Корисник:MarkoMIlutinovic99/песак

С Википедије, слободне енциклопедије


Stridsvagn 103
A Stridsvagn 103C at the Swedish Army's sv [Revingehed] training ground, August 2013
ТипAmphibious main battle tank
Место пореклаSweden
Употреба
У употреби1967–1997
КориснициSwedish Army
Производња
ДизајнерSven Berge
Дизајниран1956
ПроизвођачBofors AB
Производња1967–1971
Број произведених290
ВаријантеA, B, C, D
Спецификације
Тежина103 B: 397 t (438 short tons; 391 long tons)
103 C: 425 t (468 short tons; 418 long tons)
Дужина9 m (29 ft 6 in) (incl. gun)
Ширина103 B: 360 m (1.181 ft 1 in)
103 C: 380 m (1.246 ft 9 in)
ВисинаIncluding topmounted MG: 2.430 mm (8 ft 0 in)
To cupola: 2.140 mm (7 ft 0 in)
To vehicle roof: 1.900 mm (6 ft 3 in)
To barrel centre when horizontal: 1.700 mm (5 ft 7 in)
Посада3 (Commander, gunner/driver, rear driver)[1]

Оклопна заштитаLOS: ≈192–337mm
Actual: 40–70mm
Главно
оружје
Bofors L74 10.5 cm L/62 rifled gun with Autoloader and 50 rounds
Помоћно
оружје
two fixed 7.62 mm KSP 58 machine guns
one anti-aircraft 7.62 mm KSP 58 machine gun
two 71mm Lyran mortars
Машина103 A: Rolls-Royce K60 diesel, 240 hp (179 kW) and Boeing GT502 gas turbine, 300 hp (223 kW)

103 B: Rolls-Royce K60 diesel, 240 hp (179 kW) and Caterpillar 553 gas turbine, 490 hp (365 kW)

103 C: Detroit diesel 6V53T, 290 hp (216 kW) and Caterpillar 553 gas turbine, 490 hp (365 kW)
Снага/тежина18.3 hp/tonne (C version)
Трансмисија2 forward and 2 reverse speeds
СуспензијаGas-hydraulic hydropneumatic suspension
Оперативни
распон
390 km (240 mi)
Брзина60 km/h (37 mph) maximum road speed forwards or reverse[2]

Стридсвагн 103 (Стрв103) такође зван С-тенк је Шведски главни бојни танк направљен после Другог свестог рата, дизајниран и направљен у Шведско[3]ј. Направљан је 1950 и био је први главно бојни тенк који је користио турбински мотор и једини масовно призвођен тенк после Другог сведског рата који није имао куполу[4]. Има необичан дизајн са јединственим поступком полагања топа[5], нема куполу , има фиксиран топ који се покреће покретањем гусеница (слично као Француски Цхар Б1 са својим топом од 75мм) и подиже се подешавањем суспензије шасије. Резултат је био дизајн веома ниског профила са истицањем на одржљивост и повећаном безбедности за посаду. Стрв 103 су формирали велики део Шведске оклопне јединице од 1960их до 1990их, када , заједно са Центурионима, били су замењени за Леопард 2 варијанте, Стридсвагн 121 и Стридсвагн 122[6]. Док су већина оклопних возила без куполе класификовани као јуришне пушке или разарачи тенкова, Стрв 103 се сматра тенком пошто његова дизајнирана борбена улога се уклапала са осталим тенковима унутар савремене Шведске докторине.

Историја[уреди | уреди извор]

[7]Средином 1950их Управа за материјале Краљевске Шведске војске (Kungliga Arméförvaltningens Tygavdelning) је изјавило нови тендер за уговор о новом дизајну тенка који би заменио Центурионе. Скуп Ландсверк, Волво и Бофорс је реаговао са предлогом да се погледа старији домаћи дизајн тешког тенка, знан по надимку КРВ, опремљен са глатким топом од 155мм унутар осцилирајуће куполе. Али ово је било проглашено превише скупо ,поређено са алтернативом: А (Англо-Амерички), који је био да се купи тенк од 50 тона са великом заштитом а просечном покретљивости из или Уједињених Краљевства или из Америке. Алтернатива Т(Тјск-Франск/Немачка-Француска) је био тенк од 30 тона са малом заштитом и добром покретљивости. Онда 1956 Свен Берге из Швеске Војне Администрације је предложио Алтернативу С, домаћу алтернативу.

Развој[уреди | уреди извор]

Проучавања у смртне случајеве у Другом сведском рату и у Корејском рату су показали да је ризик бити погођен био јако повезан са висином, са више од пола тенковских смрти био резултат пробијене куполе. Берге је закључио да сваки нови дизајн би требао да буде што нижи. Радикално решење је било да се уклони купола, тибе би уклонили рањиву мету и направили да тенк буде значајно лакши. У питању коначне висине, коначни дизајн (види испод) није дао Стрв 103 било какву значајну предност над његовим нај вероватнијем противнику Т-62. Био је мало виши са 2.20м висине са својом куполом против Стрв 103 који је био висок 2.14м. Са друге стране , Шведски Центурион је био далеко виши од оба са 2.94м - 3.01м висине. Али Т-62 је платио своју ниску грађу са веома уском унутрашноћу и мањом способности спуштања топа. Тенкови су често стављени на местима позиције са скривеном шасијом, или иза ископаних одбрана или користећи гребен брда,да би смањили видљивост возила непријатељу. У овој позицији видљивост се одређује дистанцом измећу краја топа до врха куполе или возила, и онда угао до ког је возило способно да спусти топ. Пошто је Стрв 103 помера цео тенк да би спустил и подигло топ, унутар позиције са скривеном шасијом има малу видљиву висину и непријатељ има мању мету. Такоће може да спусти шасију још 13 сантиметра тако што подеси суспензију.

Познати са Француским Цхар Б прецизним преношењем, одлича способност окретања кратко гусеничног нападног тенка и бојним перформанцама Немачког СтуГ и Јагдпанзера су инспирисале Бергеров дизајн који је поправио проблем циљања уз помоћ потрпуно аутоматског преноса и систем вешења , који су прецизно окретали тенк под контролом возача. Сам топ би био фиксиран на шасију. Због овога је било немогуће користити стабилизован топ. Самим тим тенк није могао да се прецизно помера и пица у исто време, али Шведско искуство у Центуриону је говорило да би тенк могао да достигне жељену прецизност, морао би да стане, и грешно су веровали да неће доћи до никаквих бробоја у технологији стабилизовања у блиској будућности.

Друге карактеристике тенка су такоће биле радикалне. Аутоматска пушка Бофорс 105мм Л74 са дужинм цеви од 62 калибра је користио исту муницију као и Британски Краљевски Орднанце Л7 и био би монтиран са аутоматским утоварачем , што му је давало брзину пуцања једног метка сваке три секинде, такоће је омогућило да се број посаде смањи на двоје: пуцач/возач и командант (већина дизајна из те ере су користили четири посаде), једна је особа је могла да ради све функције у тенку због дуплираних контрола. Ово би наравно било коришћено само у екстремним случајевима, јел би то било превисе напорно, али осим што је смањило непотребне детаље допустило је посади да замени послове по потреби. Овај концепт је био тестиран и брзо се одкрило да дво посадно возило неби радило кад се узме у обзир остали задаци који нису директно повезани са коришћењем тенка: наручито, рутинско одржавање, поправљање, мењање гусеница и пуњење топа у борби. Док би задњи проблем могао да се реши додавањем особља у позицију пуњења, одлучено је да је потребан трећи члан посаде. Да би се побољшала борбена ефикасност , трећи члан би био позадински возач и оператор радиа , гледајући у ледћа тенка са пуном опремом за управљање. Ово је омогућило тенки да се вози истом брзином напред као и назад, држајући своји оклопну страну ка непријатељу и ослобађајући команданта од радиа. Командант и пуцач/возач су обоје имали исте контроле и способност да буцају из тома и возе.

Тенк је био јединствено стављен са две врсте мотора, један од 240 коњских снага Ролс Ројс К60 дизел за спору вожњу и покретање током циљања и један од 300 коњских снага Боеинг 502 турбине за додатну снагу за време брзог покретања или на тешким теренима, исти план који би после довео до морнаричног плана званог ЦОДАГ(комбиновани дизел и гас), иако су већина бродова изабрало простији ЦОДОГ(комбинавани дизел или гас) захваљујући разликама између дизела и турбинске снаге. Турбина се брзо указал да је била слаба и била је замењена Гусеничном турбином која је имала 490 коњских снага након што је 70 тенкова било направљено и напестено на сва остала возила. Ово је био први пут да се турбински мотор користи у тенку, Совиетски Т-80 и Амерички М1 Абрамс би после били направљени са гасним турбинама. Концепт је био довољно занимљив да је Бофос био питан да направи прототип суспензије , и био је успешан.

Стрв 103 је био потпуно амфибијски. Флотацијски екран могао би бити постављен око горње часије а за око 20 минута, а тенк би могао да се покреће око 6 километара у води.

Један тенк у сваком воду је имао острице испод предње часије, који су са споља тенка мануално спуштали и били закључани у радну позицију помоћу игла и помоћних структура. Оштрица је тенку дала могућност да обавља просте инжињерске потребе, као копање рупа за вод и попуњавање рова са лакши прелаз. Када би задатак био обављен сечиво би опет било повучено испод шасије и ту намештено да стоји. Када се појавио 103Ц модел, сви тенкови су имали оштрицу за лакше операције и већу одбрану доње плоче.

Услуге[уреди | уреди извор]

У припреми за план одбране 1958(Försvarsbeslut 1958 (FB58)) у Riksdagen (Шведски парламент), набавка је постављена за Алтернатив С против друге две стране алтернативе, Алтернатив А и Алтернатив Т. Док би домаћа алтернатива била скупља, у извештају одбора за одбрану препоручено је „С“ при одмеравању симболичне вредности домаћег тенка за неутралну земљу као и ефеката одскочења на шведску индустријску способност.

Риксдаген је 4. фебруара 1958. донео формалну одлуку у вези са ФБ58, и уговор који следи за два производна прототипа, које су завршена 1961, до овог тренутка, војска је била толико задовољна дизајном да је иницијална наруџба за 10 производа 1960. године.

Уз мање промене, Алтернатив С је усвојен као Стридсвагн 103 ("103" као трећи тенк са цеви калибра 10 цм који је прихваћен у шведску службу). Комплетна производња започела је 1967, а завршила 1971. са 290 испоручених. Измене су укључивале нову жиро-стабилизовану куполу команданта наоружану са 7,62 мм митраљезом КСП 58, и надограђен предњи оклоп. Јединствена мрежа могла би бити монтирана на предњем делу како би се помогло да се победе кумулативне рунде, међутим, била је чувана тајна дуго година и требало је да се монтира само у случају рата.

Упркос свом дизајну, Стрв 103 је био предвиђен за офанзивне операције. Оклопне бригаде шведске војске, које су управљале Стрв 103, били су одређене за заштиту и задужен за покретање против офанзива на непријатељским плажама и слетањима[8][9].Наведена шведска оклопна доктрина савремених тенкова описује агресиван приступ оклопном рату, чак и у дефанзивним ситуацијама.Дизајн Стрв 103, са својим ниским профилом, заснивала се на заштити, а не на одбрамбеном понашању на бојном пољу.

1980. године, шведска војска затражила је да се униште сви тенкови у залихама и замене са Стридсвагн 2000. 1982, Риксдаг се одлучио за озбиљно смањење војног буџета у Försvarsbeslutet 1982, и одлучио да флота тенкова треба да прође кроз РЕМО (Реновирање и модификације) и да их бар донекле доведу у стандард док су у економским проблемима[10].

Перформанце[уреди | уреди извор]

Слика како би 103С подиѕао топ померањем шасије

Стридсвагн 103 никада није видео борбу па његов дизајн остаје недоказан. Међутим, због своје предвиђене улоге у 1960-ој, имао је бројне предности. У 1967, Норвешка је извршила двонедељни тест са Леопардом 1 и тако утврдила, са затвореним куполом, 103 је приметио више мета и испаљивао брже од Леопарда, док је ситуација била обрнута када се ради са отвореним куполама. У априлу до септембра 1968. године, два 103 тестирана су у британској тенковској школи у Бовингтону, чиме је одређено да безкуполни концепт С танка има знатну предност у односу на тенкове са куполама. 1973. године БАОР је тестирао 103. Британске посаде су прошле шест недеља обуке, а возила су сервисирали шведски инжењери. Преко девет дана кретања, уз тенк Цхиефтаин, расположивост никада није пала испод 90%, а коначни извештај наводи, „Није било могуће доказати било који недостатак у могућности С да пуца у покрету[11]." 1975. године, два 103 су тестирана у америчком оклопном центру у Форт Кноку. Испитивање је показало да 103 има бољу прецизност од М60А1Е3, али у просеку је спорији за 0.5 секунди[12].


У поређењу са Центурионом, краћа гусеница Стрва 103 значило је да се креће лошије на меком терену (блату и снегу),могућности заузимаља рова и вертикалне препреке такође су биле знатно ниже, док се Центурион попео на зид од 100 цм, 103 се једва попео на зид од 80 цм.На тврдом терену, 103 са друге стране био је далеко бољи.[13]

Верзије[уреди | уреди извор]

Стридсвагн 103б[уреди | уреди извор]

Како се тежина Стрв 103 повећавала у односу на оригинални модел за производњу, 103 се показало да је преслаб. Зато, снажнија верзија исте гасне турбине, произведена од  компаније Гусеница, представљен је након прве производне серије од 80 тенкова. Рана верзија тенка (ретроактивно означен Стрв 103А) убрзо су надограђени на Б-стандард. Подешавање хидро-пнеуматске суспензије повећало је распон висина од -10 до +12 степени, до -11 до +16 степени.

Стридсвагн 103Ц[уреди | уреди извор]

Програм надоградње покренут је 1986. године како би се сва возила побољшала системима за контролу пожара. Такође је сваки Стрв 103 био опремљен сечивом за булдожере, а не само један по воду. Даљња надоградња у 1987/88 заменио је Ролс-Ројс мотором са 290 коњских снага, Детроит Дизел са додатним канистарима за гориво постављеним дуж бочних страна како би функционисао као оклоп, и додао нови ласерски даљиномер.

Стридсвагн 103Д[уреди | уреди извор]

Средином 1990-их, док су шведске оружане снаге тражиле нови главни бојни тенк, један Стрв 103Ц је надограђен у Стрв 103Д. Главне промене биле су уградња рачунара за управљање пожаром, термички посматрачи и за топника и за команданта, омогућавајући посади да се бори у ноћним сатима и у лошим временским условима, и уградња пасивних појачивача светлости за вожњу. Неке мање промене система суспензије и мотора су такође извршене.Било је разматрања додавања реактивног и / или оклопног оружја у раним 1990-има, али на крају, уместо тога, Стрв 103 је замењен у Шведској служби са Стридсвагн 122(Стрв 122), који је у службу ступио 1997(задње године када је Стрв 103 коришћен за обуку тенковских посада).

Овај прототип је коришћен током пробе за нови систем главних тенкова за оружане снаге Шведске, заједно са свим осталим тестираним тенковима.Неколико година овај прототип је чак тестиран под даљинским управљањем. Једини Стрв 103Д данас је изложен[14] у музеју оклопа Аквалл, заједно са неким моделима 103Ц. Сви су још увек у исправном стању.

Тенкови на излогу[уреди | уреди извор]

Следећа места имају С-тенк на изложби:

Шведска[уреди | уреди извор]

Немачка[уреди | уреди извор]

  • Deutsches Panzermuseum Munster

Енглеска[уреди | уреди извор]

  • Тенковски музеј , Бавингтон

Види још[уреди | уреди извор]

Тенкови сличне улоге, перформанце и сличне ере[уреди | уреди извор]

  • АМХ-30: Француски главни бојни тенк
  • Цхиефтаин: Британски главни бојни тенк
  • Леопард 1 :Немачки главни бојни тенк
  • М60 Паттон: Амерички главни бојни тенк
  • Т-62: Совијетски главни бојни тенк
  • Т-72: Совијетски главни бојни тенк
  • ТР-85: Румунски главни бојни тенк
  • Тип 69/79: Кинески главни бојни тенк
  • Тип 74: Јапански главни бојни тенк
  • Вијајанта: Индијски главни бојни тенк

Бележја[уреди | уреди извор]


Стрв је шведска скраћеница за стридсвагн, што значи кочије и тенк, 103 је трећи тенк у Шведској који има топ од 10цм.


Референце[уреди | уреди извор]


  1. ^ Бовингтон Тенк Музеј
  2. ^ Berge, Sven (March—April 1973). „Engine Design and Placement”. Armor. стр. 17.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Cooling, B. F.; Hilliard, Jack B.; White, B. T. (1971-10). „Tanks and Other Armoured Fighting Vehicles, 1900-1918.”. Military Affairs. 35 (3): 121. ISSN 0026-3931. doi:10.2307/1984033.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ Ogorkiewicz, Richard M. (1991). Technology of tanks. Coulsdon, Surrey : Jane's Information Group. 
  5. ^ https://www.youtube.com/watch?v=Vsz1rSQTAfA.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ „Strv 121 / Strv 122”. web.archive.org. 2018-10-26. Приступљено 2020-05-20. 
  7. ^ „Historien bakom Strv 103 "S". ointres.se. Приступљено 2020-05-20. 
  8. ^ Book sources (на језику: енглески), Приступљено 2020-05-20 
  9. ^ Book sources (на језику: енглески), Приступљено 2020-05-20 
  10. ^ https://www.riksdagen.se/sv/dokument-lagar/dokument/proposition/om-sakerhets--och-forsvarspolitiken-samt_G503102/html.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ http://home4.swipnet.se/~w-42039/comparisons_with_turreted_tanks.htm.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  12. ^ „Foreign test off the S-Tank (picture and movie) [Archive] - Military Photos”. web.archive.org. 2007-09-30. Приступљено 2020-05-20. 
  13. ^ https://www.youtube.com/watch?v=Aoe25OsTIng.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  14. ^ „Arsenalen”. arsenalen.se. Приступљено 2020-05-20.