Корисник:Nina Stamenkovic/песак
Отмица младожење[уреди | уреди извор]
„Отмица младожење”, позната и као „Пакаруa шади” или „Јабариа хади”, феномен је у западним деловима савезне државе Бихар и источним деловима државе Утар Прадеш, као и у регионима Мунгер и Думка (сада Џарканд ), по ком су подобне нежење отимане од стране породице младе и касније присилно венчаване, како би оне сетекле богате мушкарце и/или мушкарце са бољим образовањем . Узимајући у обзир традиционално гледиште на свети брак, већина таквих бракова се не поништава. Као додатак овој чињеници младожења може бити суочен са лажним кривичним оптужбама према Индријском закону о миразу, те може учествовати у дуготрајном правном поступку.
Пракса је почела да буде приметна крајем 20. века, када су трошкови мираза постали забрањени, а организоване криминалне групе су се појавиле ради извршења отмице.[1] Године 2009. пријављено је 1224 отмице ради брака у Бихару, изведене у име породица невеста.[2]
Преглед[уреди | уреди извор]
Пракса, која је последица обичаја мираза, први пут је дошла до изражаја осамдесетих година двадесетог века. Од тада је стекла социјално одобрење међу вишим кастама попут Бхумихара[3], посебно у државама попут Бихара и Утар Прадеша, где су захтеви за миразом високи. Захтевање мираза противзаконито је у Индији већ више од 50 година, од доношења Закона о забрани мираза 1961. године.[4]
У овој пракси, потенцијалне младожење, обично из имућних породица, су мета. Младићи који су положили своје ИАС испите, имају диплому инжињерске или медицинске струке или су обезбедили посао у Влади, циљ су породица које не могу да приуште велике миразе. Ове „младожење” су отете, држане као таоци и често су бивали претучени док се не покоре пре него што су присилно венчани, често под претњом оружја, с везаним канапом око струка како не би могли да побегну. Након тога, ако младожења покуша да се ослободи брака, суочава се са дуготрајним правним поступком и чак кривичним оптужбама по Индијском закону о миразу, који је усмерен на заштиту права жена у браку, јер су у већини случајева породице младе финансијски јаке.
Према Арвинду, многи успешни политичари Маурицијуса почели су да удавају своје кћерке у угледне породице Бхумихара, што је довело до врло високих и недоступних цена мираза за обичне становнике Бхумихара, чиме је тржиште мираза нагло прасло. Ове довело до отмице младожења.[5]
Током година, организовани криминалци су постали део ове праксе, јер изводе отмице за одређену накнаду и гарантују „послушност” младожење након венчања уз додатну накнаду. Због тога многи такви бракови остају непријављени и често се настављају праћени страхом насиља од стране локалних криминалаца.[6][7]
Већ 1993. године, часопис Индја Данас извештавао је о оваквим отмицама од стране „друштвених група”, од којих је једна формирана 1982. године у Бихару, како би отели младожење који су тражили велике миразе и присилно их венчавали.[8] У неким случајевима, ако би младожења тражио превелики мираз или одустао од брака због проблема с миразом, породица младе би прибегавала таквим мерама, држањем младожење као таоца путем криминалних банди.[9]
У популарној култури[уреди | уреди извор]
Инспирисан стварним искуством блиског пријатеља, редитељ Суши Рајпал снимио је филм о овом питању. Назван „Унутрашњи сукоб”, филм је освојио Националну филмску награду за најбољи филм о друштвеним питањима 2007. године, и објављен је 2010. године. Отмица младожења била је и тема ТВ серије „Творац судбине” (2009) на телевизији Колорс.[10][11][12]
Драме „Кућа из снова” и „Преко прага”, базиране су на отмици младожења и браку. Ова пракса такође је приказана у индијским романтичним комедијама „Принудни пар” и „Особа од осам боја”.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Das, Arvind N. (1992). The Republic of Bihar. New Delhi ; New York, NY, USA: Penguin Books. ISBN 978-0-14-012351-7.
- ^ „Invasion of the Body Snatchers”. 2010. doi:10.5040/9781838713386.
- ^ Das, Arvind Narayan (1992). The state of Bihar: an economic history without footnotes. Comparative Asian studies. Amsterdam: VU University Press. ISBN 978-90-5383-135-9.
- ^ Willoughby, Brian J.; James, Spencer L. (2017-06-22). „I Want to Get Married … Just not Right Now”. Oxford Scholarship Online. doi:10.1093/acprof:oso/9780190296650.003.0004.
- ^ Das, Arvind Narayan; Das, Arvind N. (1992). The Republic of Bihar (1. publ изд.). New Delhi: Penguin Books. ISBN 978-0-14-012351-7.
- ^ Fairfax, Sir James Oswald, (1863–1928), a Director of The Sydney Morning Herald and Sydney Mail, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2024-04-30
- ^ Clawson, Rachael (2019-12-06), Forced marriage of men with learning disabilities, Routledge, стр. 79—94, ISBN 978-0-429-27772-6, Приступљено 2024-04-30
- ^ „Forthcoming issues”. Nurse Education Today. 13 (5): 397. 1993-10. ISSN 0260-6917. doi:10.1016/0260-6917(93)90094-i. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ „Invasion of the Body Snatchers”. 2010. doi:10.5040/9781838713386.
- ^ Innocent IV (1999-09-16), 297 Lyons, 1245 Aug. 31, Oxford University Press, Приступљено 2024-04-30
- ^ North, Roger (2010-06-17). „Memoirs of Musick”. doi:10.1017/cbo9780511709999.
- ^ Fedders, Barbara (2013-04-18). „Adopted or Abducted?”. Humanity & Society. 37 (2): 186—188. ISSN 0160-5976. doi:10.1177/0160597613481733.