ФК Бајерн Минхен

С Википедије, слободне енциклопедије
Бајерн Минхен
FC Bayern München logo (2017).svg
Пуно имеFußball-Club Bayern München e. V.
НадимакБаварци
FC Hollywood
Основан(1900-02-27)27. фебруар 1900.(121 год.)
СтадионАлијанц арена, Минхен
Капацитет71.137
ПредседникНемачка Херберт Хајнер
ТренерНемачка Ханс-Дитер Флик
ЛигаБундеслига
2020/21.Бундеслига, 1.
Веб-сајтwww.fcbayern.de/en/
Домаћа опрема
Гостујућа опрема
Трећа опрема

ФК Бајерн Минхен (нем. FC Bayern München e. V.) немачки је фудбалски клуб из Минхена. Тренутно се такмичи у Бундеслиги. Најуспешнији је клуб у историји немачког фудбала; 31 пут је клуб био шампион Бундеслиге док је 20 пута освојио национални куп.[1]

Бајерн је основало једанаест фудбалера, које је предводио Франц Џон, 1900. године.[2] Иако је Бајерн освојио првенство Немачке 1932,[3] клуб није био изабран у скуп екипа које ће чинити новоформирано домаће фудбалско такмичење — Бундеслигу, 1963. године.[4] Највећи период успеха био је током средине 70-их година под капитенством Франца Бекенбауера када је клуб трипут узастопно био победник Купа европских шампиона (1974, 1975. и 1976). Баварци су укупно једанаест пута учествовали у финалима Купа европских шампиона, односно Лиге шампиона а последњи пут су били прваци 2020. када су освојили своју шесту титулу шампиона Европе. Бајерн је такође био шампион по једног Купа УЕФА и Купа победника купова те по два Суперкупа Европе, Интерконтинентална купа и Светска клупска првенства што га чини једним од најуспешнијих европских фудбалских клубова. Локални Бајернови ривали су Минхен 1860 и Нирнберг, а најпознатије ривалство има са Борусијом Дортмунд.

Од 2005. године, Бајерн домаће утакмице игра на Алијанц арени. До тада је клуб из Минхена 33 године био домаћин на Олимпијском стадиону. Традиционалне клупске боје су црвена и бела док је грб у бојама заставе Баварске.[5] Када је реч о приходима, Бајерн Минхен је четврти фудбалски клуб са највећом зарадом на свету, који је 2019. зарадио укупно 629,2 милиона евра.[6]

На крају сезоне 2019/20, Бајерн је био први на УЕФА-иној клупској ранг-листи.[7]

Историја[уреди | уреди извор]

Бајерн је основан 1900. године, а у првих четврт века није није имао запаженије успехе. У другој половини Вајмарске Републике освојили су два шампионата Јужне Немачке и прву титулу националног првака - 1932. године. Следеће године су управо из њиховог града на власт у земљи стигли нацисти и потписали смртну пресуду за клуб. Председник и тренер клуба у то доба су били Јевреји, који су напустили земљу да би сачували живот.

Клуб је после Другог светског рата играо у локалној Оберлиги (једној од пет у Немачкој) и једном чак испао из ње, пре него што ће 1957. освојити први (од 20) трофеја у Купу. Лоши резултати нису препоручили Бајерн за место у уводној Бундеслиги, па су у највиши лигашки ранг стигли тек у трећој сезони. Међутим, већ тада су основе постављене - тренер Златко Чајковски организовао је млади тим, предвођен Бекенбауером, Милером и Мајером, који ће доминирати дуже од деценије. Бајерн је убрзо почео да ређа трофеје, укључујући и три узастопне европске титуле (1974, 1975. и 1976).

Крајем 1980-их (освајањем десете титуле) Бајерн је од Нирнберга преузео титулу Рекордмајстера, мало затим Келн је свргнут са првог места вечне табеле Бундеслиге. Данас је Бајерн убедљиво најтрофејнији клуб Немачке, апсолутни рекордер по броју шампионских титула (30).

Током протеклих десетак година Бајерн је отишао корак даље. Из сезоне у сезону у срце Баварске стижи најбољи фудбалери главних ривала у лиги, што има лош утицај на само такмичење, али ствара потпуну доминацију Бајерна. Насупрот томе, Бајерн има велике проблеме да одржи корак са ривалима из богатијих лига у Енглеској, Шпанији и Италији, а доба када су његови играчи пет пута у 12 година били бирани за најбоље на континенту је плусквамперфекат. Рангиран је као трећи у листи ФИФА најбољих клубова 20. века.[8]

Успеси[уреди | уреди извор]

Национални[уреди | уреди извор]

Алијанц арена - стадион Бајерна
  • Bundesliga2.png Бундеслига
    • Првак (31 — рекорд) : 1931/32, 1968/69, 1971/72, 1972/73, 1973/74, 1979/80, 1980/81, 1984/85, 1985/86, 1986/87, 1988/89, 1989/90, 1993/94, 1996/97, 1998/99, 1999/00, 2000/01, 2002/03, 2004/05, 2005/06, 2007/08, 2009/10, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18, 2018/19, 2019/20, 2020/21.
    • Вицепрвак (10) : 1969/70, 1970/71, 1987/88, 1990/91, 1992/93, 1995/96, 1997/98, 2003/04, 2008/09, 2011/12.
  • DFB-Pokal.png Куп Немачке
    • Освајач (20 — рекорд) : 1956/57, 1965/66, 1966/67, 1968/69, 1970/71, 1981/82, 1983/84, 1985/86, 1997/98, 1999/00, 2002/03, 2004/05, 2005/06, 2007/08, 2009/10, 2012/13, 2013/14, 2015/16, 2018/19, 2019/20.
    • Финалиста (4) : 1984/85, 1998/99, 2011/12, 2017/18.
  • DFL Supercup 01.jpg Суперкуп Немачке
    • Освајач (9 — рекорд) : 1982 (незванично), 1987, 1990, 2010, 2012, 2016, 2017, 2018, 2020.
    • Финалиста (7) : 1989, 1994, 2008 (незванично), 2013, 2014, 2015, 2019.
  • Фуџи куп Немачке (претеча лига купа)
    • Освајач (5 — рекорд) : 1986, 1987, 1988, 1994, 1995.
    • Финалиста (2) : 1993, 1996.
  • Лига куп Немачке
    • Освајач (6 — рекорд) : 1997, 1998, 1999, 2000, 2004, 2007.
    • Финалиста (1) : 2006.
  • Телеком куп Немачке (наследник лига купа)
    • Освајач (5 — рекорд) : 2013, 2014, 2017 (зимски), 2017 (летњи), 2019. (зимски)
    • Финалиста (1) : 2010.

Међународни[уреди | уреди извор]

Триплете[уреди | уреди извор]

Бајерн је једини европски клуб који је успео да освоји све могуће триплете (континентална, домаћа и европска триплета).[10]

Такмичења која се састоје од само једног меча где учествују две екипе (нпр. Суперкуп Европе или Суперкуп Немачке) углавном се не рачунају као део трипл круне.

Играчи[уреди | уреди извор]

Тренутни састав[уреди | уреди извор]

Ажурирано 31. јануара 2021.[11]
Бр. Позиција Играч
1 Немачка Г Мануел Нојер (капитен)
4 Немачка О Никлас Зиле
5 Француска О Бенжамен Павар
6 Немачка С Џошуа Кимих
7 Немачка С Серж Гнабри
8 Шпанија О Хави Мартинез
9 Пољска Н Роберт Левандовски
10 Немачка С Лерој Сане
11 Бразил Н Даглас Коста (на позајмици из Јувентуса)
13 Камерун Н Ерик Шупо-Мотинг
17 Немачка О Жером Боатенг
18 Немачка С Леон Горецка
19 Канада С Алфонсо Дејвис
Бр. Позиција Играч
20 Француска О Буна Сар
21 Француска О Лукас Ернандез
22 Шпанија С Марк Рока
23 Француска О Танги Куаси
24 Француска С Корентин Толисо
25 Немачка Н Томас Милер (заменик капитена)
27 Аустрија О Давид Алаба
28 Португалија С Тијаго Дантас (на позајмици из Бенфике)
29 Француска С Кингсли Коман
35 Немачка Г Александер Нибел
39 Немачка Г Рон-Торбен Хофман
42 Немачка С Џамал Мусиала

Повремени првотимци[уреди | уреди извор]

Бр. Позиција Играч
15 Немачка Н Јан-Фите Арп
38 Летонија С Данијелс Онтужанс
Бр. Позиција Играч
-- Нови Зеланд С Сарприт Сингх

На позајмици[уреди | уреди извор]

Бр. Позиција Играч
14 Холандија Н Џошуа Зиркзе Парми до 30. јуна 2021)
30 Немачка С Адријан Фајн ПСВ Ајндховену до 30. јуна 2021)
33 Немачка О Ларс Лукас Маи Дармштату до 30. јуна 2021)
34 Немачка Н Оливер Батиста Мајер Херенвену до 30. јуна 2021)
Бр. Позиција Играч
36 Немачка Г Кристијан Фрихтл Нирнбергу до 30. јуна 2021)
41 Сједињене Америчке Државе О Крис Ричардс Хофенхајму до 30. јуна 2021)
45 Немачка Н Леон Дајаку Унион Берлину до 30. јуна 2021)
-- Француска С Микаел Куизанс Олимпик Марсељу до 30. јуна 2021)

Познати бивши играчи[уреди | уреди извор]

   

Капитени[уреди | уреди извор]

Године Капитен
1965. Немачка Адолф Кунствадл
1965—1970. Немачка Вернер Олк
1970—1977. Немачка Франц Бекенбауер
1977—1979. Немачка Сеп Мајер
1979. Немачка Герд Милер
1979—1980. Немачка Ханс-Георг Шварценбек
1980—1983. Немачка Паул Брајтнер
1983—1984. Немачка Карл Хајнц Румениге
1984—1991. Немачка Клаус Аугенталер
1991—1994. Немачка Рајмонд Ауман
1994—1997. Немачка Лотар Матеус
1997—1999. Немачка Томас Хелмер
1999—2002. Немачка Штефан Ефенберг
2002—2008. Немачка Оливер Кан
2008—2011. Холандија Марк ван Бомел
2011—2017. Немачка Филип Лам
2017— Немачка Мануел Нојер

Повучени бројеви[уреди | уреди извор]

12  — у част навијача клуба који симболично представљају подршку тиму као 12. играч.

Тренери[уреди | уреди извор]

Дресови (произвођачи и спонзори)[уреди | уреди извор]

Период Произвођач Спонзор на дресу (спреда) Спонзор на дресу (рукави)
1974—1978. Adidas Adidas Нема
1978—1981. Magirus Deutz
1981—1984. Iveco Magirus
1984—1989. Commodore
1989—2002. Opel
2002—данас Deutsche Telekom Hamad Airport (2017—2018)
Qatar Airways (2018—данас)

Грб кроз историју[уреди | уреди извор]

УЕФА коефицијент[уреди | уреди извор]

Ажурирано 14. децембра 2020 [7]
Место Држава Клуб Бодова
1  Немачка Бајерн Минхен 127,000
2  Шпанија Барселона 121,000
3  Италија Јувентус 118,000
4  Шпанија Реал Мадрид 117,000
5  Шпанија Атлетико Мадрид 115,000

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Bayern München”. FIFA. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2009. Приступљено 28. 11. 2019. 
  2. ^ Schulze-Marmeling, Dietrich (2003). Die Bayern. Die Geschichte des deutschen Rekordmeisters (на језику: German). Die Werkstatt. стр. 17—33. ISBN 3-89533-426-X. 
  3. ^ „Meilensteine seit 1900”. FC Bayern München (на језику: немачки). Приступљено 28. 11. 2019. 
  4. ^ Schulze-Marmeling, Dietrich (2003). Die Geschichte des deutschen Rekordmeisters (на језику: немачки). Die Werkstat. стр. 134. ISBN 3-89533-426-X. 
  5. ^ Schulze-Marmeling, Dietrich (2003). Die Bayern. Die Geschichte des deutschen Rekordmeisters (на језику: German). Die Werkstatt. стр. 581. ISBN 3-89533-426-X. 
  6. ^ „Deloitte Football Money League 2019”. Deloitte. јануар 2019. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2017. Приступљено 23. 1. 2019. 
  7. ^ а б „Club coefficients”. UEFA. Приступљено 28. 12. 2020. 
  8. ^ „web.archive.org” (PDF). Приступљено 23. 3. 2011. 
  9. ^ Због пандемије ковида 19, Светско клупско првенство је одржано почетком фебруара 2021. године у Катару.
  10. ^ „10 most successful teams of all time in Europe”. Sportskeeda. Архивирано из оригинала на датум 08. 08. 2017. Приступљено 7. 8. 2017. 
  11. ^ „FC Bayern München – Profis”. fcbayern.com. FC Bayern München AG. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]