Корисник:KesaZaZamrzivac/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

ANOM[уреди | уреди извор]

је сарадња полицијских агенција из неколико земаља, која се одвијала од 2018. до 2021. године, која је пресрела милионе порука послатих путем наводно сигурне мобилне апликације за размену порука АNOM. Услугу су већином користили криминалци, али уместо обезбеђивања сигурне комуникације,  била је  тројански коњ тајно дистрибуиран од стране Федералног истражног бироа Сједињених Држава (ФБИ) и Аустралијске федералне полиције (АФП), што им је омогућило да прате сву комуникацију која се одвијала преко те апликације.Операција је резултовала хапшењем преко 800 осумњичених за наводно учешће у криминалним активностима у 16 земаља.Међу ухапшеним особама су наводни чланови италијанске мафије са седиштем у Аустралији, албанске организоване криминалне групе,  нарко синдиката и других организованих криминалних група.

Позадина[уреди | уреди извор]

Гашење канадске компаније за сигурну размену порука Phantom Secure у марту 2018. године оставило је међународне криминалце у потрази за алтернативним системом за сигурну комуникацију.[1] Око истог времена, подружница ФБИ-а у Сан Дијегу је радила са особом која је развијала "наредну генерацију" енкриптованих уређаја за криминалне мреже. Та особа се суочила са оптужбама и сарађивала је са ФБИ-ем у замену за смањење казне. Та особа је понудила да развије ANOM и да је дистрибуира криминалцима кроз њихове постојеће мреже.[2][3] ФБИ је назвао операцију "Trojan Shield"[4], а АФП ју је назвао "Ironside".[5] Европол је основао оперативну радну групу Greenlight[6].

Дистрибуција и употреба[уреди | уреди извор]

ANOM уређаји су се састојали од апликације за размену порука која ради на Android паметним телефонима који су били посебно модификовани да онемогуће нормалне функције као што су гласовна телефонија, е-пошта или услуге лоцирања, уз додавање екрана за унос PIN-а који ће измешати распоред бројева, брисање свих информација на телефону ако се унесе одређени PIN и опцију аутоматског брисања свих информација ако се уређај не користи у одређеном временском периоду.[7]Око 50 уређаја је дистрибуирано у Аустралији за бета тестирање од октобра 2018. Пресретене комуникације су показале да су сви уређаји коришћени за криминалне активности,[1][3] пре свега од стране организованих криминалних група. Око 125 уређаја је испоручено у Сједињене Америчке Државе у 2020. години.[8]

Трговац дрогом Хакан Ајик је идентификован као "неко коме се верује и ко ће успешно моћи да дистрибуира ову платформу",[9] а тајни агенти су га мотивисали да користи и продаје уређаје на црном тржишту, без његовог знања, што је додатно допринело ширењу употребе апликације.Апликације се ширила првенствено препоруком[3] као и преко  тајних агената.[9] Када су корисници уређаја захтевали мање и модерније телефоне, компанија је нудила и услуге корисничке подршке.[10][8]

На апликацији, најчешћи језици  су били шведски, немачки и холандски.[11]Стопа ширења АNОМ-а се убрзала након спорог почетка у 2019. години. До октобра 2019. године било је неколико стотина корисника. До маја 2021. године, АNОМ је био инсталиран на 11.800 уређаја, при чему се око 9.000 користило.[1] У Новом Зеланду је било 57 корисника АНОМ-а.[12] Шведска полиција је имала приступ комуникацији 1.600 корисника, а на њих 600 су се фокусирали.[13] Према Европолу, АНОМ уређаји су из више од 100 земаља наводно ухватили 27 милиона порука.[14]

Хапшења и реакције[уреди | уреди извор]

8 jуна 2021. године, истовремено су спроведени претреси у целом свету .[12]Разлог за избор овог датума није јасан, али новинарске агенције

displays FBI and AFP graphics, a "Trojan Shield" graphic and a "This domain has been seized" notice, with a form inviting visitors "To determine if your account is associated with an ongoing investigation, please enter any device details below"
ANOM website screenshot, 10 June 2021

претпостављају да би то могло бити повезано са налогом за приступ серверу који је требао да истекне 7. јуна.[3] Спровођење претреса довело је до откривања историје АNОМ операције и њеног међународног обима. У 16 земаља ухапшено је више од 800 људи.[15][16][17] Европол је координирао хапшења у оквиру Европске уније.Такође, хапшења су извршена и у Уједињеном Краљевству.[18]

Скоро 40 тона дроге (скоро 8 тона кокаина, 22 тоне канабиса и смоле канабиса, 6 тона хемије за синтетичке дроге, 2 тоне синтетичких дрога), 250 ватреног оружја, 55 скупоцених аутомобила, и више од 48 милиона долара у различитим валутама и криптовалутама, међу којима су били докази који су заплењени.[17] У Аустралији је ухапшено 224 особа због укупно 526 прекршаја.[19] Осим 14 возила, дроге, оружја и више од 1 милиона долара у готовини, полиција је запленила имовину вредну 3,7 милиона долара.[20][21]

Током три године, више од 9.000 полицајаца из 18 земаља учествовало је у операцији. Аустралски премијер Скот Морисон је изјавио да је операција нанела "тежак ударац организованом криминалу". Европол ју је описао као "највећу операцију правне службе против шифроване комуникације".[15]

Аустралија[уреди | уреди извор]

Око 50 уређаја је продато у Аустралији. Полиција је ухапсила 224 осумњичених и запленила 104 ватреног оружја, као и новац и имовину вредну више од 45 милиона аустралијских долара.[22]

Немачка[уреди | уреди извор]

У Немачкој је већина полицијских активности била у савезној држави Хесен где је ухапшено 60 од 70 осумњичених широм земље.[23]Полиција је претражила 150 локација због повезаности са трговином дроге.[24]

Холандија[уреди | уреди извор]

У Холандији је полиција ухапсила 49 особа док су истраживали 25 производних објеката дроге и складишта наркотика. Полиција је такође запленила осам ватрених оружја, велике количине наркотика и више од 2,3 милиона евра.[11]

Шведска[уреди | уреди извор]

У Шведској је ухапшено 155 особа као део операције.[13]Линда Стаф, руководилац шведских полицијских интелигенцијских активности, изјавила је да осумњичени у Шведској имају већи проценат насилничког криминала у односу на остале земље.[25]

Сједињене Америчке Државе[уреди | уреди извор]

Није било хапшења у Сједињеним Америчким Државама због закона о приватности који су спречавали полицију да прикупе поруке од домаћих особа.[26] Међутим, Министарство правде Сједињених Држава је подигло оптужницу против седамнаест особа (свих страних држављана).[27]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Више извора: Cheviron, Nicholas (17. 5. 2021). „Affidavit in support of application for search warrant”. documentcloud.org. Архивирано из оригинала 9. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021.  „unsealed_trojan_shield_search_warrant_21mj1948.pdf”. United States Department of Justice. Federal government of the United States. Архивирано из оригинала 2021-06-10. г. Приступљено 10. 6. 2021. 
  2. ^ Corder, Mike; Perry, Nick; Spagat, Elliot (2021-06-08). „Global sting began by creating message service for crooks”. AP NEWS (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 6. 2021. г. Приступљено 2023-04-06. 
  3. ^ а б в г „ANOM global phone sting: What we know”. Raidió Teilifís Éireann. Agence France-Presse. 8. 6. 2021. Архивирано из оригинала 9. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021. 
  4. ^ Harding, Luke (8. 6. 2021). „Hundreds arrested in global crime sting after underworld app is hacked”. The Guardian. Архивирано из оригинала 9. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021. 
  5. ^ Westcott, Ben. „FBI and Australian Federal Police encrypted app trap ensnares hundreds of criminal suspects”. CNN. Архивирано из оригинала 9. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021. 
  6. ^ Europol on Twitter
  7. ^ Europol on Twitter
  8. ^ а б Cox, Joseph (12. 1. 2022). „FBI Honeypot Phone Company Anom Shipped Over 100 Phones to the United States”. Vice (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-12. 
  9. ^ а б Taouk, Maryanne (8. 6. 2021). „Underworld figure Hakan Ayik unwittingly helped Operation Ironside, the AFP's biggest criminal sting” (на језику: енглески). Australian Broadcasting Corporation. Архивирано из оригинала 9. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021. 
  10. ^ Zhuang, Yan; Peltier, Elian; Feuer, Alan (8. 6. 2021). „The Criminals Thought the Devices Were Secure. But the Seller Was the F.B.I.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 9. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021. 
  11. ^ а б „49 NL arrests in international 'encrypted phones' operation”. NL Times. 8. 6. 2021. Приступљено 10. 6. 2021. 
  12. ^ а б „Anom: The app at the heart of the FBI's major transnational sting”. The New Zealand Herald. 8. 6. 2021. Архивирано из оригинала 9. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021. 
  13. ^ а б Smed, Akvelina (8. 6. 2021). „155 tungt kriminella gripna i Sverige i stor insats” [155 serious criminals arrested in Sweden in large operation]. SVT Nyheter (на језику: шведски). Архивирано из оригинала 9. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021. 
  14. ^ Chappell, Bill (8. 6. 2021). „Drug Rings' Favorite New Encrypted Platform Had One Flaw: The FBI Controlled It”. NPR (на језику: енглески). NPR. Архивирано из оригинала 9. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021. 
  15. ^ а б „ANOM: Hundreds arrested in massive global crime sting”. BBC News (на језику: енглески). 8. 6. 2021. Архивирано из оригинала 8. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021. 
  16. ^ Cox, Joseph (8. 6. 2021). „Trojan Shield: How the FBI Secretly Ran a Phone Network for Criminals”. Vice (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021. 
  17. ^ а б Svetlova, Anna (8. 6. 2021). Европол задержал более 800 преступников в рамках международной операции [Europol detained over 800 criminals as part of an international operation] (на језику: руски). Gazeta.ru. Архивирано из оригинала 9. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021. 
  18. ^ Davis, Margaret. „UK criminals among those duped into using secret message service run by the FBI”. Belfast Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 9. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021. 
  19. ^ „AFP-led Operation Ironside smashes organised crime” (Саопштење). Australian Federal Police. 8. 6. 2021. Архивирано из оригинала 8. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021. 
  20. ^ Corder, Mike; Perry, Nick (8. 6. 2021). „FBI-encrypted app hailed as a 'shining example' of collaboration between world cops for tricking gangs”. Stuff (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021. 
  21. ^ „Anom: The app at the heart of the FBI's major transnational sting”. The New Zealand Herald. 8. 6. 2021. Архивирано из оригинала 9. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021. 
  22. ^ „Checks and balances needed for new police surveillance powers”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). 9. 6. 2021. Приступљено 2021-06-11. 
  23. ^ „Nach Europol-Razzia: Verdächtige in Untersuchungshaft” [After Europol raid: Suspects in custody]. Die Welt (на језику: немачки). 9. 6. 2021. Приступљено 10. 6. 2021. 
  24. ^ „Nach Europol-Razzia: Dutzende Beschuldigte in Deutschland” [After Europol raid: dozens of suspects in Germany]. saarbruecker-zeitung.de (на језику: немачки). 9. 6. 2021. Приступљено 10. 6. 2021. 
  25. ^ Smed, Akvelina; Jönsson, Oskar; Boati, David (2021-06-08). „Underrättelsechefen: 'Sveriges användare stack ut'” [The head of intelligence: 'Sweden's users stood out']. SVT Nyheter (на језику: шведски). Архивирано из оригинала 10. 6. 2021. г. Приступљено 2021-06-09. 
  26. ^ Malone, Ursula (2021-06-14). „The FBI played a huge role in Operation Ironside but haven't made a single arrest – here's why”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-15. 
  27. ^ Cox, Joseph (9. 6. 2021). „DOJ Charges Criminal 'Influencers' Who Worked for FBI's Honeypot Phone Company”. Vice (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-23. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

ANOM.io заплењен домен

Од 8. јуна 2021, овај сајт приказује ФБИ и АФП графику, графику "Trojan Shield" и текст "Овај домен је заплењен".

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:KesaZaZamrzivac/песак&oldid=25680269”