Каста

Из Википедије, слободне енциклопедије
„Касте” преусмерава овде. Уколико сте тражили насеље у Француској, погледајте Касте (Атлантски Пиринеји).

Каста је унутар себе затворена друштвена скупина заснована на породичном наслеђу и строгој хијерархији моћи и утицаја. Кастинска организација друштва још увек делом егзистира на индијском потконтиненту.

Oпис[уреди]

Подела индијског друштва на касте или варне, чије етимолошко значење се односи на боју коже, потиче од индоевропског народа, старих Аријеваца. Иако се кастински систем у Индији мењао у историјско - политичким превратима, древни систем веровања да су сви људи рођени неједнаки, јачи је и од савременог закона и индијског устава, који забрањује кастинску дискриминацију и укида недодирљивост. Међутим, хиндуизам, који је религија око 80 одсто индијског становништва, и даље утиче на свакодневни живот, а већина људи се и даље управља крутом хијерархијом и друштвеним кодексима, који су наслеђени из давних браманских времена .

Подела[уреди]

На врху кастинског поретка у Индији налазили су се брамани, сталеж свештеника и учитеља, који је имао највећи углед. Они су били задужени за тумачење верских текстова и вођење обреда, а високо образовање им је омогућавало бављење законодавним и правосудним пословима и подучавањем. Ратници и племство, чине другу касту, кшатрије. Они представљају световну моћ, а њихов задатак је да владају и штите земљу од непријатеља. Трећу касту чини слободно аријевско производно становништво, насељеници који су остали чисте расе, вајшије. То су обично трговци, земљорадници и одгајивачи стоке, који су снабдевали остале касте основним животним намирницама. Четврту касту су чинили неаријевци, шудре. Она се састојала од поробљеног, тамнопутог дравидског популације и социјално одбачених аријеваца, који су се помешали са потлаченим староседеоцима. Пошто су били без поседа обављали су најтеже физичке послове као, надничари, слуге и поданици 3 горње касте. Парије, "недодирљиви", били су потпуно избачени из кастинског поретка и сматрани су недостојним живота у заједници због послова које су обављали. И данас су парије осуђене на најтеже и такозване "нечисте" послове, који се преносе са генерације на генерацију, а предрасуде одређују њихове животе, нарочито у руралним подручјима где живи скоро три четвртине индијског становништва.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.