Кокаин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кокаин
Kokain - Cocaine.svg
Cocaine-from-xtal-1983-3D-balls.png
IUPAC име
methyl (1R,2R,3S,5S)-3- (benzoyloxy)-8-methyl-8-azabicyclo[3.2.1] octane-2-carboxylate
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • C
Опојна дрогависока
Начин применеТопикално, орални, инсуфлација, IV, PO
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
БиорасположивостОрално: 33%[1]
Инсуфлација: 60[2]–80%[3]
Назални спреј: 25[4]–43%[1]
Метаболизамхепатички CYP3A4
Полувреме елиминације1 час
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број50-36-2 ДаY
ATC кодN01BC01 (WHO) R02AD03, S01HA01, S02DA02
PubChemCID 5760
DrugBankDB00907
ChemSpider10194104 ДаY
UNIII5Y540LHVR ДаY
KEGGD00110 ДаY
ChEMBLCHEMBL120901 ДаY
Синонимиметилбензоилекгонин, бензоилметилекгонин
Хемијски подаци
ФормулаC17H21NO4
Моларна маса303.353 g/mol
Физички подаци
Тачка топљења98 °C (208 °F)
Тачка кључања187 °C (369 °F)
Растворљивост у води1800 mg/mL (20 °C)
 НеНДаY (шта је ово?)

Кокаин (кока) је главни алкалоид из лишћа биљке коке (Erythroxylon coca), која расте у Колумбији , Перуу и Боливији, мада га има и у другим биљкама.

Урођеницима Јужне Америке је од давнина познато дејство ове биљке чије лишће жваћу и тиме ублажавају осећај глади и повећаваују издржљивост.

Кокаин је безбојни кристал, топљив у алкохолу и етру. Снажан је стимуланс нервног система, делује као локални анестетик јер паралише нервне завршетке, а доводи до промена у понашању и подизању енергије налик учинку амфетамина.

Ефекат кокаина даје кориснику осећај самопоуздања. Кокаин је дрога која ствара толеранцију као и све друге „дроге“, посебно ствара снажну психичку зависност. Лишће коке се прво кваси у посудама, а потом се додаје база кречњака и затим гомила људи лупа дрвеним маљевима да би се од 295 kg лишћа добило 2 kg сировог кокаина. Кокаин се обично узима ушмркавањем или интравенозно инјекцијом. Некад искључиво богаташка дрога, кокаин је данас све доступнији и више је оних који посежу за њим. Најчешће се узима ушмркавањем, инјекцијама те пушењем (крек). Спољашњи знаци су проблеми са спавањем, цурење из носа, сексуалне сметње, црвенило коже, проширене зенице.

Кокаин је први пут изолован из лишћа коке 1860.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Fattinger K, Benowitz NL, Jones RT, Verotta D (2000). „Nasal mucosal versus gastrointestinal absorption of nasally administered cocaine”. Eur. J. Clin. Pharmacol. 56 (4): 305—10. PMID 10954344. doi:10.1007/s002280000147. 
  2. ^ Barnett G, Hawks R, Resnick R (1981). „Cocaine pharmacokinetics in humans”. J Ethnopharmacol. 3 (2-3): 353—66. PMID 7242115. doi:10.1016/0378-8741(81)90063-5. 
  3. ^ Jeffcoat AR, Perez-Reyes M, Hill JM, Sadler BM, Cook CE (1989). „Cocaine disposition in humans after intravenous injection, nasal insufflation (snorting), or smoking”. Drug Metab. Dispos. 17 (2): 153—9. PMID 2565204. 
  4. ^ Wilkinson P, Van Dyke C, Jatlow P, Barash P, Byck R (1980). „Intranasal and oral cocaine kinetics”. Clin. Pharmacol. Ther. 27 (3): 386—94. PMID 7357795. doi:10.1038/clpt.1980.52. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Кокаин на Викимедијиној остави


Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).