Корисник:Leontina Ćurtović/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Кућа - Музеј Кавафија[уреди | уреди извор]

Кућа - Музеј Кавафија, гдје је александријски писац Константин Кавафи (1863 – 1933) живио посљедњих година свог живота, налази се у Александрији, у Египту, у улици К. Кавафи број 4, која је донедавно носила назив Шарм ел-Шеик а преименована је у част пјесника.

Кавафијева кућа[уреди | уреди извор]

Док је Кавафи живио у овој кући, улица је носила назив улица Лепсиус, по имену њемачког египтолога Рихарда Лепсиуса (1851 – 1915). Кавафи се преселио из улице Розетас 1907. године, на други спрат троспратне зграде у улици Лепсиус, у један дио града гдје су живјели Грци.

Кућа Кавафија, у дијелу улице Лепсиус коју су звали „Марсеј”, налазила се у веома озлоглашеном кварту Атарин, док су у кући Кавафија увијек живјели достојанствени људи. Дуго година је у подземљу куће радила једна јавна кућа. А проституке, како је приповједао Кавафи, су биле љубазне према њему.

Преко пута Кавафијеве куће налазила се грчка болница, у другом углу грчко-православна патријаршија Светог Саве, али и јавне куће овог града. Кавафи је често говорио: „Гдје сам могао да живим боље? Испод мене јавна кућа је љечила потребе тијела. Ту је и црква гдје се исповједају гријеси. И напријед болница, гдје умиремо”.

Дом Кавафија у згради улице Лепсиус био је један стан са балконом на другом спрату, гдје је некад био изванредан поглед. Између 5 и 8 увече, Кавафис је примао пријатеље у свој црвени салон, између осталог и многе странце из Грчке. У стану су се налазили предмети који су припадали његовој породици: старе дрвене скулптуре, плишане фотеље, сточићи са мозаицима од седефа, свилени јастуци и порцеланске лампе на мермерним столовима. На зидовима су биле породичне фотографије.

Кавафи је умро у овој кући у 2 сата ујутру 29. априла 1933. године, на свој рођендан, у 70. години. Сахрана је одржана истог дана у поподневним часовима у оближњој цркви Светог Саве, а сахрањен је у породичној гробници на грчком гробљу.

Кавафијев музеј[уреди | уреди извор]

Након Кавафијеве смрти 1933. године, његов стан у улици Лепсиус привремено је претворен у јефтину гостионицу, Пансион Амир. 1977. године, уз помоћ тадашњег грчког конзула у Александрији, Николаоса Капелариса, створен је први Кавафијев музеј, смјештен у просторијама Генералног конзулата.

1991. године, Костис Москоф, као аташе за образовање Амбасаде Грчке у Египту, предводио је напоре за претварање Кавафијевог стана у музеј. Ова иницијатигва је омогућена захваљујући подршци Стратиса Стратигакиса, оснивача истоимених приватних школа са сједиштем у Солуну. Први деветогодишњи закуп стана потписао је у име Грчке државе тадашњи грчки конзул у Александрији Панајотис Д. Кангеларис. Већи дио експоната који су се налазили у просторијама Генералног конзулата пребачен је тамо. Музеј Кавафи, посвећен животу и дјелу пјесника, свечано је отворен за јавност 16. новембра 1992. године од стране тадашњег замјеника министра образовања и вјерских послова, Вирона Полидораса.

Иако је пјесников намјештај, који се налазио у његовом стану, продат од стране његових насљедника, реконструисан је уз помоћ фотографија. Кавафијеву личну библиотеку нетакнуту је спасио професор Георгиос Савидис. У Кавафијевом музеју чува се ријетка библиографска грађа, преводи Кавафијеве поезије на 20 језика, рукописи, књиге и више од 3.000 чланака и радова написаних о његовој поезији. Такође су прикупљени предмети пјесника, његов иконостас и портрети.

Једна просторија музеја посвећена је још једном александријском писцу, Стратису Циркасу. Кавафијев музеј функционише под покровитељством културног одјељења грчке амбасаде у Каиру и отворен је за јавност.

Улаз у музеј био је бесплатан до 2014. године. Данас кошта занемарљивих 15 египатских фунти, док је за ученике цијена још нижа - само 5 фунти.

Галерија[уреди | уреди извор]

Пјесникова соба
Намјештај и портрет пјесника
Улаз куће
Кавафијева посмртна маска

Извори[уреди | уреди извор]

  • Ρόμπερτ Λίντελ: «Καβάφης: Κριτική Βιογραφία» (μτφ. Καίτη Λογοθέτη – Άντερσον), Εκδόσεις Ίκαρος, Αθήνα, 1980.
  • Βάνα Χαραλαμπίδου: «Τόποι του μύθου και της ιστορίας», στο «Αλεξάνδρεια: Η Αλεξάνδρεια του Καβάφη», σελ. 225 – 229, Εκδόσεις Μεταίχμιο, Αθήνα, 2006.
  • Έντμουντ Κίλι: «Η καβαφική Αλεξάνδρεια» (μτφ. Τζένη Μαστοράκη), Εκδόσεις Ίκαρος, Αθήνα.