Корисник:Ispodradara/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Crowdfunding[уреди | уреди извор]

Crowdfunding (grupno finasiranje) je način prikuupljanja novca od velike skupine ljudi, obično putem interneta.[1][2]Crowdfunding je vrsta crowdsourcing-a što je alternativan način sakupljanja kapitala az oderedjeni projekat. U 2015. godini, sakupljeno je preko 34 milijarde dolara širom sveta, putem crowdfunding-a.[3]

Iako postoje druge alternativne metode prikupljanja kapitala kao npr. pretplaćivanje putem pošte, crowdfunding se odnosi na skupjanje novca putem interneta.[4] Današnji crowdfunding model se sastoji od tri vrste učesnika: projektni inicijatori - grupa ljudi čija je ideja nastanka projekta, pojednici koji podržavaju taj projekat ili ideju i organizacija tj. platforma koja ih ujedinjuje kako bi se započeo rad projekta.[5]

Crowdfunding se koristi za finansiranje širokog spektra preduzeničkih poduhvata kao što su: kreativni projekti, medicinske troškove, putovanja i projekte socijalnog preduzetništva orijentisanih na zajednice.[6][7]

Istorija[уреди | уреди извор]

Komteova priznanica
Priznanica francuskog filozofa Augusta Komtea iz 1850. godine.

Prikupljanje malih količina novca od velike količine ljudi nam je poznato još od davnina. Na ovaj način su finansirane knjige u dalekoj prošlosti. Autori i izdavačke kuće su koristile metode pretplate. Knjiga bi bila napisana i izdata samo ako se prethodno prikupi dovoljan broj garancija da će čitaoci kupiti knjigu kada ona bude izdata. Metoda pretplate nije direktno vrste crowdfunding-a jer se novac prikupljao tek po preuyimanju proizvoda. Ali lista pretplatnika imala je odredju moć a to je da stvori poverenje medju investitorima koje je potrebno da bi rizikovalo za objavljivanje knjiga.[8]

Ratne obveznice su u teoriji neka vrsta finansiranja ratnih konflikta .Londonska trgovačka zajednica spasila je Banku Engleske 1730-ih kada su klijenti zahtevali da se njihove funte pretvore u zlato – podržavali su valutu sve dok se poverenje u funtu nije povratilo, čime su finansirali sopstveni novac. Jasniji slučaj modernog crowdfunding-a je šema Augusta Komtea da izdaje priznanice za javnu podršku svom daljem radu kao filozof. „Prvi godišnji cirkular kome se obratio autor sistema pozitivne filozofije“("Première Circulaire Annuelle adressée par l'auteur du Système de Philosophie Positive") objavljen je 14. marta 1850. godine, a sačuvano je nekoliko praznih a i popunjenih priznanica. U Zapadnoj i Severnoj Americi tokom 19. i 20. veka javljale su se grupe,zajednice koje su bile zasnovane na interesima. Te grupe zasnivale su fondove za razvoj novih prizvoda,koncepta i sredstava distribucije. 1885. godine vlada nije uspela da prikupi sredstva za izgradnju Kipa Slobode te se kapmanja prikupljanja kapitala vršila putem novina gde je prikuoljeno 160 000 donacija.[8]

Crowdfunding koristio se i u muzičkoj industriji.[9] Britanski rok bend Marillion prikupio je 60 000 dolara u donacijama putem internet kampanje kako bih organizovali turu u Sjedinjenim Američkim Državama 1997. godine.[10][11] Ovu metodu koristili su i za finanstiranje sopstvenih albuma. Ovo se kasnije prenelo i na filmsku industiju kada je pisac i direktor Mark Tapio Kines dizajnirao sajt za finansiranje svog tadašnjeg nezavršnog filma Foreign Correspondents. Do 1999. sakupio je 125 000 dolara koji su mu omogućili da završi film.

ArtistShare (2001) je prva kompanija koja je iskoristila ovaj model finansiranja.[12] Kako se model razvijao sve više i više sajtova je počelo da se pojavljuje koristeći ovaj model: Kiva (2005), The Point (2008), Indiegogo (2008), Kickstarter (2009), GoFundMe (2010), Microventures (2010), YouCaring (2011)., i Redshine Publication (2012) za izdavanje knjiga.

Dakle fenomen crowdfunding-a je stariji nego sam izraz crowdfunding koji je počeo da se koristi tek 2006. godine.

Tipovi[уреди | уреди извор]

Na osnovu nagrada(reward-based)[уреди | уреди извор]

Crowdfunding na osnovu nagrada koristi se u razne svrhe kao što su: snimanje filmova, promociju nagrada,razvoj besplatnog softvera,[13] naučna istraživanja i razne gradjanske projekte.[14]

Mnoge studije pokazale su razlićite karakteristike u ovoj vrsti crowdfunding-a. U ovoj varijanti nebitna je razlika u lokaciji. Kao na primer na sajtu Sellaband, investitor i kreator udaljeni su hiljadama kilometara. Finansiranje za projekte nijepodjednako distribuirano, već nekoliko projekata koriste večinu kapitala. Što se projekat više priblažava cilju to se finansiranje povećava, tj. traži se više novca i timese stvara ''efekat stada''(''herding behaviour''). Studije akodje prikazuju da većinu početnog kapitala prikupe porodica i prijatelji kreatora projekta, što kasnije privlači naknadne investitore. Dok se finansiranje ne odnosi na lokaciju, parametri govore da je ono najviše povezano sa tradicionnalnim opcijama prikupljanja para. U ovoj varijanti crowdfundinga, finanseri se često previše nadaju povratima, trebalo bi manje da očekuju.

Na osnovu kapitala(equity)[уреди | уреди извор]

Crowdfnding na osovu kapiala je kolektivni napor skupine ljudi koji pojedinačno žele da pruže podršku odredjenoj organizaciji u vidu finasiranja kaptalom. U Americi postoji zakon koji odredjuje da širok spektar pojedinaca ima pravo da podpomaže organizacije na ovaj način. Za razliku od finansiranja na osnovu nagrada, kapitalni crowdfunding sadrži pojačanu ''informacionu asimetričnost''. Kreator proizvodi isključivo onaj proizvod za koji je dobio finansije, a pritom mora da stvara kapital kroz izgradnju i razvoj preduzeća. Kapitalno investiranje takodje uključuje ponudu hartija od vrednosti kao potencijal za povraćaj ulaganja. Postoje sindikati, to su grupe investitora koje su predvodjene jednim glavnim investitorom. Sindikatima se izbegava asietričnost informacija i kasniji mogući neuspeh na tržištu.[15]

Digitalna bezbednost(Digital security)[уреди | уреди извор]

Još jedna vrsta crowdfunding-a gde se kao nagrada za finansiranje investitorima nudi digitalna sigurnost poznatija kao ICO(Initial Coin Offering).Odredjene decantralizovane mreze proizvode te tokene od vrednosti. Koriste se da iskorišćavaju klijentske računare kako bi dali sopstvene resurse zarad održavanja mrežnih protokola. Ovi tokeni od vrednosti mogu ali i ne moraju postojati u vreme prodaje, ali mogu da zahtevaju značajne napore u vidu posebnih softvera pre nego što token postane aktivan ili pridobije tržišnu vrednost. Iako se sredstva mogu prikupiti samo za sam token vrednosti, sredstva prikupljena putem blokčejn tehnologije takodje mogu prestavljati kapital za entitet koji se finansira. Primer prodaje ovih tokena se dešavaju na Augur-u, decentralizovanom marketu ili ti platformi za trgovanje koja je prikupila više od 4 miliona dolara od 3500 pojedinaca(učesnika). Pored Augur-a koriste se i Eterium blokčejn tehnologija i DAO(Decentralizovana autonomna organizacija-The Decentralized Autonomous Organization).[16]

Na osnovu duga(debt-based)[уреди | уреди извор]

Crowdfunding zasnovan na dugu (takođe poznat kao „peer-to-peer“, „P2P“, „marketplace lending“ ili „crowdlending“) nastao je osnivanjem Zope u Velikoj Britaniji 2005. i u SAD u 2006, sa pokretanjem Lending Club-a i Prosper.com.[17] Zajmoprimci se besplatno prijavljuju onlajn, a ta njihova prijava obično se verifikuje automatizovanim sistemom, koji takođe određuje kreditni rizik i kamatnu stopu zajmoprimca. Investitori kupuju hartije od vrednosti u fondu koji daje kredite pojedinačnim zajmoprimcima ili grupama zajmoprimaca. Investitori zarađuju od kamata na neobezbeđene kredite; operatori sistema zarađuju uzimaju procenat od kredita i naplaćuju servisiranje kredita. U 2009. godini, institucionalni investitori su ušli u arenu P2P pozajmljivanja; na primer Google je u 2013. godini uložio 125 miliona dolara u Lending Club. U 2014. godini u SAD, P2P pozajmljivanje iznosilo je oko 5 milijardi dolara.tTakodje u 2014. godini u Velikoj Britaniji, P2P platforme su pozajmile preduzećima 749 miliona funti, što je rast od 250% od 2012. do 2014. i pozajmile maloprodajnim korisnicima 547 miliona funti, što je rast od 108% od 2012. do 2014. godine.  U obe zemlje u 2014. godini putem P2P platform, oko 75% ukupnog novca je preneto putem crowdfunding-a. Lending Club je izašao na berzu u decembru 2014. sa procenom od oko 9 milijardi dolara.[18]

Parnica(Litigation)[уреди | уреди извор]

Crowdfunding parnica omogućava tužiocima ili tuženim da se obrate stotinama svojih kolega istovremeno na poluprivatan i poverljiv način kako bi dobili sredstva, bilo da traže donacije ili dajući nagradu u zamenu za finansiranje. Takođe omogućava investitorima da kupe udeo u potraživanju koje su finansirali, što im može omogućiti da povrate više od svoje investicije ako slučaj uspe (nagrada se zasniva na nadoknadi koju je stranka primila na kraju svog predmeta, poznata kao uslovna naknada u Sjedinjenim Državama, naknada za uspeh u Ujedinjenom Kraljevstvu ili ''pactum de kuota litis'' u mnogim sistemima građanskog prava).[19] LekShares je platforma putm koje akreditovanim investitorima mogu ulagati svoje tužbe.[20]

Na osnovu donacija(Donation-based)[уреди | уреди извор]

Uporedo sa crowdfunding-om zasnovanim na nagradama, finansiranje na osnovu donacija je drugi popularni oblik crowdfunding-a. Crowdfunding zasnovan na donacijama je kolektivni napor pojedinaca da pomognu dobrotvorne svrhe.[21] U crowdfunding zasnovanom na donacijama, sredstva se prikupljaju za verske, društvene, ekološke ili druge svrhe. Donatori se udružuju kako bi stvorili onlajn zajednicu oko zajedničkog cilja kako bi pomogli u finansiranju usluga i programa za borbu protiv raznih problema, uključujući zdravstvenu zaštitu i razvoj zajednice. Glavni aspekt crowdfunding-a zasnovanog na donacijama je da nema nagrade za doniranje; nego se zasniva na altruističkom rasuđivanju donatora. Etička zabrinutost je podignuta zbog sve veće popularnosti crowdfunding-a zasnovanog na donacijama, na koji mogu uticati lažne kampanje i pitanja privatnosti.

Uloga[уреди | уреди извор]

Napori pojedinaca i mase pojedinaca pokrećuići proces crowdfunding-a, uticanjem na krajnju vrednost ponuda ili ishoda procesa. Pojedinci se ponašaju kao agenti ponude, odabira i promocije projekata u koje veruju. Ponekad imaju ulogu donatora orijentisanu na pružanje pomoći u socijalnim projektima. U nekim slučajevima oni postaju akcionari i doprinose razvoju i rastu ponude. Pojedinci šire informacije o projektima koje podržavaju u svojim onlajn zajednicama, stvarajući dalju podršku (promoteri).

Motivacija za učešće potrošača proizilazi iz osećaja da ste barem delimično odgovorni za uspeh drugih ljudi (želja za pokroviteljstvom), težnje da budete deo društvene inicijative (želja za društvenim učešćem) i traženja isplate od novčanih priloga (želja za ulaganjem). Pored toga, pojedinci učestvuju u crowdfundingu kako bi videli nove proizvode pred publikom. Rani pristup često omogućava finansijerima da direktnije učestvuju u razvoju proizvoda.[5] Crowdfunding je takođe posebno privlačan finansijerima koji su porodica i prijatelji kreatora.[6]

Pojedinac koji učestvuje u inicijativama za crowdfunding obično ima nekoliko izrazitih osobina – inovativnu orijentaciju, koja podstiče želju da isproba nove načine interakcije sa firmama i drugim potrošačima; društvena identifikacija sa sadržajem, ciljem ili projektom odabranim za finansiranje, što izaziva želju da budete deo inicijative; i (novčana) eksploatacija, koja motiviše pojedinca da učestvuje očekujući isplatu. Platforme za crowdfunding su motivisane da generišu prihod izvlačeći vredne projekte i velikodušne finansijere. Ovi sajtovi takođe traže široku pažnju javnosti za svoje projekte i platformu.[6]

Veb lokacije za prikupljanje sredstava pomogle su kompanijama i pojedincima širom sveta da prikupe 89 miliona dolara od građana u 2010., 1,47 milijardi dolara u 2011. i 2,66 milijardi dolara u 2012. – 1,6 milijardi dolara od iznosa iz 2012. prikupljeno je u Severnoj Americi.

Očekuje se da će crowdfunding dostići cifru od milijarde američkih dolara 2025. godine. Izveštaj iz maja 2014. godine, koji je objavio The Crowdfunding Centar sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu i pod nazivom ''The State of the Crowdfunding Nation'', predstavio je podatke koji pokazuju da je tokom marta 2014. više od 60.000 dolara prikupljeno po satu putem globalnih inicijativa za crowdfunding. Takođe tokom ovog perioda, dnevno su pokrenute 442 crowdfunding kampanje širom sveta.[22]

Budući potencijal rasta crowdfunding platformi takođe zavisi od njihovog obima finansiranja rizičnim kapitalom. Između januara 2017. i aprila 2020. globalno je održano 99 rundi finansiranja rizičnog kapitala za platforme za crowdfunding sa više od pola milijarde dolara ukupnog prikupljenog novca. Prosečni iznos po rundi finansiranja rizičnog kapitala za crowdfunding bio je 5 miliona dolara u Americi i 1,5 miliona dolara u Evropi između januara 2017. i aprila 2020 godine.[23]

Platforme[уреди | уреди извор]

U 2015. bilo je predviđeno da će preko 2.000 crowdfunding sajtova biti dostupno od 2016. godine. Od 2021. godine, u AMerici postoji 1.478 crowdfunding organizacija (Crunchbase, 2021). Trenutno, tri najveće platforme za crowdfunding su Kickstarter, Indiegogo i Crowd Supply. Od januara 2021. Kikstarter je prikupio više od 5,6 milijardi dolara raspoređenih na 197.425 projekata.[24]

Crowdfunding platforme imaju razlike u uslugama koje pružaju i vrsti projekata koje podržavaju.

Kustosirane platforme za crowdfunding služe kao „mrežni orkestratori“ tako što usmeravaju ponude koje su dozvoljene na platformi. Oni stvaraju neophodne organizacione sisteme i uslove za integraciju resursa među ostalim akterima. Relacioni posrednici deluju kao posrednik između ponude i potražnje. Oni zamenjuju tradicionalne posrednike (kao što su tradicionalne diskografske kompanije, rizični kapitalisti). Ove platforme povezuju nove umetnike, dizajnere, inicijatore projekata sa posvećenim pristalicama koji veruju u osobe koje stoje iza projekata dovoljno snažno da obezbede novčanu podršku. Algoritmi rasta se fokusiraju na snažno uključivanje investitora. Oni jednostavno ne posreduju, tako što eliminišu aktivnost provajdera usluga koji je prethodno bio uključen u mrežu. Platforme koriste crowdfunding da traže uloge od privatnih investitora velike neto vrednosti i direktno ih povezuju sa inicijatorima projekta.

Kao odgovor na proizvoljno prikupljanje sredstava na postojećim platformama, alternativa open sourca-a pod nazivom Selfstarter pojavila se krajem 2012. iz projekta Lockitron nakon što je odbijena sa Kickstartera.[25] Dok je Selfstarter zahtevao od kreatora projekta da postave hosting i obradu plaćanja, pokazalo se da projekti mogu uspešno da se finansiraju bez posrednika koji uzima značajan procenat prikupljenog novca.

Značajne kampanje[уреди | уреди извор]

Crowdfunding za Kip Slobode[уреди | уреди извор]

Na leto 1885. crowdfunding je sprečio krizu koja je pretila završetku radova na Kipu Slobode. Izgradnja postamenta statue je zastala zbog nedostatka finansija. Napori za prikupljanje sredstava za projekat su za više od trećine bili manji od potrebnog iznosa. Guverner Njujorka Grover Klivlend odbio je da izdvoji gradska sredstva za projekat, a Kongres nije mogao da se dogovori oko načina finansiranja.

Prepoznajući društveni i simbolički značaj statue, izdavač Džozef Pulicer je priskočio u pomoć pokrenuvši petomesečnu kampanju prikupljanja sredstava u svom listu The World. List je tražio doprinose objavljivanjem članaka koji su privlačili emocije naroda iz Njujorka. Donacije svih veličina su stizale, u rasponu od 0,15 do 250 dolara. Više od 160.000 ljudi širom Amerike pružilo je podršku, uključujući biznismene, konobare, decu i političare. List je beležio svaku donaciju, objavljivao pisma saradnika na naslovnoj strani i vodio evidenciju prikupljenih sredstava.

Kampanja je prikupila preko 100.000 dolara (oko 2 miliona dolara danas) što je omogućilo gradu da završi izgradnju postolja. Pulicer i The World su istovremeno spasili Kip Slobode i pokrenuli crowdfunding u američkoj politici.

Rane kampanje[уреди | уреди извор]

Marillion je započeo crowdfunding 1997. Obožavaoci britanske rok grupe prikupili su 60.000 dolara (39.000 funti) putem interneta kako bi pomogli u finansiranju turneje po Sjevernoj Americi.[26] Professional Contractors Group, trgovinsko telo koje predstavlja slobodnjake u Velikoj Britaniji, prikupilo je 100.000 funti tokom dvonedeljnog perioda 1999. godine od oko 2.000 slobodnih radnika kojima je pretila vladina mera poznata kao IR35. Godine 2003. džez kompozitorka Marija Šnajder (muzičar) pokrenula je prvu kampanju prikupljanja sredstava na ArtistShare-u za novi snimak. Snimak su finansirali njeni fanovi i postao je prvi snimak u istoriji koji je osvojio Gremi nagradu, a da nije bio dostupan u prodavnicama.

Oliver Tvisted (Erik Estrada, Karen Blek) je bio rani film koji je finansiran od strane publike.[27] Pretplatnici The Blue Sheet-a su osnovali Florida Film Investment Co (FFI) u januaru 1995. i počeli da prodaju akcije po ceni od 10 dolara po akciji za finansiranje filma od 80.000 do 100.000 dolara. Film je snimljen u oktobru 19960 .koji je distribuirao RGH/Lion's Shares Pictures.

Godine 2004. Electric Eel Shock, japanski rok bend, prikupio je 10.000 funti od 100 fanova (Samurai 100) nudeći im doživotno članstvo na listi gostiju benda. Dve godine kasnije, postali su najbrži bend koji je prikupio budžet od 50.000 dolara na SellaBand-u. Freni Armstrong je kasnije kreirala sistem donacija za svoj igrani film The Age of Stupid. Tokom pet godina, od juna 2004. do juna 2009. (datum izlaska), prikupila je 1.500.000 funti.[28]

Kampanje sa najvećom zaradom[уреди | уреди извор]

Od kraja 2022. godine, najveće prijavljeno finansiranje od strane crowdfunded projekta do sada je Star Citizen, onlajn video igra za trgovinu svemirom i borbe. Video igru su razvili Chris Roberts i Cloud Imperium Games. Do danas je prikupio preko 500 miliona dolara. Iako ima odanu bazu obožavatelja, pojavile su se kritike da je potencijalna prevara.[29]

Kickstarter kampanje[уреди | уреди извор]

17. aprila 2014. medijska kuća The Guardian objavio je listu „20 najznačajnijih projekata“ pokrenutih na Kickstarter platformi pre datuma objavljivanja, uključujući: Muzičarka Amanda Palmer prikupila je 1,2 miliona dolara od 24.883 sponzora juna 2012. da napravi novi album i umetničku knjigu.[30][31]

Ostale kampanje uključuju:

  • „The Coolest Cooler“ je prikupio ukupno 13.285.226 dolara od 62.642 pristalica u julu 2014. u kampanji koju je vodio Funded Todai.
  • Zek Braun je prikupio 55.000 dolara od preko 6.900 pristalica u septembru 2014. da bi napravio činiju salate od krompira. Važno je napomenuti da je njegov početni cilj bio samo 10 dolara, ali njegova kampanja je postala viralna, a samim tim privukla je i mnogo pažnje. Braun je na kraju priredio žurku sa krompir salatom sa preko 3.000 funti u krompirima.[32]
  • Glumac i reditelj Zek Braf prikupio je više od 3 miliona dolara putem Kickstarter kampanje za finansiranje svog filma iz 2014. Wish I Was Here.[33]

Kikstarter je korišćen za uspešno oživljavanje ili pokretanje televizijskih i filmskih projekata koji nisu mogli da dobiju sredstva na drugom mestu. Ovo su aktuelni rekorderi po projektima u kategoriji filmova:

  1. Critical Role je prikupio ukupno 11,385,449 dolara od 88,887 sponzora u aprilu 2019. godine kako bi napravio animiranu TV emisiju zasnovanu na njihovoj igri Dungeons & Dragons uživo na Twitch-u. Ne samo da je kampanja premašila cilj od 750.000 dolara, već je kampanja oborila i Kickstarter rekord za najviše novca prikupljenog za projekte u kategoriji filmova.[34]
  2. Misteri Science Theatre 3000 prikupio je ukupno 5,764,229 dolara sa 48,270 sponzora u decembru 2015. godine kako bi kreirao 14 epizoda nove serije, uključujući specijal za praznike.[35]
  3. Veronika Mars je prikupila ukupno 5.702.153 dolara sa 91.585 sponzora u martu 2013. da bi napravila filmski set 9 godina nakon završetka TV emisije. U prvih 12 sati postojanja kampanje, postala je najbrža Kickstarter kampanja koja je dostigla i milion i 2 miliona dolara i zadržala se najviše na rekordu u kategoriji filmova sve dok je 2015. nije pobedio Misteri Science Theatre 3000.[36]

Treća lica[уреди | уреди извор]

Brojne privatne kompanije napreduju od crowdfunding-a i nude usluge vezane za brojne platforme. Primeri uključuju velike kompanije kao što je Backerkit koje uglavnom nude analizu podataka kampanja, ili I Combinator, koji deluje kao akcelerator pokretanja i prima značajan broj svojih kandidata sa platformi kao što su Kickstarter i Indiegogo.[37] Italijansko-američka kompanija Atellani USA prvobitno je osnovana sa namerom da plasira, ubrza i investira u startapove koji žele da objave svoje ideje putem platformi za crowdfunding kao što je Kickstarter, često dizajnirajući kampanju startapa i onlajn materijal.

Oblasti u kojima se koristi crowdfunding[уреди | уреди извор]

Crowdfunding se istražuje kao potencijalni mehanizam finansiranja za kreativni rad kao što su blogovanje i novinarstvo, muzika, nezavisni film, i za finansiranje startap kompanija.[38][39]

Muzičke kuće su obično profitne organizacije u kojima „fanovi preuzimaju tradicionalnu finansijsku ulogu izdavačke kuće za umetnike u koje veruju“. Od pionirskog crowdfunding-a u filmskoj industriji, Spanner Films je objavio vodič „how to“. U finansijskom članku objavljenom sredinom septembra 2013. navodi se da „niša za crowdfunding postoji u finansiranju filmova sa budžetom u rasponu (u Americi) od 1 do 10 miliona dolara“ i da je veća verovatnoća da će kampanje za prikupljanja sredstava „biti uspešne ako iskoriste već postojeću bazu obožavatelja i ispunjavaju postojeću prazninu na tržištu." Pojavile su se inovativne nove platforme, kao što je RocketHub, koje kombinuju tradicionalno finansiranje kreativnog rada sa brendiranim crowdsourcing-om pomažući umetnicima i preduzetnicima da se ujedine sa brendovima "bez potrebe za srednjim čovekom''.[40]

Filantropija i građanski projekti[уреди | уреди извор]

Pojavile su se razne platforme za crowdfunding koje omogućavaju običnim korisnicima veba da podrže specifične filantropske projekte bez potrebe za velikim količinama novca. GlobalGiving omogućava pojedincima da pregledaju niz malih projekata koje predlažu neprofitne organizacije širom sveta, donirajući sredstva projektima po svom izboru. Platforme za masovno finansiranje mikrokredita kao što je Kiva (organizacija) olakšavaju grupno finansiranje zajmova kojima upravljaju mikrokreditne organizacije u zemljama u razvoju. Neprofitna organizacija Zidisha sa sedištem u Americi primenjuje model direktnog kreditiranja od osobe do osobe na mikrokreditne zajmove za vlasnike malih preduzeća sa niskim prihodima u zemljama u razvoju. U 2017. godini, Facebook je pokrenuo „Fundraisers“, internu dodatnu funkciju koja omogućava svojim korisnicima da prikupljaju novac za neprofitne organizacije.[41]

DonorsChoose.org, osnovan 2000. godine, omogućava nastavnicima javnih škola u Sjedinjenim Državama da traže materijale za svoje učionice. Pojedinci mogu da pozajmljuju novac za projekte koje predlaže nastavnici, a organizacija ispunjava i isporučuje zalihe školama. Takođe postoji veliki broj univerzitetskih sajtova za crowdfunding sopstvenog brenda, koji omogućavaju studentima i osoblju da kreiraju projekte i primaju sredstva od bivših studenata univerziteta ili javnosti. Nekoliko namenskih građanskih platformi za crowdfunding pojavilo se u SAD i Velikoj Britaniji, od kojih su neke dovele do prvog direktnog uključivanja vlada u crowdfunding. U Velikoj Britaniji, Spacehive koriste gradonačelnik Londona i Gradsko veće Mančestera za sufinansiranje građanskih projekata koje kreiraju građani. Slično tome, pojavljuju se posvećene inicijative humanitarnog crowdfunding-a koje uključuju humanitarne organizacije, volontere i pristalice u rešavanju i modeliranju načina na koji se grade inovativna rešenja za humanitarnu zajednicu. Isto tako, međunarodne organizacije poput Kancelarije za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) istražuju i objavljuju ovu temu.[42]

Jedan crowdfunding projekat, iCancer, korišćen je za podršku Fazi 1 ispitivanja AdVince, leka protiv raka u 2016. godini.[43]

Crowdfunding za nekretnine je onlajn udruživanje kapitala od investitora za finansiranje hipoteka obezbeđenih nekretninama, kao što je „popravi i preokreni“ ponovni razvoj problematičnih ili napuštenih nekretnina, udeo za komercijalne i stambene projekte, sticanje fondova hipotekarnih kredita, smanjenje broja kupaca kuće plaćanja i sličnih poslova vezanih za nekretnine. Investicije, putem specijalizovanih onlajn platformi u SAD, uglavnom se obavljaju u skladu sa Naslovom II Zakona o JOBS-u i ograničeno je na akreditovane investitore. Platforme nude niske minimalne investicije, često od 100 do 10.000 dolara.[44] U Sjedinjenim Državama postoji preko 75 platformi za masovno finansiranje nekretnina. Rast crowdfundinga nekretnina je globalni trend. Tokom 2014. i 2015. godine kreirano je više od 150 platformi širom sveta, kao što su Kina, Bliski istok ili Francuska. U Evropi, neki upoređuju ovu rastuću industriju sa onom e-trgovine pre deset godina. Primeri platformi za masovno finansiranje nekretnina su EkuitiMultiple, Fundrise, Iieldstreet i RealtiMogul.[45]

U Evropi zahtevi prema investitorima nisu tako visoki kao u Sjedinjenim Državama, što smanjuje ulaganja u nekretnine uopšte. Grupno finansiranje nekretnina može uključivati različite tipove projekata od komercijalnih do stambenih objekata, mogućnosti planiranja dobiti, ''build to hold'' (kao što su socijalni stanovi) i još mnogo toga.[46]

Izlaganje intelektualnoj svojini[уреди | уреди извор]

Jedan od izazova postavljanja novih ideja na sajtove za prikupljanje sredstava je da možda postoji mala ili nikakva zaštita intelektualne svojine (IP) koju pružaju sami sajtovi. Kada se ideja objavi, može se kopirati. Kao što je Slava Rubin, osnivač IndieGoGo-a, rekao: „Stalno nas pitaju:''Kako da me zaštitite od toga da neko ukrade moju ideju?'' Nismo odgovorni ni za šta od toga." Zastupnici pronalazača, kao što je Sajmon Braun, osnivač Ujedinjenog inovacionog udruženja sa sedištem u Velikoj Britaniji, savetuju da se ideje mogu zaštititi na sajtovima za prikupljanje sredstava ranim podnošenjem patentnih prijava, korišćenjem zaštite autorskih prava i žiga, kao i novi oblik zaštite ideja podržan od strane Svetske organizacije za intelektualnu svojinu pod nazivom Creative Barcode.[46]

Nauka[уреди | уреди извор]

Pojavio se i veliki broj platformi koje su specijalizovane za grupno finansiranje naučnih projekata, kao što su experiment.com i The Open Source Science Project.[47] U naučnoj zajednici, ove nove opcije za finansiranje istraživanja se vide ambivalentno. Zagovornici crowdfundinga za nauku naglašavaju da ono omogućava naučnicima u ranoj karijeri da se prijave za svoje projekte rano, da primorava naučnike da jasno i sveobuhvatno komuniciraju sa širom javnosti, da može ublažiti probleme uspostavljenih sistema finansiranja za koje se smatra da finansira konvencionalne, mejnstrim projekte, i da daje javnosti pravo glasa u finansiranju nauke. Zauzvrat, kritičari su zabrinuti zbog kontrole kvaliteta na platformama za crowdfunding. Ako bi nenaučnicima bilo dozvoljeno da donose odluke o finansiranju, bilo bi verovatnije da se finansira „nauka o medvedu pandama“, tj. istraživanja koja imaju široku privlačnost, ali nemaju naučnu suštinu.[48]

Početne studije su otkrile da se crowdfunding koristi u nauci, uglavnom od strane mladih istraživača za finansiranje malih delova svojih projekata, i sa visokim stopama uspeha. U isto vreme, čini se da na uspeh finansiranja snažno utiču nenaučni faktori kao što su humor, vizualizacije ili lakoća i sigurnost plaćanja.[46]

Međunarodni razvoj[уреди | уреди извор]

Postoji određena nada da crowdfunding ima potencijal kao alat otvoren za upotrebu od strane grupa ljudi koji su tradicionalno marginalizovaniji. Svetska banka je objavila izveštaj pod nazivom „Potencijal crowdfunding-a za svet u razvoju“ u kojem se navodi da „iako je crowdfunding još uvek u velikoj meri razvijen svetski fenomen, uz podršku vlada i razvojnih organizacija mogao bi da postane koristan alat i u zemljama u razvoju. Značajni rezervoari preduzetničkog talenta, aktivnosti i kapitala miruju u mnogim privredama u nastajanju... Finansiranje i ulaganje u te javne fondove imaju nekoliko važnih uloga u ekosistemu preduzetništva i rizičnog finansiranja u svetu u razvoju.[46]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Crowdfunding, SAGE Publications, Inc., 2018, Приступљено 2023-05-15 
  2. ^ „Dictionary by Merriam-Webster: America's most-trusted online dictionary”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-15. 
  3. ^ Loch, Prof. Christoph Hubert, (born 20 June 1960), Director, Cambridge Judge Business School, University of Cambridge, since 2011, Oxford University Press, 2012-12-01, Приступљено 2023-05-15 
  4. ^ Taking Webster out of Webster:, Princeton University Press, 2019-05-28, стр. 161—177, Приступљено 2023-05-15 
  5. ^ а б Ordanini, Andrea; Miceli, Lucia; Pizzetti, Marta; Parasuraman, A. (2011-08-09). „Crowd‐funding: transforming customers into investors through innovative service platforms”. Journal of Service Management. 22 (4): 443—470. ISSN 1757-5818. doi:10.1108/09564231111155079. 
  6. ^ а б в Agrawal, Ajay; Catalini, Christian; Goldfarb, Avi (2023). „Crowdfunding: Geography, Social Networks, and the Timing of Investment Decisions”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.4365791. 
  7. ^ Gleasure, Rob; Feller, Joseph (2016-12). „Emerging technologies and the democratisation of financial services: A metatriangulation of crowdfunding research”. Information and Organization. 26 (4): 101—115. ISSN 1471-7727. doi:10.1016/j.infoandorg.2016.09.001.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ а б Potter, Clare Bond (2016-04). Chamberlain, Mariam K. (24 April 1918–02 April 2013). American National Biography Online. Oxford University Press.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ Agrawal, Ajay; Catalini, Christian; Goldfarb, Avi (2013-06). „Some Simple Economics of Crowdfunding” (PDF) (на језику: енглески). Cambridge, MA: w19133. doi:10.3386/w19133. Проверите вредност параметра |doi= (помоћ).  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  10. ^ „6.16. Internet access by DSL in OECD member countries, September 2002-November 2004”. dx.doi.org. Приступљено 2023-05-15. 
  11. ^ Raworth, Sophie, (born 15 May 1968), Presenter, BBC News, Oxford University Press, 2008-12-01, Приступљено 2023-05-15 
  12. ^ Whiteley, Sheila; Rambarran, Shara, ур. (2016-03-01). „The Oxford Handbook of Music and Virtuality”. doi:10.1093/oxfordhb/9780199321285.001.0001. 
  13. ^ S.Nagalakshmi, S.Nagalakshmi; Cecilia, U. Gnana (2012-06-01). „Crowd Funding – An Emerging Trend in India”. International Journal of Scientific Research. 3 (4): 71—73. ISSN 2277-8179. doi:10.15373/22778179/apr2014/206. 
  14. ^ Carter, April (2013-07-04). „The Political Theory of Global Citizenship”. doi:10.4324/9780203183397. 
  15. ^ Crowdfunding (на језику: енглески), 2023-05-02, Приступљено 2023-05-15 
  16. ^ Catalini, Christian; Gans, Joshua (2018-03). „Initial Coin Offerings and the Value of Crypto Tokens”. Cambridge, MA.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  17. ^ Freedman, David M.; Nutting, Matthew R. (2015-05-26). Equity Crowdfunding for Investors. Wiley. ISBN 978-1-118-85356-6. 
  18. ^ Belleflamme, Paul; Omrani, Nessrine; Peitz, Martin (2015-12). „The economics of crowdfunding platforms”. Information Economics and Policy. 33: 11—28. ISSN 0167-6245. doi:10.1016/j.infoecopol.2015.08.003.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  19. ^ Courage, Olivier (2015), How to Evolve Your Techniques, Springer International Publishing, стр. 97—103, ISBN 978-3-319-23647-6, Приступљено 2023-05-15 
  20. ^ Chen, Wenjing (2017), Funding Shareholder Litigation: Public Funding, Springer Singapore, стр. 91—136, ISBN 978-981-10-3622-4, Приступљено 2023-05-15 
  21. ^ Shivji, Issa G (2005-05-24). „Briefings: The Life and Times of A.M. Babu: Personal Reflections”. Democracy & Development: Journal of West African Affairs. 3 (2). ISSN 1465-0142. doi:10.4314/dad.v3i2.33999. 
  22. ^ Sassoon, Vidal, (17 Jan. 1928–9 May 2012), hairdresser, entrepreneur and businessman, Oxford University Press, 2010-12-01, Приступљено 2023-05-15 
  23. ^ Fischer, Matthias (2021-02-08). „Fintech Business Models”. doi:10.1515/9783110704907. 
  24. ^ Huffington, Arianna Stassinopoulos, (born 15 July 1950), Founder and Chief Executive, Thrive Global, since 2016, Oxford University Press, 2012-12-01, Приступљено 2023-05-15 
  25. ^ Securing funding - Kickstarter: creating a platform for crowdfunding dreams, Edward Elgar Publishing, 2021, стр. 38—48, Приступљено 2023-05-15 
  26. ^ How Crowd Funding Works: The Basics, John Wiley & Sons, Inc., 2014-08-29, стр. 1—14, Приступљено 2023-05-15 
  27. ^ „Now this is known as Crowd Funding”. Newspapers.com. Приступљено 2023-05-15. 
  28. ^ „Crowd-Funding FAQ | Spanner Films”. www.spannerfilms.net (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-15. 
  29. ^ Baker, Chris. „Fans Have Dropped $77M on This Guy's Buggy, Half-Built Game”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 2023-05-15. 
  30. ^ Dredge, Stuart (2014-04-17). „Kickstarter's biggest hits - why crowdfunding now sets the trends”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-15. 
  31. ^ Fri, Jun 1st 2012 01:36pm-Mike Masnick (2012-06-01). „Amanda Palmer Raises $1.2 Million On Kickstarter, And The Crowd Goes Wild”. Techdirt (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-15. 
  32. ^ „The business behind: crowdfunding - Econible”. web.archive.org. 2015-10-14. Приступљено 2023-05-15. 
  33. ^ „Zach Braff Addresses Backlash To His Crowdfunded Movie Wish I Was Here”. LADbible (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-15. 
  34. ^ Spangler, Todd (2019-04-05). „Critical Role Crowdfunding Campaign for Animated D&D Series Tops $8.9 Million Raised”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-15. 
  35. ^ „MST3K breaks Kickstarter records, secures 14 new episodes”. The A.V. Club (на језику: енглески). 2015-12-12. Приступљено 2023-05-15. 
  36. ^ McMillan, Graeme. „Veronica Mars Kickstarter Breaks Records, Raises Over $2M in 12 Hours”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 2023-05-15. 
  37. ^ „Why you need to use Backerkit for your crowdfunding campaign”. Gadget Flow (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-15. 
  38. ^ O'Hear, Steve (2010-04-28). „Sponsume lets projects get off the ground with Groupon-style group funding model”. TechCrunch (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-15. 
  39. ^ Butcher, Mike (2010-02-15). „Grow VC launches, aiming to become the Kiva for tech startups”. TechCrunch (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-15. 
  40. ^ Bell, Melissa (2011-03-13). „Crowd-sourcing a brand” (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-15. 
  41. ^ Yurieff, Kaya (2017-03-30). „Facebook takes aim at GoFundMe with personal fundraising tool”. CNNMoney. Приступљено 2023-05-15. 
  42. ^ „Crowdfunding for emergencies”. OCHA (на језику: енглески). 2017-02-10. Приступљено 2023-05-15. 
  43. ^ „Can crowdfunding really cure cancer? Alexander Masters investigates a pioneering new project”. web.archive.org. 2016-07-02. Приступљено 2023-05-15. 
  44. ^ Brown, Ruth Simon And Eliot. „Real-Estate Sector Moves Crowdfunding Beyond the Trinkets”. WSJ (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-15. 
  45. ^ Shaya, Rickie Houston, Elias. „Best Real Estate Investing Apps of May 2023”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-15. 
  46. ^ а б в г Crowdfunding (на језику: енглески), 2023-05-02, Приступљено 2023-05-15 
  47. ^ Gorbis, Marina (2013-04-09). The Nature of the Future: Dispatches from the Socialstructed World (на језику: енглески). Simon and Schuster. ISBN 978-1-4516-4120-2. 
  48. ^ Crowdfunding (на језику: енглески), 2023-05-02, Приступљено 2023-05-15 

Eksterni linkovi[уреди | уреди извор]

Crowdfunding[уреди | уреди извор]
Poznate platforme:[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Ispodradara/песак&oldid=25745588”