Корисник:Ognjenis2520/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Графите
Лични подаци
Пуно име Единалдо Батиста Либањо
Надимак Графите
Датум рођења (1979-04-02)2. април 1979.(45 год.)
Место рођења Жундијаи, Сао Пауло, Бразил
Висина 1,89 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
1999-2000 Матоненсе
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2001
2001-2002
2002-2003
2003
2003-2004
2004–2006
2006–2007
2007-2011
2011–2015
2015
2015–2016
2017
2017–2018
Феровиариа
Санта Круз
Гремио
Сеул
Гојас
Сао Пауло
Ле Манс
Волфсбург
Ал Ахли
Ал Сад
Санта Круз
Атлетико Параненсе
Санта Круз
0
22
6
9
20
44
51
107
79
9
46
9
9
(0)
(5)
(0)
(0)
(12)
(17)
(17)
(59)
(63)
(4)
(20)
(0)
(0)
Репрезентативна каријера
2005-2010 Бразил 4 (1)

Единалдо Батиста Либањо (рођен 2. априла 1979.), познатији као Графитe, је бразилски бивши професионални фудбалер који је играо као нападач.[1] Тренутно ради као експерт за ТВ Глобо и СпорТВ.

2005. године, Графите је освојио Куп Либертадорес и Светско клупско првенство са ФК Сао Пауло. Са немачким клубом Волфсбург освојио је Бундеслигу 2008–09, и био је најбољи стрелац лиге, као и играч године Немачке.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Рођен у Жундиаију, Единалдо Либањо је одрастао у скромним околностима државе Сао Пауло. Свој први новац зарадио је продајом врећа за смеће од врата до врата. Међутим, његов фудбалски таленат донео му је први професионални уговор 1999. године са клубом Матоненсе из Матаа са којим је играо у првој лиги државног првенства. Почетком 2000. одатле је на кратко прешао у четвртолигашки клуб Феровиариа у суседном граду Араракуара – клуб који је у бољим сезонама у својим тимовима заправо видео неке прилично даровите играче.

Средином године потписао је уговор са прволигашем Санта Круз из североисточног бразилског града Ресифе. Тамо је постигао 5 голова у 22 лигашка меча, што није помогло у спречавању испадања у Серију Б.

Међутим, привукао је пажњу Гремија, још једног прволигаша, који га је ангажовао за трансфер од милион Реала[2] – од ове суме Санта Круз је морао да проследи око 700.000 реала Матоненсеу.[3]

У Порто Алегреу срећа није била на његовој страни. Одмах на почетку године задобио је тешку повреду колена, због чега је неколико месеци био ван терена. У јулу 2002. године, на једној од његових првих утакмица за клуб Рио Гранде до Сул, тим је елиминисан од парагвајског Клуба Олимпије у полуфиналу Либертадореса. Одиграо је још шест мечева Серије А за Гремио, без голова, пре него што је у септембру враћен у Санта Круз на позајмицу.

Са својим старим клубом није успео да се пласира у највиши ранг, изгубивши у полуфиналу Серије Б против Крицијуме. Укупно је постигао три друголигашка гола за клуб из Ресифеа у овој фази.

Почетком 2003. Графите је прослеђен ФК Сеул јужнокорејске К лиге, тада познат као Анианг ЛГ Читас. Ово је остао кратак, неупадљив период и и играч и клуб су били срећни да се разиђу до средине године.

Успеси са Гојасом и Сао Паулом[уреди | уреди извор]

По повратку у Бразил, Графите се придружио прволигашу Гојас у граду Гојанија. Овај потез је убрзо довео до правних разлика у погледу тога ко је поседовао права на играча, где је Гремио тражио иста. Још једна ствар у овом случају биле су неисплаћене плате од стране ФК Санта Круз до краја претходне године. Ствари су се решиле у најбољем интересу Графитеа и његовог новог клуба.[4]

Графите је време у главном граду државе Гојас сматрао својим „фудбалским поновним рођењем“. Током сезоне развио се заједно са Димбом, који је постао најбољи стрелац лиге са 31 голом, и Араухом, који је, као и Графите, постигао 12 голова, у најбољи нападачки тројац у историји клуба. Гојас је сезону завршио као девети, што се сматрало успехом за клуб са централног запада Бразила. Сам Графите је награђен Бола де Пратом као најбољи играч на својој позицији током сезоне.

Почетком 2004. Графите је потписао са бразилским тимом Сао Пауло, где је 2005. освојио Државно првенство Сао Паула, своју прву титулу.

Истог месеца Графите је доспео на насловнице широм света. У утакмици групне фазе Либертадореса против аргентинског клуба Килмес на стадиону Морумби имао је тежак сусрет са дефанзивцем Леандром Десабатом којег је оптужио за расне увреде. Заједно са аргентинским везистом Карлосом Араном, који је покушао да интервенише, искључен је. Још током утакмице, Графите је пријавио инцидент полицији, која је ухапсила Десабата након последњег звиждука на путу до свлачионице због расних увреда и преместила га у полицијску станицу на даљи разговор. После два дана полицијског хапшења, Десабато је пуштен уз кауцију и дозвољено му је да се врати у Аргентину.[5]

Још један узбудљив догађај за Графитеа у овом месецу био је позив тренера бразилске фудбалске репрезентације Карлоса Алберта Пареире да се придружи Селесао-у по први пут када је играо пријатељску утакмицу против Гватемале 27. априла на стадиону Пакаембу у Сао Паулу. Графите је једним голом допринео резултату 3–0.

До краја године Графите је могао да освоји још две титуле, освојивши Копа Либертадорес и Светско клупско првенство. Иако није био у саставу ниједног од два финала Либертадореса против Атлетико Паранаенсеа, играо је последњих 15 минута финала Светског клупског првенства у новембру у Токију против Ливерпула, које је Сао Пауло победио са 1-0.

Прелазак у Европу[уреди | уреди извор]

У јануару 2006. француски клуб Ле Ман, промовисан у прву лигу 2005. године, ангажовао је бразилског нападача. Графите је дебитовао у фебруару, а до краја сезоне постигао је три гола у једанаест првенствених утакмица. 2006–07 био је у лигашкој постави Ле Мана у 34 од 38 мечева и постигао 12 голова, што га је учинило најбољим голгетером клуба – који је сезону завршио 12. – и трећим у Француској од свих. На почетку сезоне 2007–08 одиграо је још шест лигашких утакмица за Ле Ман, постигавши још два гола, пре него што је прешао у немачки бундеслигашки клуб Волфсбург 31. августа, последњег дана прелазног рока, уз накнаду од око 5,6 милиона евра.

Волфсбург[уреди | уреди извор]

Са Волфсбургом је потписао четворогодишњи уговор, који је 2009. продужио до 2012. У својој првој сезони постигао је 11 голова на 24 меча, а био је и најбољи стрелац свог тима. На крају следеће сезоне Вукови под вођством Феликса Магата били су по први пут шампиони Немачке, а Графите је допринео са 28 голова у 25 мечева, што га је учинило најбољим стрелцем лиге. Уз свог партнера у нападу, Едина Џека, који је постигао 26 голова, формирао је најубојитије нападачко партнерство у историји Бундеслиге, заједно са 54 гола, надмашујући достигнућа Герда Милера и Улија Хенеса, који су постигли 53 гола у сезони 1971-72. сезона.[6][7]

Један од голова Волфсбурга у победи од 5–1 против ФК Бајерн Минхен, када је дриблингом прошао поред неколико дефанзиваца, а затим завршио спорим ударцем петом,[8] му је чак привукао међународну пажњу.[9] У Немачкој је проглашен за гол године. У октобру 2009. ФИФА је најавила увођење ФИФА Пушкаш награде, која се додељује играчу који је постигао „најлепши гол“ у протеклој години. Инаугурална награда Пушкаш припала је Кристијану Роналду, а Графитеов труд је оцењен као трећи.[10] Графите је, међутим, награђен највећом индивидуалном почасти коју немачки фудбал може да додели, и проглашен је за фудбалера године, и постао је тек трећи странац који је то постигао.[11]

Од ЕСПН Бразил је такође добио награду Премио Футебол но Мундо као обећавајуће откриће у сезони 2008–09, као и награду за најбољег стрелца исте сезоне.

У првој утакмици Волфсбурга у Лиги шампиона против московског ЦСКА 15. септембра 2009, Графите је постигао хет-трик у победи против руске екипе са 3:1 у Фолксваген арени у Волфсбургу,[12] поставши тек шести играч који је постигао хет-трик. на свом дебију у Лиги шампиона.[13][14] У 107 мечева у немачкој елити Графите је постигао 59 голова.[15]

Ал Ахли Дубаи[уреди | уреди извор]

19. јуна 2011, Графите је објавио да је потписао двогодишњи уговор са Ал Ахлијем у Про-лиги УАЕ.[16]

Графите је 26. маја 2013. добио титулу међународног играча године у Про-лиги УАЕ 2012–13, надмашивши најбољег стрелца Асамоу Ђана.[17] Дана 28. маја, постигао је други гол Ал Ахлија у њиховој победи од 4-3 над Ал Шабаб Ал Арабијем у финалу Председничког купа 2013. године.[18]

Графите је постигао укупно 63 гола на 79 мечева за Ал Ахли.

Санта Круз[уреди | уреди извор]

1. јула 2015, Графите је поново потписао уговор са бразилским клубом из Серије Б Санта Круз, на годину дана. Клуб је најавио да ће носити дрес са бројем 23.[19][20] Стигао је у средину такмичења и постигао 7 голова у 15 мечева, што је помогло да Санта Круз промовише у прву лигу после 10 година без играња у њој.[21]

У августу 2017, након периода у Атлетико Паранаенсеу, поново се придружио Санта Крузу.[22]

У јануару 2018. Графите је објавио да одлази у пензију.[23][24]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

2. марта 2010, после скоро пет година од свог дебија за репрезентацију, поново је наступио, ушао је као замена за Адријана у утакмици против Републике Ирске на стадиону Емирејтс у Лондону. Позван је у тим након што се повредио Луис Фабијано. 11. маја, Дунга је именовао Графитеа у свој 23-члани тим за Светско првенство у фудбалу 2010.[25][26] Графите се једанпут појавио на турниру, заменивши Луиса Фабијана у последњих пет минута ремија 0-0 са Португалом у последњем мечу групе.[27]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Наступи и голови по клубовима, сезонама и такмичењима [28][29]
Клуб Сезона Лига Национални куп Континентална такмиченја Остало Укупно
Дивизија Нас. Голова Нас. Голова Нас. Голова Нас. Голова Нас. Голова
Санта Круз 2001 Серија А 22 5 22 5
Гремио 2002 Серија А 6 0 3 0 9 0
ФК Сеул 2003 К Лига 9 0 0 0 9 0
Гојас 2003 Серија А 20 12 20 12
Сао Пауло 2004 Серија А 38 17 0 0 15 5 53 22
2005 6 0 0 0 9 4 2 0 17 4
Укупно 44 17 0 0 24 9 2 0 70 26
Ле Ман 2005–06 Лига 1 11 3 0 0 1 0 12 3
2006–07 34 12 1 1 3 2 38 15
2007–08 6 2 0 0 6 2
Укупно 51 17 1 1 0 0 4 2 56 20
Волфсбург 2007-08 Бундеслига 24 11 4 1 28 12
2008-09 25 28 3 4 3 3 31 35
2009-10 30 11 2 1 8 6 40 18
2010-11 28 9 3 1 31 10
Укупно 107 59 12 7 11 9 130 75
Ал Ахли 2011-12 УАЕ Про Лига 21 16 12 13 33 29
2012-13 20 24 2 0 22 24
2013-14 25 19 6 3 8 4 39 26
2014-15 13 4 6 3 19 7
Укупно 79 63 6 3 28 20 113 86
Ал Сад 2014-15 Катар Старс Лига 9 4 8 1 17 5
Санта Круз 2015 Серија Б 15 7 15 7
2016 Серија А 31 13 0 0 4 3 35 16
Укупно 46 20 0 0 4 3 0 0 50 23
Параненсе 2017 Серија А 0 0 0 0 9 1 9 1
Санта Круз 2017 Серија Б 15 3 0 0 15 3
Каријера 408 200 13 8 65 26 34 22 520 256

Државне лиге[уреди | уреди извор]

Сезона Клуб Лига Наступи Голови
2004 Сао Пауло Паулиста 9 5
2005 17 8
2006 2 1

Трофеји и награде[уреди | уреди извор]

Сао Пауло[уреди | уреди извор]

  • Копа Либертадорес: 2005
  • Клупско светско првенство: 2005

Волфсбург[уреди | уреди извор]

  • Бундеслига: 2008-09

Ал Ахли[уреди | уреди извор]

  • УАЕ Председнички куп: 2012-13
  • УАЕ Лига: 2013-14
  • УАЕ Суперкуп: 2013
  • УАЕ Лига куп: 2011-12, 2013-14

Индивидуалне награде[уреди | уреди извор]

  • Играч сезоне у Бундеслиги: 2008-09
  • кикер Бундеслига тим сезоне: 2008-09[30]
  • Гол сезоне (Немачка): 2009[31]
  • ФУдбалер године (Немачка): 2009[32]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Santa Cruz anuncia retorno do atacante Grafite após 13 anos”. ESPN (на језику: португалски). Приступљено 2022-05-15. 
  2. ^ Tiago (2021-07-16). „Fórum do Sport Club do Recife – MeuSport” (на језику: португалски). Приступљено 2022-05-15. 
  3. ^ „FUTEBOL”. www.terra.com.br. Приступљено 2022-05-15. 
  4. ^ „Goiás garante regularidade de Grafite - Esportes”. Estadão (на језику: португалски). Приступљено 2022-05-15. 
  5. ^ „Latest News”. web.archive.org. 2011-07-16. Приступљено 2022-05-15. 
  6. ^ „Soccer Teams, Scores, Stats, News, Fixtures, Results, Tables - ESPN”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  7. ^ „Grafite and Džeko”. 
  8. ^ „- YouTube”. www.youtube.com. Приступљено 2022-05-15. 
  9. ^ Staff, Guardian (2009-05-26). „What is your European goal of the season?”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  10. ^ „FIFA.com - FIFA introduces new FIFA Puskás Award to honour the "goal of the year". web.archive.org. 2011-08-29. Приступљено 2022-05-15. 
  11. ^ „BRIEF-Soccer-Grafite voted Germany's footballer of the year”. ESPN.com. Приступљено 2022-05-15. 
  12. ^ „Grafite hat-trick”. 
  13. ^ „FIFA.com - Goalscorers grab the headlines”. web.archive.org. 2012-11-06. Приступљено 2022-05-15. 
  14. ^ „Tuesday's Champions League review” (на језику: енглески). 2009-09-15. Приступљено 2022-05-15. 
  15. ^ [http://rsssf.com/players/grafitedata.html „GRAFITE Edinaldo Batista Lib�nio - Matches and Goals in Bundesliga”]. rsssf.com. Приступљено 2022-05-15.  replacement character у |title= на позицији 29 (помоћ)
  16. ^ „Grafite leaves Wolfsburg to play for Al Ahli - ESPN Soccernet”. web.archive.org. 2011-06-24. Приступљено 2022-05-15. 
  17. ^ „Pro League awards: Grafite edges out top scorer Gyan for International Player of the Year”. The National (на језику: енглески). 2013-05-26. Приступљено 2022-05-15. 
  18. ^ „Yahoo UK | News, email and search”. Yahoo UK | News, email and search (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  19. ^ „AGORA É OFICIAL”. Santa Cruz Futebol Clube - Recife PE | Site Oficial (на језику: енглески). 2015-06-30. Приступљено 2022-05-15. 
  20. ^ „AGORA É OFICIAL”. Santa Cruz Futebol Clube - Recife PE | Site Oficial (на језику: енглески). 2015-06-30. Приступљено 2022-05-15. 
  21. ^ GloboEsporte.comItu, Por; Paulo, São. „Santa Cruz vence o Mogi Mirim em Itu e volta à Série A após dez anos”. globoesporte.com (на језику: португалски). Приступљено 2022-05-15. 
  22. ^ „Grafite (ex-Le Mans) revient à Santa Cruz”. L'Équipe (на језику: француски). Приступљено 2022-05-15. 
  23. ^ „Vinte dias após renovar, Grafite se despede do Santa e diretor crava aposentadoria”. ge (на језику: португалски). Приступљено 2022-05-15. 
  24. ^ NDR. „Fußball im Norden: News, Ergebnisse, Tabellen, Teams”. www.ndr.de (на језику: немачки). Приступљено 2022-05-15. 
  25. ^ „FIFA.com - Dunga names his Seleção”. web.archive.org. 2010-05-14. Приступљено 2022-05-15. 
  26. ^ „CBF - Site Oficial da Seleção Brasileira de Futebol”. web.archive.org. 2010-05-15. Приступљено 2022-05-15. 
  27. ^ „Portugal 0-0 Brazil”. news.bbc.co.uk. Приступљено 2022-05-15. 
  28. ^ „Brazil - Grafite - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2022-05-15. 
  29. ^ „Grafite » Club matches”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  30. ^ „Alle News aus dem Fußball und der Welt des Sports”. kicker (на језику: немачки). Приступљено 2022-05-15. 
  31. ^ „April 2009 - Grafite”. www.sportschau.de (на језику: немачки). 2013-07-12. Приступљено 2022-05-15. 
  32. ^ „(West) Germany - Footballer of the Year”. www.rsssf.com. Приступљено 2022-05-15. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]