Корисник:Ines.perisic/песак
| Тип | приватни |
|---|---|
| Оснивање | 2011. |
| Ректор | Проф. др Милена Јеликић Станков |
| Наставно особље | 67 |
| Број факултета | 4 |
| Локација | Бијељина,  Република Српска, БиХ44° 47′ 07.4″ N 19° 16′ 17.1″ E / 44.785389° С; 19.271417° И |
| Веб-сајт | www |
Универзитет Бијељина је приватни универзитет основан је 2011. године од стране Високе школе „Колеџ здравствене његе” Бијељина, на основу Сагласности Министарства просвјете и културе Републике Српске 2011. године у Бијељини у Републици Српској, БиХ.[1]
Универзитет Данас[уреди | уреди извор]
Универзитет располаже са 4300m² простора у оквиру којег Универзитет располаже са 4 амфитеатра, 5 учионица са укупно 600 мјеста. Студентима су на располагању и једна рачунарска сала са укупно 20 умрежених рачунара, те читаоница. Наставници, сарадници и администрација располажу са 12 кабинета, односно канцеларија. Амфитеатри поседују сопствена озвучења, а све учионице имају обезбијеђене услове за приступ Интернету и извођење наставе путем видео пројекција. Поред наведеног Универзитет има 9 лабораторија намијењених за извођење вјежби студентима фармације и пољопривреде. У оквиру универзитета налази се и Центар за психолошко саветовање младих.
Универзитет се данас састоји од четири факултета:[2]
- Фармацеутски факултет
- Факултет за психологију
- Факултет здравствених студија
- Пољопривредни факултет
Деканат[уреди | уреди извор]
| Име: | Позиција: |
| Доц.др Лјиљана Томић | Ректор |
| Доц.др Живка Малић | Проректор за наставу |
| Доц.др Мирослав Недељковић | Проректор за научни рад и међународну сарадњу |
| Доц.др Ранко Бојанић | Проректор за квалитет и кадрове |
| Проф.др Боро Крстић | Директор |
| Доц.др Биљана Димитрић | Генерални секретар |
| Дипл.ецц Вукосава Танацковић | Финансијски директор |
| Доц. др Боро Крстић | Декан, Пољопривредни факултет |
| Проф.др Зоран Милосављевић | Декан, Фармацеутски факултет |
| Проф.др Мирослав Комленић | Декан, Факултет за психологију |
| Доц.др Дражен Јовановић | Декан, Факултет здравствених студија |
Фармацеутски факултет[уреди | уреди извор]
Интегрисане академске студије фармације[уреди | уреди извор]
Студијски програм: Интегрисане академске студије фармације према програму трају 5 година, односно 10 семјестара и вреднују се са 300 ЕЦТС бодова. У том периоду обави се укупно 1500 часова теоријске наставе, 885 часова практичне наставе, 945 часова семинара и 5445 самосталног рада (студентска пракса), што укупно чини 9000 часова на факултету и у здравственим установама.
Стиче академски назив: Магистар фармације - 300 ЕЦТС.
| Модел: | Интегрисане академске студије фармације – петогодишње студије – 300 ЕЦТС |
| Област образовања: | Здравље и заштита здравља |
| Поље образовања: | Здравље |
| Дисциплина образовања: | Фармација |
Факултет за психологију[уреди | уреди извор]
Основне академске студије психологије[уреди | уреди извор]
Према програму, студије трају 4 године, односно 8 семестара и вреднују се са 240 ЕЦТС бодова. У том периоду обави се укупно 7200 часова активне наставе и самосталног рада студената.
Стиче академски назив: Дипломирани психолог – 240 ЕЦТ.
| Модел: | Први циклус основних академских студија психологије - четворогодишње студије – 240 ЕТЦС |
| Област образовања: | Друштвене науке, пословање и администрација и право |
| Поље образовања: | Друштвене науке |
| Дисциплина образовања: | Психологија |
Факултет здравствених студија[уреди | уреди извор]
Aкадемске студије Сестринство[уреди | уреди извор]
Према програму трају 3 године, односно 6 семестара и вреднује се са 180 ЕЦТС бодова. У том периоду обави се укупно 1200 часова теоријске наставе, 810 часова практичне наставе, 240 часова семинара и 2170 самосталног рада (студентска пракса), што укупно чини 4420 часова, на Факултету и у здравственим установама.
Стиче академски назив: Дипломирана медицинска сестра – 180 ЕЦТС
| Модел: | Први циклус академских студија Сестринства – 180 ЕЦТС |
| Област образовања: | Медицинске и здравствене науке |
| Поље образовања: | Здравствене науке |
| Дисциплина образовања: | Сестринство |
Пољопривредни факултет[уреди | уреди извор]
Основне академске студије агроекономије[уреди | уреди извор]
Студије првог циклуса агроекономије према програму трају 4 године, односно 8 семестара и вриједнују се са 240 ЕЦТС бодова. У том периоду обави се 7200 часова активне наставе и самосталног рада студента на студијском програму агроекономија.
Стиче академски назив: Дипломирани инжењер агроекономије - 240 ЕЦТС
| Модел: | Први циклус академских студија агроекономије – 240 ЕЦТС |
| Област образовања: | Пољопривреда, рибарство, шумарство и ветеринарска медицина |
| Поље образовања: | Пољопривреда и рибарство |
| Дисциплина образовања: | Агроекономика и рурални развој |
Основне академске студије пољопривредне производње[уреди | уреди извор]
Студије првог циклуса пољопривредна производња према програму трају 4 године, односно 8 семестара и вриједнују се са 240 ЕЦТС бодова. У том периоду обави се 7200 часова активне наставе и самосталног рада студента на студијском програму Пољопривредне производње.
Стиче академски назив: Дипломирани инжењер пољопривреде - 240 ЕЦТС
| Модел: | Први циклус академских студија пољопривредне производње – 240 ЕЦТС |
| Област образовања: | Пољопривреда, рибарство, шумарство и ветеринарска медицина |
| Поље образовања: | Пољопривреда и рибарство |
| Дисциплина образовања: | Биљна производња |
Издавачка дјелатност[уреди | уреди извор]
У оквиру Центра за издавачку дјелатност излази часопис Академски преглед[3], Зборници радова са научних конференција, Билтен Универзитета, Информатор.[4]
Часопис „Академски преглед” излази два пута годишње.
Међународни стандард за број часописа (ISSN) је додјелила Национална и универзитетска библиотека БиХ у Сарајеву, и то:
- ISSN 2637-2525 – за штампано издање часописа
- ISSN 2637-2029 – за електронско издање часописа
Центри[уреди | уреди извор]
Центар за псхолошко саветовање младих подељен је у три сектора[5]
- Савјетодавни сектор
- Истраживачки сектор
- Едукативни сектор
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Универзитет Бијељина”. Треба да знаш. Приступљено 5. 9. 2020.
- ^ „Приватни Универзитети” (PDF). Влада Републике Српске. Приступљено 5. 9. 2020.
- ^ „O časopisu – AKADEMSKI PREGLED” (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-05.
- ^ „IZDAVAČKA DJELATNOST – Univerzitet Bijeljina” (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-05.
- ^ „Organizacija savjetovališta – PSIHOLOŠKO SAVJETOVALIŠTE” (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-05.