Корисник:ReljaNRT6920/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Фабио Квартараро
Маркез у Арагону 2021.
Лични подаци
Пуно имеФабио Квартараро
НадимакЕл Диабло
Датум рођења(1999-04-20)20. април 1999.(25 год.)
Место рођењаНица, Француска
Висина1,73 m
Маса63 kg
Тимске информације
Тренутни тим
Yamaha Factory Racing
Дисциплинамотоциклизам
Улогавозач

Фабио Квартараро (фр. Fabio Quartararo; Ница, 20. април 1999) је професионални француски мотоциклиста и вози за Yamaha Factory Racing.[1] Он је први француски светски шампион у MotoGp (Moto Grand Prix).[2]

Марк Маркез и Фабио Квартараро

Пре MotoGP каријере, Квартараро је освојио шест титуна шампиона Шпаније за јуниоре, укључујући Moto3 титуле 2013. и 2014. године. Red Bull га је 2015. сврстао у пет најталентованијих младих возача.[3] Упрођивали су га са вишеструким светским шампионом Марк Маркезом.[4] Није остварио висока очекивања у Moto3 и Moto2 категоријама, али је прешао у MotoGP за Petronas Yamaha SRT и прве године је завршио са седам подијума и 5. местом у светском шампионату. Следеће године прелази у Yamaha Factory Racing где 2021. године мења Валентина Росија и након 5 победа и 10 подијума успева да освоји MotoGP и постаје светски шампион.

Почеци[уреди | уреди извор]

Рођен је у Ници, Квартараро је започео каријеру у Француској са 4 године. Касније се преселио у Шпанију да се такмичи у Promovelocidad Cup, серији за младе возаче коју организује Real Automóvil Club de Cataluña (RACC).[5] Освојио је шампионске титуле у серијској класи до 50 кубика 2008. године, класи 70 кубика 2009. године и класи 80 кубика 2011. године. Пре него што је прешао у сениорску Мото3 серију у Шпанији, Квартараро је освојио Mediterranean pre-Moto3 класу 2012. године, која је била означено као шпанско домаће првенство.

Moto3 јуниорска класа[уреди | уреди извор]

Прелазећи у Moto3 класу CEV Repsol серије 2013. године, Квартараро се придружио Wild Wolf Racing-у који је водио бивши тркач MotoGP Хуан Борја.[6] Квартараро је завршио на подијуму у својој првој трци у серији, завршио је други иза Вејн Рајана на стази у Барселони. Завршио на шестом месту у другој трци и отишао изједначен у борби за шампионат са холандским возачем Брајаном Шоутеном. Током следеће четири трке, Квартараро је забележио само једно место у првих десет и пао је на осмо место у табели шампионата, 37 поена иза Шпанца Маркоса Рамиреза. Квартараро је победио у 3 последње трке и успео је да освоји шампионат и тако постане најмлађи шампион серије оборивши рекорд који је држао Алекс Еспаргаро.[7]

Квартараро је остао у CEV Repsol серији и 2014. године пошто је био превише млад да пређе на ниво светског првенства, пошто правило каже да возач мора имати најмање 16 година како би могао да вози Grand Prix.[8] Квартараро је прешао у јуниорски тим Estrella Galicia 0,0 који је водио Емилио Алзамора, светски шампион из 1999. у 125 кубика.[9] Квартараро је завршио сезону као шампион, победивши у девет од једанаест трка у сезони.

Наступи Квартарара у Шпанској серији забележени су на нивоу светског првенства. У августу 2014. године промењено је правило везано за узраст које дозвољава шампиони FIM CEV Moto3 категорије да се такмичи у Moto3 светском шампионату без обзира на године.

Moto3 светско првенство[уреди | уреди извор]

Estrella Galicia 0,0 (2015)[уреди | уреди извор]

Најављено је да ће се Квартараро придружити Мото3 светском шампионату у октобру 2014, објављивањем почетне листе учесника за шампионат.[10] Остао је у дресу Estrella Galicia 0,0, поново возећи Хонду, са којом је те сезоне освојио титулу Шпаније. Он је први пут тестирао мотоцикл тима Moto3 на постсезонском тестирању у Валенсији, али му времена првог круга нису дата због чињенице да је тестирао без транспондера. Током првог дана званичних предсезонских тестова у Валенсији 2015. године, Квартараро је поставио најбрже време у трећој сесији.[11] На следећем тродневном тесту у Херезу, Квартараро је био најбржи у пет од девет сесија, укључујући и да је био убедљиво најбржи последњег дана.

На свом уводном тркачком викенду у Катару, Квартараро је остварио шесту стартну позицију. У трци, Квартараро је увек био присутан у водећој групи и држао је вођство у трци на два круга до краја, али због контакт са Франческом Бањајом је изгубио позицију и на крају је завршио на седмом месту. На следећој трци у Остину, Квартараро је завршио на свом првом подијуму, са другим местом иза Денија Кента. Остварио је своју прву пол позицију на великој награди Шпаније, десетинку секунде испред Кента, али је завршио трку на четвртом месту.[12] На домаћем терену у Ле Ману, Квартараро је поново заузео пол позицију.[13] Водио је неко време током трке, али је на крају завршио четврти.

Квартараро се вратио на подијум са другим местом у Асену, завршио је 0,066 секунди иза победника трке Мигела Оливеире. У следеће четири трке, Квартараро је завршио на једанаестом месту у Индијанаполису, четвртом у Силверстону. У Мизану, Квартараро се срушио током другог слободног тренинга, сломио је десни скочни зглоб и пропустио је трку због повреде. Квартараро је такође пропустио следећу трку у Арагону, где га је заменио тимски возач Сена Јамада.[14] Квартараро се вратио на трку у Јапану, али се повукао из трке након што се квалификовао као 29. на табели, због сталног бола. Квартараро се такође повукао са трке у Аустралији, након што се квалификовао као 19. на табели.[15] Квартараро је на крају сезону завршио на десетом месту, са деведесет и два бода.

Leopard Racing (2016)[уреди | уреди извор]

26. септембра 2015. године објављено је да ће Квартараро напустити тим Estrella Galicia 0,0 и придружити се Leopard Racing на двогодишњи уговор од 2016. године.[16] Квартараро је сматран фаворитом за титулу у сезони због свог учинка у првој години, као и због Leopard Racing тима који је прошле године освојио титулу са Денијем Кентом, али сезона је постала катастрофална година за Квартарара. У прве три трке је завршио на тринаестом месту након чега је уследио пад у Шпанији. Завршио је шести на својој домаћој трци у Ле Ману. Квартараро је остао без поена у шест трка, а његов најбољи резултат је четврто место у Аустрији.

Moto2 светско првентство[уреди | уреди извор]

Pons Racing (2017)[уреди | уреди извор]

Квартараро је прешао из Moto3 у Moto2 категорију 2017. године у Pons Racing као тимски колега Едгара Понса. На свом дебију, Квартараро је завршио 7. у Катару. Његов једини бољи резултат у сезони било је 6. место у Сан Марину. Сезону је завршио са 64 бода на 13. месту шампионата.

Speed Up Racing (2018)[уреди | уреди извор]

За 2018. годину, Квартараро је прешао у тим Speed Up Racing. Остварио је своју прву победу на великој награди у Каталонији. Упркос успеху у следећој трци са 2. местом у Асену, остатак његове сезоне је био тежак, није постигао више ниједан подијум и завршио је са 138 бодова на 10. месту шампионата.

MotoGP светско првенство[уреди | уреди извор]

Petronas Yamaha SRT (2019)[уреди | уреди извор]

У августу 2018. објављено је да ће се Квартараро придружити Франку Морбиделију у Petronas Yamaha SRT, 2019. године. Намеравао је да се вози са Јамахом из 2018. Међутим, Јамаха му је дала фабричку Јамаху.

Квалификовао се на пол позицији за велику награду Шпаније. Са овом пол позицијом узео је рекорд за најмлађег икад на пол позицији у MotoGP класи, рекорд који је претходно држао Марк Маркес од 2013. Такође се квалификовао на пол позицији у Каталонији где је узео друго место. У Асену је узео пол позицију обарајући рекорд круга и постао је најмлађи возач са узастопним пол позицијама у историји MotoGP.[17] У Асену је завршио трећи, иза Маверика Вињалеса и Марка Маркеса. У следећој трци у Немачкој, квалификовао се као други, иза Марка Маркеса. Током другог круга трке Квартараро је пао у трећој кривини. Завршио је у шљунку. Овај пад је био први пад током трке у његовој почетној сезони у MotoGP-у.[18] Квартараро је дошао до подијума у сезони са трећим местом у Аустрији и четири друга места у Сан Марину, Тајланду, Јапану и Валенсији. Кренуо је са пол позиције у Тајланду, Малезији и Валенсији. Квартараро је на крају завршио сезону на 5. месту са 192 бода, 7 подијума и 6 пол позиција.

Petronas Yamaha SRT (2020)[уреди | уреди извор]

На првој трци сезоне 2020. године у Херезу, Квартараро се квалификовао на пол позицију и однео прву победу у MotoGP након што је у првом кругу пао на 5. место.[19] У другом колу у Херезу, Квартараро је поновио статистику са квалификацијом на пол позицију и победом у трци, овог пута је водио од почетка и створио предност од преко 8 секунди до 20. круга пре него што је крстарио до циља за 4,5 секунде више од Маверика Вињалеса.[20] После потешкоћа у наредних пет трка, Квартараро је видео да се његова предност у раном шампионату истопила до средине сезоне. Остварио је своју трећу победу у колу у Каталонији и поново преузео вођство у шампионату.[21] У првој рунди тренинга у Арагону задобио је повреду кука након судара, али му је медицинско особље одобрило да учествује у квалификацијама, где је заузео пол позицију.[22] Дуготрајнa борба са предњом гумом у условима на стази довели су до тога да брзо изгуби позицију и на крају заврши на 18. месту, што је први пут те сезоне да није узео бодове у MotoGP-у.[23]

Monster Energy Yamaha MotoGP (2021–данас)[уреди | уреди извор]

Након почетничке сезоне у MotoGP-у, Yamaha Factory Racing је 29. јануара 2020. објавила да ће Квартараро заменити Валентина Росија почевши од сезоне 2021. године и да ће добити фабрички подржане машине за преосталу сезону у Petronas Yamaha SRT.[24]

Квартараро је почео сезону у Катару са петим местом и победом у два узастопна викенда.[25][26] Две недеље касније у Португалу квалификовао се на пол позицију и водио је трку у последњих 17 од 25 кругова за своју другу победу у сезони.[27][28] Квартараро би још једном узео пол позицију у Херезу, и водио је до пола трке, када је повредио руку, завршио је трку на 13. месту док је Џек Милер однео победу. После успешне операције, Квартараро се квалификовао за пол позицију у Ле Ману, свој трећи узастопни пол, после тешког тренинга. Током трке, због неочекиваних временских промена и кише која је почела да пада, Квартараро је заједно са осталим возачима променио мотор, али је кажњен казном за дуг круг када је ушао у гаражу Маверика Вињалеса уместо у своју. Упркос казни, успео је да заврши своју домаћу велику награду на 3. месту, при чему је његов сународник Жоан Зарко био други, а Џек Милер први. Квартараро би поново заузео пол позицију, четврти пут заредом, на великој награди Италије у Муђелу, али је преминуо возач Moto3 Џејсона Дупаскијеа, који је преминуо након несреће у квалификацијама пре трке. Квартараро је победио у трци, постигавши трећу победу у сезони и посветио је и пол и победу Дупаскијеу.[29] У Каталонији, Квартараро је поново заузео пол позицију пети пут заредом, нешто што није урађено у премијерној класи откако је то урадио Марк Маркез 2014. године. Завршио је на 3. месту, али је деградиран на 4. након што је добио казну од 3 секунде јер је ишао пречицом, а затим је добио још једну казну од 3 секунде после трке, јер је возио са отвореним кожним оделом. Затварач је био спуштен и Квартараро је скинуо штитник за груди, прекршивши правила трке која захтевају да се заштитна опрема увек правилно носи, чиме је деградирао Квартарара на 6. место.[30] Квартараро је додатно учврстио своје вођство у шампионату са 3. местом у Немачкој, победом код Асена и трећим местом у Аустрији.

Квартараро би победио у својој петој трци у сезони у Великој Британији, а са два друга места у Риминију и Остину, имао је 52 бода предности у односу на Франческом Бањајом, са 3 трке до краја. Бањаја би водио са 5 кругова до краја у Мизану, али је пао, окончавши борбу за титулу и потврдивши да је Квартараро освојио титулу са 2 пуне трке до краја.[31]

Статистика[уреди | уреди извор]

По сезони[уреди | уреди извор]

Сезона Класа Мотори Тим Трке Победе Подијум Пол позиција Поени Место
2015 Moto3 Honda Team Estrella Galicia 0,0 13 0 2 2 92 10th
2016 Moto3 KTM Leopard Racing 18 0 0 0 83 13th
2017 Moto2 Kalex Pons 18 0 0 0 64 13th
2018 Moto2 Speed up Speed Up Racing 18 1 2 1 138 10th
2019 MotoGP Yamaha Petronas Yamaha SRT 19 0 7 6 192 5th
2020 MotoGP Yamaha Petronas Yamaha SRT 14 3 3 4 127 8th
2021 MotoGP Yamaha Monster Energy Yamaha MotoGP 18 5 10 5 278 1st
Total 125 10 27 19 1076

По класи[уреди | уреди извор]

Класа Сезона 1st GP 1st Pod 1st Win Трка Победа Подијум Пол позиције Најбржи круг Поени
Moto3 2015–2016 2015 Катар 2015 Америка 31 0 2 2 0 175
Moto2 2017–2018 2017 Катар 2018 Каталонија 2018 Каталонија 36 1 2 1 1 202
MotoGP 2019–данас 2019 Катар 2019 Каталонија 2020 Шпанија 58 9 23 16 11 699
Total 2015–данас 125 10 27 19 12 1076

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Yamaha Factory Racing - History, Stats, Latest News, Results, Photos and Videos”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-13. 
  2. ^ Sports, Dorna. „King of MotoGP™: Quartararo – a World Champion’s profile”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-13. 
  3. ^ „Five young hotshots to watch out for in MotoGP”. Red Bull (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-13. 
  4. ^ Sports, Dorna. „Is Fabio Quartararo the next Marquez? | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  5. ^ Sports, Dorna. „Quartararo meets young Promo RACC riders | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  6. ^ Sports, Dorna. „Fabio Quartararo: A new star is born | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  7. ^ „Moto3: Believing the hype - Fabio Quartararo”. Crash (на језику: енглески). 2015-03-23. Приступљено 2022-05-15. 
  8. ^ „125cc: FIM changes age limit from 2010”. www.autosport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  9. ^ „Moto3: Quartararo eligible after 2015 rule change”. Crash (на језику: енглески). 2014-08-17. Приступљено 2022-05-15. 
  10. ^ Sports, Dorna. „2015 Moto3™ Entry List Announced | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  11. ^ Sports, Dorna. „Quartararo tops timesheets on day one of Valencia test | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  12. ^ Sports, Dorna. „Quartararo takes first ever Moto3™ pole | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  13. ^ Sports, Dorna. „Quartararo secures pole for Le Mans Moto3™ | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  14. ^ Sports, Dorna. „Yamada sustituirá a Quartararo en Aragón | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: шпански). Приступљено 2022-05-15. 
  15. ^ Sports, Dorna. „Oliveira victory in Moto3™ keeps title hopes alive | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  16. ^ Sports, Dorna. „Leopard Racing signs Quartararo for 2016 | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  17. ^ „Quartararo blitzes Assen MotoGP lap record for Dutch TT pole”. www.autosport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  18. ^ „Marquez dominant naar tiende zege op rij op de Sachsenring”. nl.motorsport.com (на језику: холандски). Приступљено 2022-05-15. 
  19. ^ „Jerez MotoGP: Quartararo wins as Marquez crashes hard”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  20. ^ „Andalusia MotoGP: Quartararo dominates race of survival at Jerez”. www.autosport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  21. ^ „Quartararo: Catalan MotoGP victory not motivated by Marquez comments”. www.autosport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  22. ^ „Fabio Quartararo goes from stretcher to Aragon MotoGP pole; Crutchlow third”. Crash (на језику: енглески). 2020-10-17. Приступљено 2022-05-15. 
  23. ^ „Rins resists Marquez for Aragon MotoGP win; Mir leads after Quartararo shocker”. Crash (на језику: енглески). 2020-10-18. Приступљено 2022-05-15. 
  24. ^ „Fabio Quartararo to replace Rossi at Yamaha factory team in 2021”. Motor Sport Magazine (на језику: енглески). 2020-01-29. Приступљено 2022-05-15. 
  25. ^ „2021 Qatar MotoGP, Losail - Race Results (Round 1)”. Crash (на језику: енглески). 2021-03-28. Приступљено 2022-05-15. 
  26. ^ „2021 Doha MotoGP, Losail Circuit, Qatar - Race Results”. Crash (на језику: енглески). 2021-04-04. Приступљено 2022-05-15. 
  27. ^ „Portuguese MotoGP: Quartararo on pole as Bagnaia lap deleted”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  28. ^ „Quartararo 'feels like 2019' after Portimao MotoGP win”. us.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  29. ^ „Quartararo dedicates Mugello MotoGP pole to Dupasquier”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  30. ^ „Fabio Quartararo penalised for open leathers, chest protector”. Crash (на језику: енглески). 2021-06-06. Приступљено 2022-05-15. 
  31. ^ „Emilia Romagna MotoGP: Quartararo seals title after Bagnaia crash”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Фабио Квартараро MotoGP.com

Фабио Квартараро сајт

Фабио Квартараро As.com