Корисник:Marianagld/Италијанска анархистичка федерација
Италијанска анархистичка федерација (ИАФ), (итал. Federazione Anarchica Italiana) је анархистичка федерација аутономних анархистичких група из Италије. Италијанска анархистичка федерација је основана 1945. године у Карари. Усвојила је „Асоцијацијски пакт“ и „Анархистички програм“ Ерика Малатесте. Одлучила је да издаје недељник Уманита Нова (итал. Umanità Nova), преузевши назив часописа који је издавао Ерико Малатеста .
Унутар ИАФ-а је основана групација АГПА (Анархистичке групе пролетерске акције) коју је предводио Пјер Карло Масини и која је „предложила Либертаријанску партију са анархистичком теоријом и праксом прилагођеном новој економској, политичкој и друштвеној стварности послератне Италије, са интернационалистичким погледом и ефективним присуством на радним местима... АГПА се удружила са сличном организацијом унутар Француског анархистичког покрета, Федерацијом комунистичке слободе, чија је звезда водиља био Жорж Фонтенис.“ [1]
На Деветом конгресу Италијанске анархистичке федерације у Карари одржаном 1965. године, једна група је одлучила да се одвоји од ове организације и направи Групу за анархистичку иницијативу (итал. Gruppi di Iniziativa Anarchica), која је углавном била састављена од индивидуалистичких анархиста који се нису слагали са важним аспектима „Асоцијацијског пакта“ и били критички настројени према анархосиндикализму. [2] Објавиљивали су двонедељник L'Internazionale. Друга група се одвојила од Анархистичке федерације и прегруписала у Федерацију анархистичких група (итал. Gruppi Anarchici Federati). [2] Касније је почела да објављује Испитивања и Анархистички магазин (итал. A Rivista Anarchica). Године 1968. у Карари су Француска, Италијанска и Иберијска анархистичка федерација, три постојеће европске анархистичке федерације, као и Бугарска федерација у француском егзилу, током међународне анархистичке конференције основале Интернационалу анархистичких федерација.
Почетком седамдесетих година се унутар Италијанске анархистичке федерације појавила платформистичка тенденција која се залагала за већу стратешку кохерентност и друштвену интеграцију са радничким покретом, док је одбацила синтетистички „Асоцијацијски пакт“ Малатесте, којег се ИАФ придржавала. Ове групе су почеле да се организују ван ИАФ-а у организацијама као што је О.Р.А. из Лигурије која је организовала Конгрес којем је присуствовало 250 делегата из група са 60 локација. Конгрес ОРА/УЦАТ је 1986. усвојио назив Федерација анархистичких комуниста.
У децембру 2010. године неколико различитих извора је погрешно известило да је ФАИ преузела одговорност за серију бомби испоручених поштом страним амбасадама у Риму. [3] Други медији су бомбе приписали другој групи, побуњеничкој Неформалној анархистичкој федерацији. [4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Masini, Pier Carlo, 1923-1998 | libcom.org”. libcom.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-01.
- ^ а б El movimiento libertario en Italia by Bicicleta: Revista de comunicaciones libertarias Архивирано 2013-10-12 на сајту Wayback Machine
- ^ Associated Press (23. 12. 2010). „Anarchists Claim Responsibility for Pair of Embassy Blasts in Rome”. Fox News. Приступљено 23. 12. 2010.
- ^ Associated Press. „Rome Embassy Blasts Wound 2; Anarchists Suspected”. National Public Radio. Приступљено 23. 12. 2010.
[[Категорија:Анархисти]] [[Категорија:Анархизам]]