Корисник:Sibila/Племена Илира у предјелима данашње Црне Горе

С Википедије, слободне енциклопедије

- Ардијеји (Вардеји)

Претпоставља се да је ово назив за племенски савез већег броја племена која су живјела на ширем простору, а у коме су доминирали Ардијеји. Зато није поуздано утврђено да је илиско племе са овим називом живјело на територији данашње Црне Горе. У римским изворима, прилично контрадикторним, помињу се у области око ријеке Неретве, према острву Хвару, као и дуж обале Јадранског мора, између ушћа Неретве и Рисна (Rhizon) до Ризонског залива (Бока которска). Познати су у Првом илирском рату (229-228. године прије наше ере) када је на њих мотрио један од римских конзула, као и у уговору о закључивању мира између последњег македонског краља Филипа V и Етолаца (209. године ). Страбон наводи да су се простирали до панонских племена. Теопомп помиње ратно лукавство Келта употребљено према Ардијејима. Племе се претежно бавило сточарством и гусарењем, док је земљорадња била мање заступљена. По Плинију су познати као ранији пљачкаши Италије ("Populatoresque quondam Italiae Vardaei non amplius quam XX decuriis.. ." ). Ово племе због честих напада на римску власт бива пресељено даље од Јадранског мора, у унутрашњост (послије 135. године прије нове ере) и присиљено да се бави земљорадњом, којој нијесу били вични. То је проузроковало њихово пропадање.

- Плереји

Живјели су у приморју, западно од Ризонског залива (Бока которска). Плереји су заједно са Ардијејима пустошили Илирију, у вријеме римске владавине, што је довело и до њихове депортације у унутрашњост.

- Енхилејци

Ово племе је живјело на подручју Бока которске, као и источно од њега, до града Драча. Земљу Енхилејаца се помиње још у античким митовима везаним за Кадмоса и Хармонију, досељеника из грчке Тебе. Кадмосов син је по миту имао име Илириос, епоним старих Илира, којима је Кадмос завладао. По једном фрагменту Филона, који наводи Стефан Византинац, Кадмос је дошао међу Енхилејце у град Будву, на воловским колима, да би им (по податку Аполодора) помогао у рату против Илира ("Illyri proprie dicti"). Претпоставка је да су у питању некадашње племе Илири, односно Илири у ужем смислу ријечи, који су живјели источно од Неретве, а чије је име касније пренијето на низ других племена као скупни назив. То што се Кадмос и Хармонија по миту појављују као змије, а и назив Енхилејаца доводи се у везу са грчком рјечју – јегуља, указује на значај култа змије код Илира. Остатак старих паганских култова, везаних за илирску традицију задржао се у приморју Црне Горе, у смислу да је гријех убити змијоликог гуштера – блавора, који као заштитник сваке куће живи под прагом.

- Лабеати

Живјели су у унутрашњости данашње Црне Горе, сјеверисочно од језера старовјековног назива Lacus Labeatis (данас Скадарско језеро). Најбоље утврђени град овог племена био је Скадар, на обали језера. Град помиње Ливије у Трећем илирском рату (168. године прије нове ере). Исти римски писац као други град Лабеата помиње Медун (Meteon Labeatidis terreae) недалеко од Подгорице. Ово племе је постојало и у времену послије римског освајања, обзиром да је наведено у попису имена племена Неронскога конвента.

- Доклеати

Живјели су у сусједству Лабеата, али се не зна прецизно разграничење, осим да је то било у подручју између Дукље (Doclea) и Медуна (Meteon) незнатно удаљених мјеста.. Раније су Доклеати били у саставу ардијејског племенског савеза. Пошто су временом ојачали, послије римског освајања постају бројније и значајније племе од Ардијеја: код Плинија се помињу са 33 декурије, у оквиру Неронскога конвента, док се Ардијеји помињу са само двадесет декурија. Антички град Doclea (Доклеја - данас остаци Дукље, код Подгорице) указује на географски положај овог племена. Област Доклеата се простирала на запад, преко данашњег Никшића. Међу Доклеатима се помиње угледан род Епикади, још за вријеме Генцијеве владавине, у првој половини другог вијека прије нове ере. На мјесту античког кастела Салтуа (област Бањана) помиње се на једном натпису првак Доклеата, Гај (Caius Epicadi filius principes civitatis Docleatium). Код овог племена је била важна улога сточарства, а надалеко чувени сир извозио се у Рим.

- Пирусти

Ово значајно илирско племе, живјело је у рудом богатим крајевима на сјеверу данашње Црне Горе, око Пљеваља (по А. Евансу: "Antiquarian researches in Illyricum", Westminster – 1883. –III-IV ). У току трећег илирског рата, нијесу испољили непријатељство према Риму, па им је од конзула Луција Аниција потврђена слобода. Пирусти су били познати као рудари, па су од Рима уживали одређене повластице. Ово је племе одиграло улогу и у далматинско-панонском устанку против Рима, 6 - 9. године.

- Аутаријати

Претпоставља се да је њихова област била сјевероисточно од Скадарског језера и захватала је и један дио данашње сјеверне Црне Горе.