирано из оригинала на датум 18. 4. 2012. Приступљено 24. 5. 2012. 
  125. ^ Torque. SPH Magazines. 2008. стр. 70. ISSN 0218-7868. Приступљено 27. 1. 2019. 
  126. 126,0 126,1 Marcus, Aaron (2014). Design, User Experience, and Usability: User Experience Design for Everyday Life Applications and Services: Third International Conference, DUXU 2014, Held as Part of HCI International 2014, Heraklion, Crete, Greece, June 22-27, 2014, Proceedings, Part 3. Springer. стр. 293. ISBN 978-3-319-07635-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
  127. ^ Beeton, David; Meyer, Gereon (2014). Electric Vehicle Business Models: Global Perspectives. Springer. стр. 199. ISBN 978-3-319-12244-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  128. ^ Masson, Laurent J. (30. 7. 2013). „BMW i3: The Best City Car on the Market”. plugincars. Recargo, Inc. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  129. ^ Boeriu, Horatiu (17. 7. 2018). „Carbon-fiber BMW might be a thing of the past”. www.bmwblog.com. BMWBLOG. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  130. ^ „How A BMW i Is Created: The Lifedrive Concept In Four Steps.”. www.bmwgroup-plants.com. BMW AG. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  131. 131,0 131,1 Lewin 2016, стр. 226
  132. ^ Edmonston 2012, стр. 455.
  133. ^ Bentley, Robert (2017). BMW 4 Series (F32, F33, F36) Service Manual: 428i, 435i, Including XDrive : 2014, 2015, 2016. Bentley Publishers. ISBN 978-0-8376-1765-7. Приступљено 27. 1. 2019. 
  134. 134,0 134,1 134,2 Lewin 2016, стр. 227
  135. ^ Ward, James (10. 8. 2018). „DRIVE REVIEW: BMW F48 X1 – 12 Months Ownership”. www.bmwblog.com. BMWBLOG. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  136. ^ Edmonston 2012, стр. 511.
  137. ^ Lewin 2016, стр. 229.
  138. ^ „BMW Group – Company – Company Portrait”. www.bmwgroup.com. Приступљено 24. 1. 2019. 
  139. ^ List, Hans (1949). Vorwort und Einführung zum Gesamtwerk. Band 1 von Die Verbrennungskraftmaschine. Wien: Springer. ISBN 9783662294888.. /Verzeichnis der Abkürzungen/
  140. ^ Löwisch, Roland (2016). BMW – Die schönsten Modelle: 100 Jahre Design und Technik. HEEL. ISBN 9783958434066.. стр 7.
  141. ^ „BMW 1970s brochure for the United States” (PDF). www.bmw-grouparchiv.de. Архивирано из оригинала на датум 14. 1. 2018. Приступљено 10. 2. 2018. 
  142. ^ BMW. „The origin of the BMW logo”. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2013. Приступљено 29. 12. 2011. 
  143. ^ „BMW logo”. www.bmwdrives.com. Архивирано из оригинала на датум 12. 9. 2017. Приступљено 20. 10. 2017. 
  144. ^ Williams, Stephen (7. 1. 2010). „BMW Roundel: Not Born From Planes”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2010. Приступљено 29. 12. 2011. 
  145. 145,0 145,1 145,2 145,3 145,4 145,5 145,6 145,7 145,8 „Bembara”. Vukajlija. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2019. Приступљено 25. 1. 2019. 
  146. ^ „Bee em / BMW Motorcycle Club of Victoria Inc”. National Library of Australia. Архивирано из оригинала на датум 28. 7. 2011. Приступљено 23. 10. 2009. 
  147. ^ No Toupees allowed. Bangkok Post. 2. 10. 2009. 
  148. ^ Lighter, Jonathan E. (1994). Random House Historical Dictionary of American Slang: A-G. 1. Random House. стр. 126—127. ISBN 978-0-394-54427-4. »Beemer n. [BMW + ''er''] a BMW automobile. Also Beamer.« 
  149. ^ Lighter, Jonathan E. (1994). Random House Historical Dictionary of American Slang: A-G. 1. Random House. стр. 159. ISBN 978-0-394-54427-4. »Bimmer n. Beemer.« 
  150. ^ 1982 S. Black Totally Awesome 83 BMW ("Beemer").
    1985 L.A. Times (13. април) V 4: Id much rather drive my Beemer than a truck.
    1989 L. Roberts Full Cleveland 39: Baby boomers… in… late-model Beemers.
    1990 Hull High (NBC-TV): You should ee my dad's new Beemer.
    1991 Cathy (синд. цртани стрип) (21. април): Sheila… [ground] multi-grain snack chips crumbs into the back seat of my brand-new Beamer!
    1992 Time (18. мај) 84: Its residents tend to drive pickups or subcompacts, not Beemers or Rolles.
  151. ^ „Bimmer vs. Beemer”. Boston Chapter BMW Car Club of America. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2007. Приступљено 23. 6. 2007. 
  152. ^ Duglin Kennedy, Shirley (2005). The Savvy Guide to Motorcycles. Indy Tech Publishing. ISBN 978-0-7906-1316-1. »Beemer – BMW motorcycle; as opposed to Bimmer, which is a BMW automobile.« 
  153. ^ Yates, Brock (12. 3. 1989). „You Say Porsch and I Say Porsch-eh”. The Washington Post. стр. w45. Архивирано из оригинала на датум 19. 9. 2014. »'Bimmer' is the slang for a BMW automobile, but 'Beemer' is right when referring to the company's motorcycles.« 
  154. ^ Zesiger, Sue (2000). „Why Is BMW Driving Itself Crazy? The Rover deal was a dog, but it didn't cure BMW's desire to be a big-league carmaker—even if that means more risky tactics”. Fortune Magazine. CNN. Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2013. »Bimmers (yes, it's 'Bimmer' for cars—the often misused 'Beemer' refers only to the motorcycles).« 
  155. ^ Herchenroether, Dan (2004). Selling Air: A Tech Bubble Novel. Selling Air. ISBN 978-0-9754224-0-3. 
  156. ^ „International – Readers Report. Not All BMW Owners Are Smitten”. Business Week. The McGraw-Hill Companies. 30. 6. 2003. Архивирано из оригинала на датум 31. 1. 2012. »Editor's note: Both nicknames are widely used, though Bimmer is the correct term for BMW cars, Beemer for BMW motorcycles. A Google search yields approximately 10 times as many references to Bimmer as to Beemer.« 
  157. ^ Morsi, Pamela (2002). Doing Good. Mira. стр. 18. ISBN 978-1-55166-884-0. »True aficionados know that the nickname Beemer actually refers to the BMW motorcycle. Bimmer is the correct nickname for the automobile« 
  158. ^ Hoffmann, Peter (1998). „Hydrogen & fuel cell letter”. Peter Hoffmann. »For the uninitiated, a Bimmer is a BMW car, and a Beemer is a motorcycle.« 
  159. ^ English, Bob (7. 4. 2009). „Why wait for spring? Lease it now”. The Globe and Mail. Toronto, CA: CTVglobemedia Publishing. Архивирано из оригинала на датум 25. 7. 2013. »If you're a Bimmer enthusiast (not that horrible leftover 1980s yuppie abomination Beemer), you've undoubtedly read the reviews,« 
  160. ^ „The Nose: FWay students knew who they were voting for in school poll” [South Sound Edition]. The News Tribune. стр. B01. 25. 10. 2002. Приступљено 6. 7. 2009. /ProQuest Newsstand (Document ID: 223030831)/. »We're told by auto snobs that the word 'beemer' actually refers to the BMW motorcycle, and that when referring to a BMW automobile, the word's pronounced 'bimmer.'«
  161. ^ „Unternehmensprofil”. wallstreet-online.de. Приступљено 5. 11. 2018. 
  162. ^ „BMW.DE Key Statistics | BAY.MOTOREN WERKE AG ST Stock – Yahoo Finance”. finance.yahoo.com. Приступљено 5. 11. 2018. 
  163. ^ Gantriis, Peter; Von Wartenberg, Henry (септембар 2008). „The Art of BMW: 85 Years of Motorcycling Excellence”. MotorBooks International. стр. 10.
  164. ^ „What is the history of BMW motorcycles in the USA?”. Архивирано из оригинала на датум 24. 8. 2017. 
  165. ^ Falloon, Ian. „11: Living with an Air-Cooled Boxer Twin”. Original BMW Air-Cooled Boxer Twins 1950–1996. MotorBooks International. стр. 122. ISBN 978-1-61059-124-9. Приступљено 27. 1. 2019. 
  166. ^ Falloon, Ian (2009). The BMW Boxer Twins Bible: All Air-cooled Models 1970–1996 (Except R45, R65, G/S & GS). Veloce Publishing Ltd. стр. 111. ISBN 978-1-84584-168-3. Приступљено 27. 1. 2019. 
  167. ^ Lewin 2016, стр. 13.
  168. 168,0 168,1 Falloon, Ian. „2: R75/5, R60/5, and R50/5 (1970–73)”. Original BMW Air-Cooled Boxer Twins 1950–1996. MotorBooks International. стр. 21. ISBN 978-1-61059-124-9. Приступљено 27. 1. 2019. 
  169. 169,0 169,1 169,2 Gantriis 2018, стр. 80
  170. ^ Kiley 2004a, стр. 63.
  171. ^ Wade, Adam. Motorcycle Fuel Injection Handbook. MotorBooks International. стр. 109. ISBN 978-1-61059-094-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
  172. ^ Cloesen, Ulrich (2011). BMW Custom Motorcycles: Choppers, Cruisers, Bobbers, Trikes & Quads. Veloce Publishing Ltd. стр. 103. ISBN 978-1-84584-325-0. Приступљено 27. 1. 2019. 
  173. ^ Lewin 2016, стр. 120.
  174. ^ Gantriis, Peter (2013). The Art of BMW: 90 Years of Motorcycle Excellence. Motorbooks. стр. 142. ISBN 978-0-7603-4412-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
  175. ^ Gantriis 2018, стр. 142.
  176. ^ Falloon, Ian. „11: Living with an Air-Cooled Boxer Twin”. Original BMW Air-Cooled Boxer Twins 1950–1996. MotorBooks International. стр. 113. ISBN 978-1-61059-124-9. Приступљено 27. 1. 2019. 
  177. ^ DieCastX Magazine. Air Age. пролеће 2009. стр. 79. Приступљено 27. 1. 2019. 
  178. ^ Henshaw, Peter (2008). BMW GS: The Essential Buyer's Guide. Veloce Publishing Ltd. стр. 8. ISBN 978-1-84584-135-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
  179. ^ Domino, Kevin (2009). The Perfect Motorcycle: How to Choose, Find and Buy the Perfect New Or Used Bike. 671 Press. стр. 119. ISBN 978-0-9821733-3-6. Приступљено 27. 1. 2019. 
  180. ^ Falloon 2015, стр. 238.
  181. ^ Burr, Norman (2015). First Principles: The Official Biography of Keith Duckworth. Veloce Publishing Ltd. стр. 298. ISBN 978-1-84584-528-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
  182. ^ Stermer, Bill (2002). Harley-Davidson Motorcycles. MotorBooks International. стр. 155. ISBN 978-1-61060-951-7. Приступљено 27. 1. 2019. 
  183. ^ Cycle World Magazine. 49. 2002. стр. 14. ISSN 0011-4286. Приступљено 27. 1. 2019. 
  184. ^ Setright, L. J. K. (1977). Bahnstormer: The story of BMW Motor cycles. Transport Bookman Publications. стр. 47. ISBN 978-0-85184-021-5. 
  185. ^ „IKON FRONT SHOCK CARTRIDGES, 1955–1969 Earles Fork Models”. www.bobsbmw.com. Bob's BMW. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  186. ^ „TELELEVER. The System That Caters For Sporting Ambition.”. www.bmw-motorrad.co.uk. BMW AG. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  187. 187,0 187,1 187,2 Lieback, Ron (31. 1. 2013). „BMW Sells Husqvarna to Pierer Industrie AG”. ultimatemotorcycling.com. Ultimate Motorcycling. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  188. ^ „BMW 1 Series Sedan No Longer China-Exclusive; Launched In Mexico”. Motor1.com. Приступљено 14. 11. 2018. 
  189. ^ Lorio, Joe (мај 2010). „Green: Rich Steinberg Interview: Electric Bimmer Man”. Automobile Magazine. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2013. Приступљено 13. 2. 2013. 
  190. ^ „BMW introduces new i sub-brand, first two vehicles i3 and i8; premium mobility services and new venture capital company”. Green Car Congress. 21. 2. 2011. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2011. Приступљено 21. 2. 2011. 
  191. ^ Blanco, Sebastian (18. 9. 2013). „BMW i3 starts production in Germany using local wind power, US carbon fiber”. Autoblog Green. Архивирано из оригинала на датум 20. 9. 2013. Приступљено 19. 9. 2013. 
  192. ^ Cole, Jay (15. 11. 2013). „BMW Delivers First i3 Electric Vehicles In Germany Today”. InsideEVs.com. Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2013. Приступљено 16. 11. 2013. 
  193. ^ Loveday, Eric (6. 6. 2014). „World's First BMW i8 Owners Take Delivery In Germany”. InsideEVs.com. Архивирано из оригинала на датум 8. 6. 2014. Приступљено 7. 6. 2014. 
  194. ^ „BMW develops street lights with electric car-charging sockets”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2015. 
  195. ^ „BMW Tests Street Lights With Electric Car Charging Sockets”. www.motorauthority.com. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2017. Приступљено 18. 10. 2017. 
  196. ^ Vincent, James (15. 11. 2015). „BMW is first to deploy an electric 40-ton truck on European roads”. The Verge. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2017. Приступљено 20. 4. 2017. 
  197. ^ „BMW Group puts another 40t battery-electric truck into service”. Electric Vehicle News. 15. 11. 2016. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2017. Приступљено 20. 4. 2017. 
  198. ^ Shahan, Zachary (10. 6. 2015). „BMW & SCHERM Pilot 40-Ton Electric Truck”. Clean Technica. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2017. Приступљено 20. 4. 2017. 
  199. ^ Cobb, Jeff (15. 2. 2016). „BMW Sells its 50,000th i-Series Worldwide in January”. HybridCars.com. Архивирано из оригинала на датум 17. 2. 2016. Приступљено 16. 2. 2016. »A total of 41,586 i3s and 7,197 i8s have been sold worldwide through December 2015.« 
  200. ^ „The BMW i3 turns two. Time for an interim review. In Germany the BMW i3 has been the best-selling electric car since it was launched. In the worldwide ranking it stands third.” (Саопштење). Munich: BMW Group. 12. 11. 2015. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2015. Приступљено 16. 11. 2015. 
  201. ^ Cobb, Jeff (1. 8. 2016). „Renault Zoe and BMW i3 Join The 50,000 Sales Club”. HybridCars.com. Архивирано из оригинала на датум 3. 8. 2016. Приступљено 4. 8. 2016. 
  202. ^ „BMW at the 86th Geneva International Motor Show 2016” (Саопштење). Munich: BMW Group PressClub Global. 12. 2. 2016. Приступљено 12. 2. 2016. 
  203. 203,0 203,1 „Three years since the market launch of BMW i. 100,000 electrified BMW on the road” (Саопштење). Munich: BMW Group Press Club Global. 3. 11. 2016. Архивирано из оригинала на датум 4. 11. 2016. Приступљено 3. 11. 2016. »Three year after the market launch of the BMW i3, the BMW Group has delivered more than 100,000 purely electric-powered cars and plug-in hybrids to customers worldwide. The BMW i3 alone has reached more than 60,000 units, making it the most successful electric vehicle in the premium compact segment. The BMW i8 ranks first among electrified sports cars, with more than 10,000 delivered since the middle of 2014. Additionally, there are the approximately 30,000 iPerformance plug-in hybrids sold.« 
  204. ^ Group, BMW (новембар 2016). „Electrified by BMW i – BMW iPerformance: Plug-in hybrids with BMW i know-how”. BMW.com. Архивирано из оригинала на датум 31. 10. 2016. Приступљено 3. 11. 2016. 
  205. ^ Cole, Jay (13. 10. 2016). „BMW 530e iPerformance Debuts, Arrives In March – Specs, Video”. InsideEVs.com. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2016. Приступљено 18. 10. 2016. 
  206. ^ „BMW Group achieves sixth consecutive all-time sales high and remains world's leading premium car company” (Саопштење). Munich: BMW Group Global. 9. 1. 2017. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2017. Приступљено 25. 2. 2017. 
  207. ^ „Record sales for BMW Group worldwide during 2017 while it boosts the Premium car market in Mexico, Latin America and the Caribbean.” (Саопштење). Mexico City: BMW Group. 25. 1. 2018. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2018. Приступљено 16. 2. 2018. »The BMW Group delivered a total of 103,080 plug-in electric cars in 2017 worldwide, including MINI plug-in hybrid models. Of these, 31,482 were i3s.« 
  208. ^ „More than a quarter of a million electrified BMW Group vehicles on the roads after strong April sales growth” (Саопштење). Munich: BMW Group. 15. 5. 2018. Приступљено 26. 5. 2018. 
  209. ^ Schmitt, Peter A (2004). Langenscheidt Fachwörterbuch Technik und Angewandte Wissenschaften: Englisch – Deutsch / Deutsch – Englisch (2. изд.). Langenscheidt Fachverlag. ISBN 978-3-86117-233-8. 
  210. ^ „BMW Commissions Artists for Auto Werke Art Project”. Art Business News. 27 (13). 2000. стр. 22. 
  211. 211,0 211,1 Patton, Phil (12. 3. 2009). „These Canvases Need Oil and a Good Driver”. The New York Times. стр. AU1. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2017. 
  212. ^ „Touring the Temples of German Automaking”. www.nytimes.com. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2017. Приступљено 21. 10. 2017. 
  213. ^ „BMW Museum, Munich”. mondoarc.designandgo.net. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  214. ^ „40 years of the BMW Tower and Museum.”. www.mosmanbmw.com.au. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  215. ^ Schmitt, Bernd; Van Zutphen, Glenn (2012). Happy Customers Everywhere: How Your Business Can Profit from the Insights of Positive Psychology. Macmillan. стр. 64. ISBN 978-1-137-00046-0. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2018. 
  216. ^ „Architecture: BMW Central Building”. www.zaha-hadid.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  217. ^ „BMW Central Building: Factories; Leipzig, Germany – Build completed in 2005”. archello.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  218. ^ Hobson, Ben (26. 6. 2016). „Zaha Hadid's BMW Central Building is "a radical piece of thinking," says Amanda Levete”. www.dezeen.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  219. ^ „BMW Films”. Архивирано из оригинала на датум 25. 6. 2007. 
  220. ^ „BMW arts series aims at black consumers”. Automotive News. 80 (6215). 7. 8. 2006. стр. 37. 
  221. ^ „When merchants enter the temple; Marketing museums”. The Economist (US). The Economist Newspaper and The Economist Group. 21. 4. 2001. Архивирано из оригинала на датум 27. 5. 2010. 
  222. ^ Vogel, Carol (3. 8. 1998). „Latest Biker Hangout? Guggenheim Ramp”. The New York Times. стр. A1. Архивирано из оригинала на датум 21. 12. 2014. 
  223. ^ „About the Guide – »I don't think anybody has been to all these places.«”. www.bmw-art-guide.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2017. Приступљено 26. 2. 2017. 
  224. ^ „Contact Us”. www.bmwusfactory.com. Приступљено 28. 4. 2018. 
  225. ^ BMW Group Plant San Luis Potosi
  226. ^ „BMW Group”. BMW Group. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2011. Приступљено 1. 6. 2011. 
  227. ^ „World Motor Vehicle Production, OICA correspondents survey 2006” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала на датум 12. 6. 2010. Приступљено 28. 8. 2010. 
  228. ^ „Annual Report 2010” (PDF). BMW Group. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 5. 2011. Приступљено 16. 3. 2011. 
  229. ^ Holloway, Hilton (11. 2. 2011). „The future of BMW's engines”. Autocar. Архивирано из оригинала на датум 17. 1. 2012. 
  230. ^ Ludwig, Christopher (22. 12. 2016). „BMW's 'connected' logistics: Shaping a self-steering supply chain”. Automotive Logistics. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2017. Приступљено 6. 4. 2017. »logistics as the "heart of BMW's production system": 30m parts per day move from 1,800 suppliers; 7,000 sea freight containers per day, and in a year 84m cubic metres across ocean, road, rail and air freight. Outbound, around 9,000 vehicles leave BMW plants each day on their way to 4,500 dealers in 160 countries. 63% of cars leave plants by train« 
  231. ^ Atiyeh, Clifford. „BMW Recalls 136,000 Cars for Fuel Leaks and Stalling”. Car and Driver. Приступљено 14. 8. 2018. 
  232. ^ „Parked BMWs bursting into flames leave owners with questions”. ABC News. 18. 5. 2017. Приступљено 14. 8. 2018. 
  233. ^ Caron, Christina. „BMW Recalls Roughly a Million Vehicles at Risk of Catching Fire”. New York Times. Приступљено 13. 8. 2018. 
  234. ^ Mullen, Jethro (14. 8. 2018). „BMW Recall: South Korea announces ban after engine fires”. CNN. Приступљено 16. 10. 2018. 
  235. ^ Randewich, Noel; Duguid, Kate. „BMW recalls 324,000 cars in Europe after Korean engine fires: FAZ”. Reuters. Приступљено 13. 8. 2018. 
  236. ^ „BMW코리아 '시정계획서'엔…2년 전 결함 인지→본사 보고까지”. news.naver.com. 9. 8. 2018. Приступљено 9. 2. 2019. 
  237. ^ „“BMW코리아·본사가 결함 은폐해온 의혹” 차주들, 고소 나선다”. news.naver.com. 8. 8. 2018. Приступљено 9. 2. 2019. 
  238. ^ „BMW to Pay $820 Million to China Car Dealers, Group Says”. Bloomberg News. 5. 1. 2015. Архивирано из оригинала на датум 7. 1. 2015. 
  239. ^ „McLaren F1 Supercar”. www.caranddriver.com. Архивирано из оригинала на датум 5. 10. 2017. Приступљено 5. 10. 2017. 
  240. ^ „Jay Leno Pulls Out McLaren F1's V12 Engine for All to See”. www.carscoops.com. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2017. Приступљено 5. 10. 2017. 
  241. ^ „PSA, BMW Collaboration Grows”. www.wardsauto.com. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2017. Приступљено 5. 10. 2017. 
  242. ^ „2010 BMW ActiveHybrid 7 Review”. www.topspeed.com. Приступљено 5. 10. 2017. 
  243. ^ „2010 BMW ActiveHybrid 7 – Official Information”. www.bmwblog.com. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2017. Приступљено 5. 10. 2017. 
  244. ^ „BMW Group and Toyota Motor Corporation Deepen Collaboration by Signing Binding Agreements”. www.bmwgroup.com. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2017. Приступљено 5. 10. 2017. 
  245. ^ „BMW, Toyota Confirm Hydrogen Fuel Cell, Technology Deals”. 24. 1. 2013. Архивирано из оригинала на датум 28. 6. 2016. 
  246. ^ „BMW and Toyota sign Agreement for Fuel Cell System, Sports Vehicle, Lightweight Technology and Lithium-air Battery”. www.bmwblog.com. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2017. Приступљено 5. 10. 2017. 
  247. ^ „Nokia sells Here maps unit to Audi, BMW, and Mercedes for $3 billion”. www.theverge.com. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2017. Приступљено 5. 10. 2017. 
  248. ^ „German champions Borussia Dortmund join solar trend”. Архивирано из оригинала на датум 7. 3. 2016. 
  249. ^ „BMW chosen to provide official Minis for 2012 London Olympics”. The Times. 18. 11. 2009. Приступљено 28. 7. 2011. 
  250. ^ „BMW, USOC make 6-year sponsorship deal official”. www.teamusa.org. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2017. Приступљено 7. 10. 2017. 
  251. ^ „BMW to sponsor America's Olympic committee”. www.autonews.com. Приступљено 7. 10. 2017. 
  252. ^ „BMW Int'l Sponsorship Head Eckhard Wannieck Talks About Company's Sports Sponsorships”. www.sportsbusinessdaily.com. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2017. Приступљено 7. 10. 2017. 
  253. ^ „BMW extends sponsorship of BMW Championship”. www.pgatour.com. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2017. Приступљено 7. 10. 2017. 
  254. ^ „Sponsors”. www.pgatour.com. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2017. Приступљено 7. 10. 2017. 
  255. ^ „Who Does What: Automobile Manufacturers”. www.sponsorship.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 9. 2017. Приступљено 7. 10. 2017. 
  256. ^ „A Slow And Steady Course: Inside BMW's Sponsorship Strategy”. www.sponsorship.com. Архивирано из оригинала на датум 10. 6. 2017. Приступљено 7. 10. 2017. 
  257. ^ „BMW extends sponsorship of Wentworth PGA event”. Sportbusiness.com. Архивирано из оригинала на датум 12. 6. 2010. Приступљено 28. 7. 2011. 
  258. ^ „BMW named new Springbok sponsor”. www.supersport.com. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2017. Приступљено 7. 10. 2017. 
  259. ^ „BMW SA drops the Springboks”. www.wheels24.co.za. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2016. Приступљено 9. 3. 2017. 
  260. ^ „Brain Bar: Dangerous ideas welcome”. www.brainbar.com. 
  261. ^ „Performance Track Final Progress Report” (PDF). EPA. мај 2009. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 25. 10. 2012. Приступљено 25. 12. 2013. 
  262. ^ Sauer, Paul. „Ultimate Factories”. Facts: BMW. National Geographic. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2013. Приступљено 24. 12. 2013. 
  263. ^ „BMW Group once again sector leader in the Dow Jones Sustainability Index. World's most sustainable automotive company in 2016”. www.automotiveworld.com. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2017. Приступљено 9. 10. 2017. 
  264. ^ „BMW Group once again sector leader in the Dow Jones Sustainability Index. World's most sustainable automotive company in 2016”. www.bmwgroup.com. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2017. Приступљено 9. 10. 2017. 
  265. ^ „BMW Group once again sector leader in Dow Jones Sustainability Index”. bmwgroup.com. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2015. 
  266. ^ BMW AG
  267. ^ „Carbon Disclosure Project Reveals Global Top 10; Apple and Amazon Don't Respond”. www.environmentalleader.com. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2017. Приступљено 9. 10. 2017. 
  268. ^ „Carbon Disclosure Project recognises BMW Group for the exemplary transparency of its climate protection activities – Number One Automotive Manufacturer in the CDP Global 500 ranking”. www.bmwgroup.com. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2017. Приступљено 9. 10. 2017. 
  269. ^ „BMW Group : Sustainable Value Report 2012 : Sustainability management”. bmwgroup.com. BMW Group. 16. 5. 2014. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2015. 
  270. ^ Bird, J.; Walker, M. (2005). „BMW A Sustainable Future?”. Wild World. стр. 11.
  271. ^ Record first quarter for BMW Group sales
  272. ^ „BMW Online Shop”. Shop.bmwgroup.com. 21. 3. 2009. Архивирано из оригинала на датум 17. 12. 2012. Приступљено 11. 4. 2009. 
  273. ^ „Specialized for BMW”. www.bmw.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2017. Приступљено 9. 10. 2017. 
  274. ^ „BMW Cruise e-Bike NBG III”. www.bmw.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2017. Приступљено 9. 10. 2017. 
  275. ^ „About DriveNow Car Sharing from BMW & Sixt”. www.drive-now.com. 
  276. ^ „BMW Group takes top prize at the 2012 Corporate Entrepreneur Awards for premium car-sharing joint venture DriveNow. Jury impressed by willingness to trial new models of mobility”. Electricdrive.org. 30. 10. 2012. Приступљено 29. 12. 2013. 
  277. ^ ReachNow | CarSharing by BMW, BMW i, MINI. ReachNow official website. 8. 5. 2016.
  278. ^ „BMW Group assembles first car in Brazil”. press.bmwgroup.com. 9. 10. 2014. Архивирано из оригинала на датум 21. 12. 2014. Приступљено 21. 12. 2014. 
  279. 279,0 279,1 279,2 „BMW: Global growth”. www.automotivemanufacturingsolutions.com. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2017. Приступљено 28. 10. 2017. 
  280. ^ „BMW Brazil to export X1 SUVs to US”. www.just-auto.com. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2017. Приступљено 28. 10. 2017. 
  281. ^ „The Otto's Story”. www.bmwottos.ca. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2017. Приступљено 28. 10. 2017. 
  282. ^ „In photos: The evolution and history of BMW as it turns 100”. www.theglobeandmail.com. Приступљено 28. 10. 2017. 
  283. ^ „History of BMW Canada”. www.bmwlondon.ca. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2017. Приступљено 28. 10. 2017. 
  284. ^ General Overview. Brilliance Auto Official Site.
  285. ^ „BMW opens China factory”. Testdriven.co.uk. 21. 5. 2004. Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2009. Приступљено 11. 4. 2009. 
  286. ^ Brands and Products — BMW Sedan. Brilliance Auto Official Site.
  287. ^ „International BMW website”. Bmw.in. Interone Worldwide GmbH. 11. 12. 2006. Архивирано из оригинала на датум 17. 4. 2009. Приступљено 11. 4. 2009. 
  288. ^ „About BMW Japan Corp”. www.bmwcareer.jp. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2017. Приступљено 28. 10. 2017. 
  289. ^ „Joining rivals, BMW to set up $1bn plant in Mexico”. Mexico Star. Архивирано из оригинала на датум 9. 8. 2014. Приступљено 28. 6. 2014. 
  290. ^ „Corporate Information: History”. BMW South Africa. Архивирано из оригинала на датум 25. 4. 2007. 
  291. ^ „BMW South Africa – Plant Rosslyn”. Bmwplant.co.za. Архивирано из оригинала на датум 27. 3. 2009. Приступљено 11. 4. 2009. 
  292. ^ „Birth of an era”. www.news24.com. 20. 5. 2011. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  293. ^ „Road impressions: Alpina BMW”. www.motorsportmagazine.com. октобар 1988. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  294. ^ „1988 Alpina C2 2.7 (man. 5) (model for Europe ) car specifications & performance data review”. www.automobile-catalog.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  295. ^ „Isetta 300 model selection”. www.realoem.com. Архивирано из оригинала на датум 26. 10. 2017. Приступљено 26. 10. 2017. 
  296. ^ „Company – History”. www.bmwgroup.com. Архивирано из оригинала на датум 26. 10. 2017. Приступљено 26. 10. 2017. 
  297. ^ „This is how BMW became the top selling luxury car company in the U.S.”. www.fortune.com. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2017. Приступљено 28. 10. 2017. 
  298. ^ „Sales by Manufacturer”. www.edmunds.com. Архивирано из оригинала на датум 26. 10. 2017. Приступљено 26. 10. 2017. 
  299. ^ „BMW Plant Spartanburg leads U.S. auto exports”. Roundel. BMW Car Club of America: 30. април 2015. ISSN 0889-3225. 
  300. ^ „Production Overview | BMW US Factory”. www.bmwusfactory.com. Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2017. Приступљено 26. 5. 2017. 
  301. ^ „Start of Production Begins for the All-New BMW X7”. www.bmwusfactory.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  302. ^ „Homecoming: BMW Plant Spartanburg making final preparations to begin production of all-new BMW X5.”. www.bmwusfactory.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  303. ^ Lowery Contreras, Raoul (31. 5. 2017). „Trump whiffs on BMW and global trade”. thehill.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  304. ^ „BMW to build 1 billion euro car factory in Hungary”. U.S.: Reuters Editorial. Приступљено 31. 7. 2018. 
  305. ^ „The Stories Behind 10 of the Most Iconic Brand Slogans”. www.highsnobiety.com. Архивирано из оригинала на датум 7. 11. 2017. Приступљено 2. 11. 2017. 
  306. ^ „Can Lutz repeat his BMW marketing magic at GM?”. www.autonews.com. Приступљено 2. 11. 2017. 
  307. ^ „BMW Still the Ultimate Driving Machine”. Forbes.com. 31. 5. 2012. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2013. Приступљено 29. 9. 2013. 
  308. ^ „April Fool! A round up of the best (and worst) hoaxes”. The Guardian. 1. 4. 2010. Приступљено 26. 1. 2019.

Цитирана библиографија[уреди]

Buckley, Martin (2001). BMW Cars. MotorBooks International. ISBN 978-1-61060-827-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
Covello, Mike (2001). Standard Catalog of Imported Cars 1946–2002. Krause Publications. ISBN 978-0-87341-605-4. Приступљено 27. 1. 2019. 
Cranswick, Marc (2014). The BMW 5 Series and X5: A History of Production Cars and Tuner Specials, 1972–2008. McFarland. ISBN 978-0-7864-8005-0. Приступљено 27. 1. 2019. 
Dempsey, Wayne R. (2006). 101 Performance Projects for Your BMW 3 Series 1982–2000. Motorbooks. ISBN 978-1-61060-790-2. Приступљено 27. 1. 2019. 
Edmonston, Phil (2012). Lemon-Aid New Cars and Trucks 2013. Dundurn. ISBN 978-1-4597-0575-3. Приступљено 27. 1. 2019. 
Falloon, Ian (2015). The Complete Book of BMW Motorcycles: Every Model Since 1923. Motorbooks. ISBN 978-0-7603-4727-0. Приступљено 27. 1. 2019. 
Gantriis, Peter (2018). The Art of BMW Motorcycles. Motorbooks. ISBN 978-0-7603-6153-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
Kiley, David (2004a). Driven: Inside BMW, the Most Admired Car Company in the World. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-26920-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
Kiley, David (2004b). Driven: Inside BMW, the Most Admired Car Company in the World. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-66384-3. Приступљено 27. 1. 2019. 
Lewin, Tony (2016). The BMW Century: The Ultimate Performance Machines. Motorbooks. ISBN 978-0-7603-5017-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
Lewin, Tony (2004). The Complete Book of BMW. MotorBooks International. ISBN 978-1-61059-205-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
Noakes, Andrew (2010). BMW. Vom 328 Roadster und der Isetta bis zum 5er Gran Turismo. Bath: Parragon Books. ISBN 978-1-4075-6814-0. 
Norbye, Jan P. (1984). BMW, Bavaria's Driving Machines. Publications International. ISBN 978-0-88176-193-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
Schrader, Halwart (1979). BMW, a History. Quarterly Auto. Princeton Pub. ISBN 978-0-525-12522-8. Приступљено 27. 1. 2019. 
Taylor, James (2014). BMW Classic Coupes, 1965–1989: 2000C and CS, E9 and E24. Crowood. ISBN 978-1-84797-847-9. Приступљено 27. 1. 2019. 
Walton, Jeremy (2001). BMW 3 Series Enthusiast's Companion. Bentley Publishers. ISBN 978-0-8376-0220-2. Приступљено 27. 1. 2019. 

Литература[уреди]

  • Encyclopedia of Business in Today's World: A – C. SAGE. 2009. стр. 160. ISBN 978-1-4129-6427-2. Приступљено 27. 1. 2019. 
  • Noakes, Andrew (2008). The Ultimate History of BMW. Parragon Publishing. 
  • Grunert, Manfred; Triebe, Florian (2006), BMW Group Mobile Tradition, ур., Das Unternehmen BMW seit 1916, München: BMW Group Mobile Tradition, ISBN 978-3-932169-46-5 
  • Kiles, David (2004), Driven: Inside BMW, the Most Admired Car Company in the World, Wiley, ISBN 978-0-471-26920-5 
  • Schrader, Halwart (2004), Typenkompass BMW, Stuttgart: Motorbuch, ISBN 978-3-613-02386-4 
  • Werner, Constanze (2006), Kriegswirtschaft und Zwangsarbeit bei BMW, München: Oldenbourg, ISBN 978-3-486-57792-1, »Im Auftr. von MTU Aero Engines und BMW Group« 
  • Schrader, Halwart (2011), BMW. Passion – Power – Perfektion., Stuttgart: Motorbuch-Verlag, ISBN 978-3-613-03378-8 

Спољашње везе[уреди]