Ресифе

Ресифе
порт. Recife
Montagem Recife (3).jpg
Градска плажа у Ресифеу
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Бразил
Савезна државаПернамбуко
Основан1537.
Становништво
Становништво
 — 2010.1.537.704 [1][2]
 — густина7.053,69 ст./km2
Агломерација5.091.204
Географске карактеристике
Координате8° 03′ 20″ ЈГШ; 34° 53′ 28″ ЗГД / 8.055556° ЈГШ; 34.891111° ЗГД / -8.055556; -34.891111Координате: 8° 03′ 20″ ЈГШ; 34° 53′ 28″ ЗГД / 8.055556° ЈГШ; 34.891111° ЗГД / -8.055556; -34.891111
Апс. висина4 m
Површина218 km2
Ресифе на мапи Бразила
Ресифе
Ресифе
Ресифе на мапи Бразила
Остали подаци
ГрадоначелникЖоао да Коста Везера Филхо
Поштански број50000-000
Веб-сајт
recife.pe.gov.br

Ресифе (порт. Recife — „гребен”)[н. 1] јесте главни град државе Пернамбуко која се налази у Бразилу. Према процени из 2007. у граду је живело 1.533.580 становника. Ресифе је пети град по величини у Бразилу.[3][4][5] Налази се на ушћу ријека Rio Beberibe и Rio Capibaribe у атлантски океан и једна је од највећих лука на Атлантику. Ресифе је један од најстаријих градова у Бразилу. Мјесто су 12. марта 1537. године основали португалски досељеници.[6] Статус града је добио 1823. године. Шире подручје града, регија метрополе Ресифе, има преко 3,5 милиона становника, а у колоквијалном говору се још назива и Велики Ресифе (порт. Grande Recife). Према подацима из 2010, то је главни град са највишим HDI-ем у североисточном Бразилу и другим највишим HDI-ем у целом северном и североисточном Бразилу (други после Палмаса).[7]

Географија[уреди | уреди извор]

Ресифе је лоциран у некадашњој шумској обалској области Пернамбука, појасу некад потпуно прекривеном шумом ширине од неколико десетина километара. Захваљујући близини мора, Ресифе нема много сушних дана како је то случај са унутрашњим дијеловима Пернамбукоа. Температуре се крећу од 23 °C до 27 °C, а кишни период је, као и у цијелом Бразилу од фебруара до јула.

Окружен ријекама, на којима има много мостова, Ресифе је пун острва и мангрова, због чега га и зову Венеција Америке. Није ни чудо да су Холанђани, када су преузели Пернамбуко од Португалаца, у овом граду поставили своје сједиште, који по топологији умногоме подсјећа на Холандију.

Као што му име каже (на португалском Ресифе је гребен), паралелно са обалом око Ресифеа у атлантском океану се налазе бројни гребенови који су природни заштитници великих валова са пучине. Гребенови заједно са плажама чине природни базен, прикладан за пливање, због мирне воде.

Клима[уреди | уреди извор]

Клима Рецифа (1961–1990)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 33,1
(91,6)
32,7
(90,9)
35,1
(95,2)
33,3
(91,9)
31,8
(89,2)
30,9
(87,6)
33
(91)
35,7
(96,3)
32,7
(90,9)
33,1
(91,6)
32,4
(90,3)
34,5
(94,1)
35,7
(96,3)
Максимум, °C (°F) 30,2
(86,4)
30,2
(86,4)
30
(86)
29,7
(85,5)
28,9
(84)
27,9
(82,2)
27,3
(81,1)
27,5
(81,5)
28,1
(82,6)
29
(84)
30,1
(86,2)
30,2
(86,4)
29,1
(84,4)
Просек, °C (°F) 26,5
(79,7)
26,5
(79,7)
26,4
(79,5)
25,9
(78,6)
25,2
(77,4)
24,5
(76,1)
23,9
(75)
23,9
(75)
24,6
(76,3)
25,5
(77,9)
26,1
(79)
26,4
(79,5)
25,5
(77,9)
Минимум, °C (°F) 22,4
(72,3)
22,6
(72,7)
22,7
(72,9)
22,6
(72,7)
21,9
(71,4)
21,6
(70,9)
21,1
(70)
20,6
(69,1)
20,7
(69,3)
21,4
(70,5)
21,9
(71,4)
22,2
(72)
21,8
(71,2)
Апсолутни минимум, °C (°F) 16,8
(62,2)
17,8
(64)
17,9
(64,2)
19,2
(66,6)
16,9
(62,4)
17,1
(62,8)
16
(61)
15,3
(59,5)
15
(59)
16
(61)
16,7
(62,1)
16,4
(61,5)
15
(59)
Количина кише, mm (in) 108,2
(4,26)
148,2
(5,835)
256,9
(10,114)
337,6
(13,291)
318,5
(12,539)
377,9
(14,878)
388,1
(15,28)
204,8
(8,063)
122
(4,8)
63
(2,48)
35,7
(1,406)
56,8
(2,236)
2.417,6
(95,181)
Дани са кишом (≥ 1 mm) 10 11 16 18 20 21 22 17 13 9 6 8 171
Релативна влажност, % 73 77 80 84 85 85 85 85 78 76 74 75 79,8
Сунчани сати — месечни просек 246,3 210,8 203,9 185,2 186,3 168,3 157,6 207,1 216,6 247,3 265,8 255,2 2.550,7
Извор: Brazilian National Institute of Meteorology (INMET).[8][9][10][11][12][13][14][15][16]

Историја[уреди | уреди извор]

Околина данашњег Ресифеа је прва насељена од стране португалске круне. Године 1534. Бразил је подијељен на насљедне капетаније (португалски: Capitanias Hereditárias). Међутим, без велике жеље самих капетана да оду у капетаније, али и без велике подршке Португала, овај систем је пропао. Једна од ријетких капетанија која је успјела и у оваквим условима да се одржи је Капетанија Пернамбуко, додијељена капетану Дуартеу Коељу, оснивачу Олинде.

Захваљујући шећерној трски, Пернамбуко је просперирао. Изврсна клима и плодно земљиште у обалном појасу било је изврсно за плантаже шећерне трске, све што је било потребно је доста радне снаге за рад млинова шећерне трске. Првобитно, за ове послове су коришћени Индијанци, али им то није било довољно, па су се одлучили на увоз робова из Африке. Од 1630. до 1654. године, Холанђани су владали Ресифеом и Олиндом, како би обезбиједили градове и луке за продају и производњу шећера у Еворопу, и оставили неизбрисив траг на овом подручју који је и данас примјетан у читавом Пернамбуку. У вријеме доласка Холанђана, прва синагога у Америкама је направљена баш у Ресифеу.

Ова мјешавина становништва, Европљана (претежно Португалци, а касније и Холанђани), Индијанаца и Африканца, учинили су Ресифе једним од најразноликијих градова, када је култура у питању.

Током 18. вијека, Ресифе је неко вријеме учествовао у рату против Олинде. Рат се водио између трговаца и буржоазије Ресифеа и фармера и аристократије Олинде. На крају рата, превладала је чињеница да је Ресифе био на обали и имао једну од најбољих лука на Атлантику, и донијела Ресифеу побједу. Данас је Олинда мали, историјски град, а Ресифе метропола.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према процени из 2007. у граду је живело 1.533.580 становника.

Демографија
1991.2000.2010.
1.298.2291.422.9051.537.704

Привреда[уреди | уреди извор]

Институт за економска истраживања при бразилском министарству планирања, је процијенио у 1996. години да је унутрашњи бруто производ Ресифеа око 8,25 милијарди реала.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Култура[уреди | уреди извор]

Музика[уреди | уреди извор]

Туризам[уреди | уреди извор]

Улица Аурора
Стари град

Највеће туристичке атракције Ресифеа су:

  • Цркве и историјски објекти и споменици из 17. и 18. вијека, направљени од стране Португалаца и Холанђана.
  • Forte Orange
  • Плажа у Boa Viagem
  • Олинда - сусједни град, практично предграђе Ресифеа, чије је историјско језгро под заштитом УНЕСКО
  • Карневал у Recife Antigo

Спорт[уреди | уреди извор]

Постоје многи фудбалски клубови у Ресифеу, а најпознатији су Санта Круз, који тренутно игра у Бразилској Серији А, затим СЦ Ресифе и Наутико Капибарибе, учесници Бразилске Серије Б.

Познати фудбалери из Ресифеа су Жунињо Пернамбукано и Ривалдо, који је рођен у Паулисити, али је фудбал почео да игра у Санта Крузу.

Криминал[уреди | уреди извор]

Ресифе има највећи индекс убистава у Бразилу, и по овоме је испред метропола као што су Рио де Жанеиро и Сао Пауло.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јерковић, Јован; Пижурица, Мато; Пешикан, Митар (2010). Правопис српскога језика (PDF). Редакција: Мато Пижурица (главни редактор), Милорад Дешић, Бранислав Остојић, Живојин Станојчић; Рецензенти: Иван Клајн, Драго Ћупић (Измењено и допуњено екавско изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 213,437. ISBN 978-86-7946-079-0. 256189191. Приступљено 5. децембар 2022 — преко Google Drive. 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „«Tabela 1.6 – População nos Censos Demográficos, segundo os municípios das capitais – 1872/2010».”. Instituto Brasileiro de Geografia e Estatística. 2010. Приступљено 29. 8. 2014. 
  2. ^ IBGE 2020
  3. ^ „Mais da metade da população vive em 294 arranjos formados por contiguidade urbana e por deslocamentos para trabalho e estudo” (на језику: португалски). Brazilian Institute of Geography and Statistics. Архивирано из оригинала на датум 28. 3. 2015. Приступљено 16. 3. 2017. 
  4. ^ „Arranjos Populacionais e Concentrações Urbanas do Brasil” (PDF) (на језику: португалски). Brazilian Institute of Geography and Statistics. стр. 148. Приступљено 16. 3. 2017. 
  5. ^ „Estimativas da população residente no Brasil e Unidades da Federação com data de referência em 1º de julho de 2016” (PDF) (на језику: португалски). Brazilian Institute of Geography and Statistics. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 30. 8. 2016. Приступљено 16. 3. 2017. 
  6. ^ „Entrevista com Laurentino Gomes: um mergulho na origem da exclusão social” (на језику: португалски). Folha de Pernambuco. Архивирано из оригинала на датум 28. 2. 2019. Приступљено 19. 4. 2019. 
  7. ^ „| Atlas do Desenvolvimento Humano no Brasil”. Архивирано из оригинала на датум 5. 12. 2014. Приступљено 27. 11. 2014. 
  8. ^ „Temperatura Média Compensada (°C)” (на језику: португалски). Brazilian National Institute of Meteorology. 1961—1990. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2014. Приступљено 1. 8. 2014. 
  9. ^ „Temperatura Máxima (°C)” (на језику: португалски). Brazilian National Institute of Meteorology. 1961—1990. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2014. Приступљено 1. 8. 2014. 
  10. ^ „Temperatura Mínima (°C)” (на језику: португалски). Brazilian National Institute of Meteorology. 1961—1990. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2014. Приступљено 1. 8. 2014. 
  11. ^ „Precipitação Acumulada Mensal e Anual (mm)” (на језику: португалски). Brazilian National Institute of Meteorology. 1961—1990. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2014. Приступљено 1. 8. 2014. 
  12. ^ „Número de Dias com Precipitação Mayor ou Igual a 1 mm (dias)”. Brazilian National Institute of Meteorology. Архивирано из оригинала на датум 27. 8. 2014. Приступљено 1. 8. 2014. 
  13. ^ „Insolação Total (horas)”. Brazilian National Institute of Meteorology. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2014. Приступљено 1. 8. 2014. 
  14. ^ „Umidade Relativa do Ar Média Compensada (%)”. Brazilian National Institute of Meteorology. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2014. Приступљено 1. 8. 2014. 
  15. ^ „Temperatura Máxima Absoluta (ºC)”. Brazilian National Institute of Meteorology (Inmet). Приступљено 1. 8. 2014. 
  16. ^ „Temperatura Mínima Absoluta (ºC)”. Brazilian National Institute of Meteorology (Inmet). Приступљено 1. 8. 2014. [мртва веза]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]