Египтологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Египтологија је наука, тј. скуп сродних наука које се баве проучавањем старог Египта. Феномени које проучава египтологија су: свакодневни живот, језик и литература, историја, култура и уметност, привреда, право, етика, религија и духовни живот.[1] Иако је археологија наука која је открила најспектакуларније ствари у вези са старим Египтом, она није једина грана науке која потпада под египтологију. Ту су још: историја, историја уметности, епиграфика, палеолингвистика, итд.

У осносу на периоде историје старог Египта, египтологија се бави:

  1. египатском праисторијом (од 5000. године п. н. е. до почетка прве династије негде око 3000-е п. н. е.)
  2. династичким Египтом (време старог, средњег и Новог краљевства, од око 3000. п. н. е. до четвртог века п. н. е, тј. до времена када је Александар Македонски освојио Египат)
  3. хеленистичким и римско-византијским Египтом (од Александра Македонског до пада под арапску власт)

Област проучавања[уреди]

Египтолози се баве проучавањем остатака староегипатске културе од њених почетака око 3200. године п. н. е. до првих векова нове ере. Материјални остаци ове културе се налазе пре свега у долини Нила од Средоземног мора до Картума у данашњем Судану, и од Либијске пустиње на западу до југозападне Азије на истоку, као и у целој области Средоземља. Основе за развој египтологије су поставили стручњаци који су се бавили истраживањем египатског језика и писма, текстова писаних египатским хијероглифима, хијератским, демотским или коптским писмом. Хијероглифи и хијератско писмо су служили за писање у свим историјским епохама старог Египта. Птолемејско египатско писмо се препознаје по великом броју нових знакова. Демотски и коптски су на вишем степену развоја и развили су сопствена писма. Сачувани текстови потичу из разних области живота. Тако наилазимо на надгробне натписе и стеле, натписе на статуама, текстове ритуала, календаре празника, химне, религиозне текстове итд, нарочито оне урезане на камену. Уз то постоје и књижевна дела која су записана углавном на папирусу и на кречњаку. Бирократе су за собом оставиле извештаје, писма, огласе, спискове, приручнике, законике и друга слична дела.

Данас многу универзитети подучавај студенте египтологији. У основи њихових програма су проучавање језика, разумевање текстова, археолошке теме и културна историја. За студије египтологије корисно је знање старогрчког језика, као и језика на којим је написана већина научне литературе - енглеског и француског. Данас рад египтолога није неопходно везан за археолошка ископавања, већ могу да раде у музејима и институтима који се баве овом тематиком, могу да припремају изложбе или предају на универзитетима.

Египтологија се делом преклапа са другим наукама, попут „ране историје“, „археологије Блиског истока“, „класичне археологије“, а у ширем смислу и хришћанском теологијом, јер су египатски Копти били једни од првих хришћана.

Египтологија кроз историју[уреди]

Први египтолози били су сами стари Египћани. Тутмозис IV, у време док је још био принц, рестаурисао је велику сфингу. Мање од два века касније, принц Кемвесет син Рамзеса II је стекао репутацију као познавалац и рестауратор древних храмова, грађевина и гробница.

Први историчари који су писали о историји Египта потичу из грчко-римског доба. То су били: Херодот, Страбон, Диодор Сикулус и египатски свештеник Манетон из 3 века п. н. е.

Муслимански истраживачли су делимично успели да разумеју хијероглифско писмо у 9. веку, полашећи од коптског језика. Абдул Латиф ал Багдади, професор на универзитету Ал Азхар, записао је детаљне описе египатских споменика.

Модерна египтологија[уреди]

Жан Франсоа Шамполион и Иполито Роселини су били неки од првих славних египтолога. Немац Карл Рихард Лепсијус је био рани истраживач Египта; бавио се ископавањима, израдом мапа и литературе. Шамполион је дешифровао систем египатских хијероглифа користећи камен из Розете као основ за анализу.

Око 1830, Рифа ел Тахтави појавио се као један од првих египатских египтолога.[2] Њега су инспирисали средњовековни муслимански египтолози.

Главна институција која контролише археолошка истраживања данас је Врховни савет за старине.

Други значајни египтолози:

Египтологија у Србији[уреди]

Египтологијом су се бавили научници из многих држава. Најпознатије државе које се баве ископаваљима у Египту су: Немачка, Француска и Уједињено Краљевство. Египтологија није толико заступљена у Србији, али има доста налаза из Египта у музејима широм Србије. Најпознатији је Београдска мумија из Народног Музеја. Најпознатији српски египтолози су Сава Тутунџић, Бранислав Анђелковић, Вера Васиљевић и Данијела Стефановић.

Значајни музеји[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Египтологија”. Енциклопедија. Приступљено 21. 1. 2019. 
  2. ^ „Египтологија”. Археолошки музеј у Загребу. Приступљено 21. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди]