Корисник:Milan Jovic 14/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Pagani Automobili S.p.A.
приватно
Индустријааутомобилска
Основано1992.
ОснивачиОрасио Пагани
СедиштеСан Чезарио сул Панаро, Италија
Руководиоци
Орасио Пагани (председник)
Производихипераутомобили
Профит€ 114,382,997 (2021)[1]
ВласникОрасио Пагани
Број запослених
162 (2023)[1]
Веб-сајтpagani.com

Pagani Automobili S.p.A. (који се обично назива Пагани) је италијански произвођач хипераутомобила и компоненти од угљеничних влакана. Компанију је 1992. године основао аргентинац-италијанац Орасио Пагани са седиштем у Сан Чезарију, близу Модене, Италија.

Историја[уреди | уреди извор]

Орасио Пагани, који је раније креирао и управљао Ламборгинијевим одељењем за композите, основао је Пагани Композите рисерч (енг. Pagani Composite Research) 1988. Ова нова компанија је радила са Ламборгинијем на бројним пројектима, укључујући рестилизацију Ламборгинијевог Каунтач 25. Аниверсари (енг. Lamborghini Countach 25th Anniversary), дизајн Ламборгини ЛМ002, и аутомобил Диабло. Крајем 1980-их, Пагани је почео да дизајнира сопствени аутомобил, тада назван "C8 пројекат".[2] Пагани је планирао да C8 преименује у "Фанхио Ф1" у част свог пријатеља, петоструког аргентинског шампиона Формуле 1, Хуана Мануела Фанхија.[3]

Године 1991. Пагани је основао Модена Дизајн (енг. Modena Design) како би задовољио све већу потражњу за његовим услугама дизајна, инжењеринга и израде прототипа. Године 1992. започео је изградњу прототипа Фанхио Ф1, а до 1993. године аутомобил је био тестиран у аеротунелу у Далари са позитивним резултатима. Године 1994. Мерцедес-Бенз је пристао да Паганију испоручи V12 моторе. Цена ових аутомобила је укупно 2,3 милиона долара.[4][5]

Коначни аутомобил је назван Зонда C12, први у линији Зонда (име Фанхио Ф1 је избачено из поштовања према Фангхију, који је умро 1995.). Први пут је представљен на Салону аутомобила у Женеви 1999. године.[6]

Пагани је 2005. објавио да планира да утростручи своју производњу у наредне три године и да уђе на америчко тржиште 2007. Дана 30. јуна 2010. Пагани је поставио нови рекорд за аутомобиле засноване на производњи који користе Пагани Зонда R и завршавају Нирбургринг за 6:47, победивши Ферари 599XX.[7]

Пагани Зонда[уреди | уреди извор]

Pagani Zonda C12

Паганијев први модел, Зонда, покреће средње постављен DOHC V12 мотор који производи Мерцедес-Бензова АМГ дивизија.[8] Дизајн аутомобила инспирисан је млазним борбеним авионима и познатим аутомобилима Саубер-Мерцедес Силвер Аров групе Ц (енг. Sauber Mercedes Silver Arrow), и има неколико јединствених дизајнерских елемената, укључујући кружни издувни систем са четири цеви.

Зондин производни циклус завршио се са Зонда HP Баркета (итал. Zona HP Barchetta). Произведена су само три, а једна јединица је задржана за личну колекцију Орасија Паганија, а друге две коштају 15 милиона америчких долара.

  • Зонда[9]
    • C12 6.0 Л (5.987 ccm)
    • C12 С 7.0 Л (7.010 ccm)
    • C12 С 7.3 Л (7.291 ccm)
    • C12 S Роудстер (енг. Roadster)
    • ГР (тркачки аутомобил)
  • Зонда F[10]
    • Зонда Роудстер F
    • Зонда F Клабспорт (енг. Clubsport)
    • Зонда Роудстер F Клабспорт (енг. Roadster F Clubsport)

Зонда Ћинкве[уреди | уреди извор]

Пагани је најавио варијанту Зонда под називом "Cinque" која је представљена као модел из 2009. Ћинкве је базиран на Зонда Р (тркачком моделу), али има нови Мерцедес-Бенз М297 V12 мотор од 669 коњских снага (499 кW), активну аеродинамику и елементе екстеријера од новоразвијеног материјала „карбонско-титанијумско влакно“, названо "Карботанијум" који је јачи и лакши од типичних карбонских влакана. Произведено је само пет и сви су унапред продати.[11]

Пагани је најавио Зонда Ћинкве Роудстер у јулу 2009. године, од којих је произведено само пет. Роудстер користи исти Мерцедес-Бензов М297 V12 мотор као и купе верзија, али је олакшан и ојачан како би аутомобил остао чврст. И купе и роудстер убрзавају од 0-100 km/h за 3,4 секунде, 0-200 km/h за 9,6 секунди и имају највећу брзину од 349 km/h. Ћинкве користи карбонско-керамичке кочнице из Бремба. Они помажу у успоравању аутомобила од 100 до 0 km/h за 3,1 секунду. Максимално бочно убрзање је 1,45 г са друмским гумама. Аутомобил производи 750 кг потисне силе при 300 km/h.[12]

Зонда Триколоре[уреди | уреди извор]

На сајму аутомобила у Женеви 2010. Пагани је најавио ексклузивну Зонда Триколоре, направљену у част 50. годишњице Фреће Триколори (итал. Frecce Tricolori), акробатске ескадриле италијанског ваздухопловства.[13] Првобитно замишљено да буде ограничено на један аутомобил, на крају су произведена три. Триколоре је заснован на врхунској спецификацији Зонда Ћинкве, изграђеној на шасији од карбонског титанијума са секвенцијалним мењачем и титанијумским издувним системима. Средње монтиран 7.3 литарски М297 V12 мотор производи 661 коњских снага (493 кW), што помаже аутомобилу да постигне максималну брзину од 349 km/h и убрзање од 0-100 km/h од 3,2 секунде.[14]

Остале варијанте[уреди | уреди извор]

  • Зонда R[15]
  • Зонда Револушн (итал. Revolucion)[16]
  • Зонда HP Баркета (итал. Barchetta)[17]

Јединствене варијанте[уреди | уреди извор]

  • 2004 C12 2 Монза (аутомобил на стази базиран на ГР) – наручио Кинг Мока
  • 2009 Зонда PS (првобитно бела са златним контрастом) – наручио Питер Сајвел
  • 2009 Зонда GJ (голи угљеник)
  • 2010 Зонда Уно (тиркизна)
  • 2011 Зонда ХХ (небеско плава) - наручио програмер Дејвид Хајнмејер Хенсон
  • 2011 Зонда 750 (гола карбонска влакна са ружичастим акцентима)
  • 2011 Зонда Рак (жута)
  • 2011 Зонда Абсолут (итал. Absolute) (мат црна)
  • 2011 Зонда 760RS (црна од угљеничних влакана)
  • 2012 Зонда 760LH (љубичаста) – наручио Ф1 возач Луис Хамилтон[18]
  • 2012 Зонда 764 Пасионе (итал. Passione) (сива/љубичаста)
  • 2015 Зонда 760 КС
  • 2016 Зонда 760 ОЛИВЕР Еволушн (енг. Oliver Evolution)
  • 2017 Зонда Фантазма Ево (итал. Fantasma EVO) (црвени тонирани угљеник са пругама италијанске заставе у средини заједно са голим угљеником у средини)
  • 2018 Зонда Ривијера (итал. Riviera) (снежно бела са голим карбоном у средини и плавим акцентима).

Пагани Вајра[уреди | уреди извор]

Пагани Вајра

Пагани Вајра, наследник Пагани Зонде, првобитно је објављен путем интернета у саопштењу за јавност 25. јануара 2011. Званично је представљен на Салону аутомобила у Женеви 2011. године. Ауто је добио име по богу ветра Инка, Вајра-тата. Мотор је 6,0-литарски М158 V12 мотор из Мерцедес-АМГ-а који уз помоћ две турбине производи 730 коњских снага, тј 544 кW и 1.000 Нм обртног момента. Вајрино тело је направљено од карботанијума, лагана композиција од угљеничних влакана и титанијума.[19] Вајра је редизајнирана из темеља, али дели многе визуелне квалитете са својим претходником. Аутомобил може да убрза од 0 до 100 km/h за 3,2 секунде и има максималну брзину од 378 km/h. Произведено је само 100 јединица Вајре, а свака је коштала 1.000.000 фунти без опција.[20]

Техничке информације[уреди | уреди извор]

  • Мотор: 6.0 Л Мерцедес-АМГ М158 твин-турбо V12
  • Запремина: 5.980 ccm
  • Снага: 544 кW, 730 КС при 5800 о/мин
  • Обртни момент: 1000 Нм при 2250–4500 о/мин
  • Мењач: 7-брзински секвенцијални мануелни са АМТ роботским системом укључујући режиме вожње
  • Дужина: 4.605 мм
  • Међуосовинско растојање: 2795 мм
  • Висина: 1169 мм
  • Ширина: 2036 мм
  • Сува тежина: 1.350 кг
  • Расподела тежине: 44% напред 56% позади
  • Коефицијент отпора: .31 до .36 (променљиво).[21]

Вајра BC[уреди | уреди извор]

Екстремна верзија Вајре која је фокусирана на стазу под називом Вајра BC је представљена на Салону аутомобила у Женеви 2016. Вајра BC је добила име по покојном Бенију Кајоли (итал. Benny Caiola), пријатељу Орасија Паганија и првом Паганијевом купцу. Вајра BC има побољшану верзију стандардног Вајриног мотора, који производи 754 коњских снага (562 кW) и 1.000 Нм обртног момента.[22] Тежина је смањена за 132 кг на само 1.218 кг, захваљујући употреби потпуно новог материјала званог "Карбон-Тријакс" (енг. Carbon triax) за који Пагани тврди да је 50% лакши и 20% јачи него обична карбонска влакна, што даје аутомобилу однос снаге и тежине од 1,62 кг по коњској снази. Вајра BC користи лагани издувни систем од титанијума, нове фелне од алуминијумске легуре и огољену унутрашњост. Гуме су Пирели П-Зиро корса (енг. Pireli P Zero Corsa) које садрже 12 различитих гумених смеша, а вешање и полуге су направљене од алуминијума ваздухопловног квалитета, познатог као Авионал. Вајра BC такође има нови предњи браник са предњим разделником и крилима, дубље бочне прагове и дифузор ваздуха који се протеже целом ширином задњег браника заједно са великим задњим крилом. Аутомобил користи екстрак (енг. Xtrac) 7-брзински секвенцијални ручни мењач и има електро-хидраулички систем за активирање. Пагани се определио за мењач са једним квачилом јер је лакши 40% мање од мењача са двоструким квачилом.[23][24]

Направљено је 30 јединица Вајре BC, упркос Паганијевој тврдњи да је модел ограничен на 20 јединица. Свака јединица кошта више од 2,1 милиона евра. Касније, Пагани је представио Вајра Роудстер BC и произвео 40 јединица.[25]

Вајра Роудстер[уреди | уреди извор]

Након 2 године развоја, Вајра Роадстер је званично представљен на Салону аутомобила у Женеви 2017.[26]

Дизајн аутомобила је претрпео неколико промена, од којих је најуочљивија била на задњој страни, са ажурираним фиксним преклопима налик на капке који су се наставили са дизајном и на крају завршили на задњим светлима. Вентилациони отвори су укључени на задњем поклопцу мотора за ефикасно хлађење мотора, а точкови су ажурирани посебно за аутомобил заједно са гумама Пирели П-Зиро, заједно са додатком спојлера на предњој страни. Аутомобил има конвенционална врата уместо врата са галебовим крилом која се користе у купеу јер се таква врата не могу уградити у аутомобил са отвореним кровом. Аутомобил има исти твин-турбо V12 мотор као и купе, али са снагом надограђеном на 754 КС (562 кW при 6.200 о/мин и 1.000 Нм обртног момента при 2.400 о/мин. Снага се преноси на задње точкове преко екстрак 7-брзинског секвенцијалног мануелног мењача који је 40% лакши од свог купе модела. Аутомобил је конструисан од материјала који је развио Пагани под називом „карбон тријакс“, који је комбинација стаклених влакана са три осовине и угљеничних влакана. Ово је омогућило аутомобилу да буде 70 кг (154 лакши од свог купе модела, за укупно 1.280 кг, што га чини првим роудстером лакшим од купеа. Произведено је само 100 комада, а сви су продати и пре завршетка производње.[27]

Пагани је рекао да аутомобил може да убрза при 1,8 Г.[28]

Јединствене варијанте[уреди | уреди извор]

Настављајући своју традицију са Зондом, Пагани је произвео неколико Вајра по мери.

  • Вајра Карбон издање (голи карбонски екстеријер)
  • Вајра Бело издање (снежно бела спољашњост са деловима од угљеничних влакана)
  • Вајра Ла Монза Лиса (голи карбонски екстеријер са тробојним пругама, инспирисан Зонда Р) – наручио Крис Синг
  • Вајра 730 S Да Винчи (затамњена плава карбонска спољашњост са златним акцентима и точковима, инспирисана Зонда тробојним) – оригинално наручио Алехандро Саломон
  • Вајра BC Кингтазма (затамњена црвено карбонска спољашњост са тробојним пругама и златним крунама испод два задња закрилца са кровним поклопцем)
  • Вајра Пеарл (затамњена плава карбонска спољашњост са подељеним задњим крилом инспирисаним Зонда C12 и кровом инспирисаним Зонда Ћинкве)
  • Вајра Династиа (три специјална издања аутомобила по мери произведена за кинеско тржиште инспирисана кинеским традицијама)
  • Вајра II Ултимо (Последњи Пагани Вајра купе са опционим пакетом "pacchetto tempesta aero", заједно са кровним поклопцем по мери и задњим крилом са фарбањем инспирисаним Ф1 болидом возача Формуле 1 Луиса Хамилтона)
  • Вајра Хермес издање (1 од 1 прилагођених Пагани Вајра ручно направљених са детаљима унутрашњости и споља од стране Хермеса. [29]Аутомобил је у власништву и делимично га је прилагодио иранско-амерички предузетник Мани Кошбин)
  • Вајра Пиеагони TPG (црно-бели карбонски екстеријер) наручио је продавац сатова из Даласа и колекционар аутомобила.
  • Вајра Кодалунга (1 од 5 Лонгтејл верзија Вајре)[30]

Пагани Утопија[уреди | уреди извор]

Pagani Utopia

Наследник Вајре, назван Утопија, откривен је 12. септембра 2022. Укупно је планирано 99 примерака затвореног купе модела са могућим отвореним и тркачким варијантама.[31] Свих 99 купеа је већ додељено купцима. Први аутомобил је испоручен у октобру 2023. године.[32][33] Утопија користи исти М158 12V мотор са двоструким турбо пуњачем као Вајра, који је дизајнирао и направио Мерцедес-АМГ, али је надограђен да сада производи 852 коњских снага (635 кW) при 6000 о/мин и 1100 Нм) обртног момента доступног између 2800 и 5900 о/мин. Пагани је у партнерству са Екстраком развио 7-брзински мењач који ће бити постављен попречно и доступан је као чисто ручни или аутоматски мануелни и упарен са електро-механичким диференцијалом помоћу троструког квачила.[34]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „DATI DELLA SOCIETÀ - HORACIO PAGANI S.P.A.”. ufficio camerale (на језику: италијански). Italy. Архивирано из оригинала 2023-04-08. г. Приступљено 2023-09-03. 
  2. ^ Marušić, Željko (2021-11-10). „Horacio Raul Pagani, osnivač kultne tvrtke Pagani, rođen 10. studenog 1955.”. Autoportal.hr (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  3. ^ „History | Pagani”. Pagani. 
  4. ^ „Modena Design arises and Zonda is taking shape.”. Pagani. 
  5. ^ designboom, matthew burgos | (2022-09-15). „hypercar ‘pagani utopia V12’ delivers 864 bhp & 1100 Nm torque by mercedes-AMG biturbo”. designboom | architecture & design magazine (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  6. ^ „1999 Pagani Zonda C12: Supercar Sunday”. motor1. 
  7. ^ „Pagani Automobili | News | Nurburgring record Zonda R”. web.archive.org. 2017-02-02. Приступљено 2024-05-20. 
  8. ^ Platiša, Đorđe (2019-08-28). „Pagani nastavlja da koristi V12 motore za svoje automobile”. Auto Republika (на језику: српски). Приступљено 2024-05-20. 
  9. ^ „Pagani Zonda: The Ultimate Guide”. Supercars.net (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  10. ^ „Zonda F | Pagani” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  11. ^ „Pagani Zonda Cinque”. web.archive.org. 2012-02-14. Приступљено 2024-05-20. 
  12. ^ „Pagani News, Reviews, and Overview on Automoblog”. www.automoblog.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  13. ^ „italiaspeed.com: 80th Geneva Motor Show 2010”. www.italiaspeed.com. Приступљено 2024-05-20. 
  14. ^ D, Nick (2016-04-24). „2010 Pagani Zonda Tricolore (Ultimate Guide)”. Supercars.net (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  15. ^ „Zonda R | Pagani” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  16. ^ „Zonda Revolución | Pagani” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  17. ^ „Zonda HP Barchetta | Pagani” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  18. ^ Platiša, Đorđe (2019-08-28). „Pagani nastavlja da koristi V12 motore za svoje automobile”. Auto Republika (на језику: српски). Приступљено 2024-05-20. 
  19. ^ „2011 Pagani Huayra specifications, technical data, performance”. www.carfolio.com. Приступљено 2024-05-20. 
  20. ^ „Pagani Huayra”. 
  21. ^ Jay Leno's Garage (2012-04-25), Pagani Huayra - Jay Leno's Garage, Приступљено 2024-05-20 
  22. ^ „Pagani Huayra BC review lighter, more powerful, faster Look out, LaFerrari!”. evo (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  23. ^ „Huayra BC | Pagani” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  24. ^ „Pagani Huayra Roadster BC First Drive: When Too Much Is Just Right”. 
  25. ^ „First drive: the hardcore Pagani Huayra BC | Top Gear”. web.archive.org. 2016-12-29. Приступљено 2024-05-20. 
  26. ^ „Geneva 2017: Pagani Huayra Roadster”. 
  27. ^ Adams, Lawrence (2017-03-07). „Geneva 2017: Pagani Huayra Roadster - GTspirit” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  28. ^ Barlow, Jason (2017-03-06). „The Pagani Huayra Roadster pulls a record-breaking 1.8G”. British GQ (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  29. ^ Group, Mini STUDIO Publishing. „Pagani Huayra Hermes Edition”. Auto Exclusive (на језику: српски). Приступљено 2024-05-20. 
  30. ^ „The Pagani Huayra Codalunga Is an Ultra-Limited $7.4 Million Long-Tail Edition”. 
  31. ^ Platiša, Đorđe (2022-04-29). „Glasina - naslednik Paganijeve Huayre stiže u septembru!”. Auto Republika (на језику: српски). Приступљено 2024-05-20. 
  32. ^ Kelshikar, Tushar (2023-10-06). „First customer Pagani Utopia delivered; calls Monaco its home”. The Supercar Blog (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  33. ^ „Pagani Utopia bucks hybrid trend”. 
  34. ^ „Pagani Utopia Contents” (PDF). 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Morelli, Roberto; Racca, Hugo (2010). Pagani: The Story of a Dream. Fidenza: Edizioni Arteimmagine. ISBN 978-88-905083-1-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Milan_Jovic_14/песак&oldid=27798644”