Корисник:FiliPower27/песак1

Вокмен лого од 2011. године

Вокмен (eng. walkman) је први практични преносни музички уређај, док је пре тога био транзистор (преносни радио) који је био доста већи. Први и најчешћи произвођач је SONY. Bокмен (после 1982.) може бити и радио ако се у њега прикључе слушалице (3.5mm jack). Ради на литијумске (непуњиве) батерије.

Настанак вокмена

Главни узрок за настанак вокмена је Масару Ибука (оснивач Сонија) који је јако волео оперу те је носио велики пуштач касета (за новинаре) на авионске летове, јер је често путовао из Токија у Њу Јорк (лет од 13h). Наравно, то је било веома непрактично, те је он замолио свој тим да му омогући оперу у авиону, али на лакши начин. Тако су радници из пуштача касета извадили све компоненте које су служиле за снимање звука, и оно што им је остало је био мали преносни уређај, који вам омогућава само да слушате музику.

Почетак персоналног аудија

Први Сони вокмен ТПС-Л2

Пре 43 године, 1. јуна 1979. године, на тржишту је представљен први Сонијев вокмен. Био је то плаво-сиви уређај, тежак 390 гр, с кожном торбицом, слушалицама и прикључком за друге слушалице како би двоје људи могло да га слуша истовремено. Модел је носио ознаку «ТПС-Л2». Коштао је 200 долара. Уређај је пројектовао водећи инжењер у Сонију Нобутоши Кихара, уз подршку Масуру Ибуке и председника те јапанске компаније Акиа Морите.

То је мали стерео касетофон на коме није било функција снимања, и први преносни персонални аудио уређај који је свом васнику пружао могућност да сам изабере шта жели да слуша: док шета, вози бицикл или тада веома популарни скејт, док борави у градском превози, или се једноставно одмара на лежаљци негде у природи. Управо је та могућност избора била оно што је вокмен разликовало од ранијих уређаја, као нпр. малих батеријских транзисторских радио-апарата, који су постојали још од почетка шездесетих година прошлог века.

Sony Walkman WM-FX151 Personal Cassette Tape Portable Stereo Radio FM&AM Tuner

Осим Сонија, после 1981. године своје моделе вокмена почињу да производе и друге фирме: Тошиба, Панасоник, Акаи, Филипс...

Током осамдесетих, вокмен се усавршава. За Сонијеве моделе је било карактеристично постојање «талковер» дугмета. Његовим притиском би привремено био утишан звук са касете, док би истовремено минијатурни микрофон (уграђен у уређај) власнику вокмена преко слушалица на ушима јасно преносио амбијентне звукове из спољне средине (и тако омогућио разговор између 2 слушаоца вокмена). Већ од 1982. се појављују модели вокмена са интегрисаним АМ/ФМ радио- пријемницима. Панасоник је чак развио тјунер смештен у кућиште обичне касете, чијим се убацивањем у обичан вокмен, исти тренутно претварао у радио-пријемник.

Појављују се и уређаји са «ауто-реверсом» (обострана репродукција без окретања касете), функцијом раније pезервисаном првенствено за аутомобилске касетофоне.

Такође, уз вокмене су се продавала и детаљна упуства која су омогућавала самосталну поправку уређаја.

Вокмен данас

Sony Walkman NW-A105

Временом је вокмен због паметних телефона изгубио на значају, јер све што је он могао, може и телефон. Такође, касете се одавно не користе.

Sony Walkman NW-WM1A

Штавише, Сонијев данашњи вокмен је телефон посебно дизајниран и унапређен за слушање музике. Од 2016. имају екран у фул-ХД резолуцији, али и оперативни систем Андроид 11, за разлику до тада коришћеног Сонијевог оперативног система, те се могу користити апликацијe за стримовање музике (Спотифи, Амазон мјузик, Дезер, Апл мјузик итд.) преко интернета. Још једна нова ствар је ,,Винил процесор'', односно опција да се музуци да ,,топлији'' звук као да је пуштана с грамофона.

Цене се за нове Сонијеве вокмене се крећу од 1,400, па све до 3,700 долара.