Корисник:Marijafitomedicina/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету универзитета у Београду у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Секундарни ћелијски зид[уреди | уреди извор]
Ћелијски зид дефинише изглед, величину и облик ћелије. Секундарни ћелијски зид разликује се од примарног по саставу и структури - садржи више целулозе, целулозне микрофибриле су оријентисане или лонгитудиално или трансверзално, садржи лигнин, суберин или кутин, може се састојати од више слојева и може задебљавати ка унутрашњости.
Структура и састав секундарног ћелијског зида[уреди | уреди извор]
Структура и састав секундарног ћелијског зида варирају од врсте до врсте биљака, као и од типа до типа ћелија.
Секундарни ћелијски зид настаје инкрустацијом или адкрустацијом.
Лигнин[уреди | уреди извор]
Лигнин је полифенол изграђен од ароматичних алкохола кониферола, п-кумарола и синапола. Ткива чији су зидови лигнификовсни називају се склеренхим. Такве зидове имају секундарни ксилеми (дрво).
Суберин[уреди | уреди извор]
Суберин је полимер масних киселина које су међусобно повезане естарским везама. Суберизоване ћелије (плута) имају секундарне ћелијске зидове који се састоје из више слојева и који, осим суберина садрже и липидна и друга ароматична једињења. Суберизована ткива, непропустљива за воду су Перидерм корена и Каспаријеве траке у ендодерму корена.
Кутин[уреди | уреди извор]
Кутин је полимер С16 и С18 хидроксимасних киселина које се држе заједно помоћу естарских веза. Улази у састав кутикуле, прожете слојевима воска.
Образовање секундарног ћелијског зида[уреди | уреди извор]
Када ћелија престане да расте зид се шири, услојава и ојачава.
На већ постојећи примарни ћелијски зид додају се нови слојеви са знатно већим процентом целулозе. Управо ти слојеви представљају секундарни ћелијски зид.
Један слој зида налази се уз саму плазма мембраму, други уз примарни зид, док се трећи слој налази између два претходно поменута слоја. Не постоји јасна граница између примарног и секундарног ћелијског зида, па се не може са сигурношћу тврдити где се завршава један а почиње други.
[1]
