Корисник:StrahinjaT3708/sandbox
Томас Рејнсборо[уреди | уреди извор]
| Томас Рејнсборо | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||
| Лични подаци | |||||||||
| Датум рођења | 6. јул 1610. | ||||||||
| Место рођења | Вапинг, Краљевство Енглеска | ||||||||
| Датум смрти | 25. октобар 1648. (38 год.) | ||||||||
| Место смрти | Донкастер, | ||||||||
| Религија | пуританац | ||||||||
| Породица | |||||||||
| Деца | Вилијам неименована ћерка | ||||||||
| |||||||||
(eнгл. Thomas Rainsborough) живео од 6 јула 1610. до 29 октобра 1648., био је Енглески верски политички радикал, који је служио у морнарици Парламентараца и у стајаћој Војсци Новог модела током Ратова три краљевства (од 1639 до 1653)Један од ретких, чија се харизма и популарност надметала са Оливером Кромвелом,његовим најпознатијим савремеником. Такође је описан као:
″Војник импресивне професионалне компетенције и неупоредиве храбрости″. Данас је најпознатији по свом учешћу у Патни дебатама из 1647. године, када је износио своје радикалне идеје и тврдио да најсиромашнији слој друштва у Енглеској треба да живи као и најбогатији.
Лични подаци[уреди | уреди извор]
Томас Рејнсборо је рођен 6. јула 1610. у Вопингу, близу Лондонске луке, као најстарији син Вилијама Рејнсбороа, богатог трговца и члана компаније Левант.
Попут Оливера Кромвела и других пуританаца током периода Личне владавине ( Једанаест година тираније краља Чарсла I Стјуарта) од 1629. до 1640., Томас је размишљао о емиграцији у Нову Енглеску, али је на крају одустао од те одлуке, иако су му брат Вилијам и сестре живели тамо.
Неколико година пре своје смрти, Томас се оженио женом по имену Маргарет о којој се мало зна, осим да су имали сина Вилијама и још најмање једно дете.
Први Енглески грађански рат[уреди | уреди извор]
Попут свог оца, Томас Рејнсборо се придружио компанији Левант и постао део тесно повезане групе пуританских трговаца и морнара.
Када је у августу 1642. почео Први енглески грађански рат, већина Краљевске морнарице се изјаснила за Парламент и Томас је постављен за капетана једног од њених бродова уз помоћ својих породичних веза. Рејнсборо је већину прве године рата провео у патроли дужност у Ирском мору.
Напустио је морнарицу у лето 1643. да би се придружио опкољеном парламентарном гарнизону Хала и помогао је у одбијању напада маркиза од Њукасла. Унапређен је у пуковника у војсци Источне асоцијације, 1644. године добио је команду над новим пешадијским пуком. У октобру је предводио овај пук у смелом нападу који је заузео ројалистичко упориште Краулендску опатију у Линколнширу. Априла 1645. Рејнсборо је постављен за пуковника пешадијског пука у недавно формираној Војсци новог модела.
Рејнсборово именовање је одобрено на време, како би се борио у бици код Нејсбија јуна 1645. године, где је његов пук помогао да спречи пробој коњице принца Руперта. У јулу је помогао у поновном заузимању Лестера,а затим је учествовао у Западној кампањи, борећи се са код Лангпорта, као и демонстрирајући своје вештине за опсадно ратовање код Бриџвотера и Бристола. Након што је заузео замак Беркли у децембру 1645, прешао је на опсаду Оксфорда, који се предао у јуну 1646, окончавши значајан отпор ројалиста у Првом енглеском грађанском рату. Раинсбороугх је затим помогао у закључивању опсаде Вочестера и био је именован за гувернера града у јулу 1646.
Други Енглески грађански рат и смрт[уреди | уреди извор]
Како се политичка ситуација погоршавала усред гласина о скором успону ројалиста, Савету официра је био потребан поуздан човек задужен за морнарицу, на чијем челу је тренутно Вилијам Батен, презбитеријански присталица парламентарне опозиције Кромвелу. Средином децембра, они су позвали парламент да поново потврди Рејнсбора као свог команданта, што је захтев који је на крају одобрен након извесног оклевања.Истовремено именован за капетана замка Дил, Рејнсборо је преузео своје нове положаје у јануару 1648.
Други енглески грађански рат почео је у фебруару 1648. године, као резултат коалиције између Шкота, енглеских ројалиста и оних парламентараца који су Нови модел сматрали већом претњом од својих претходних противника. Предвођени Вилијамом Батеном, 27. маја шест бродова је изјавило своју подршку краљу, укључујући Константну реформацију, брод којим је командовао Рејнсборо. Рејнсборо се вратио у војску и придружио сер Томасу Ферфаксу, чије су снаге опседале Колчестер. Кромвелова победа над ројалистичким снагама код Престона 19. августа 1648. учинила је даљи отпор беспредметним, а Колчестер се предао крајем августа.
Рејнсборо је сада прешао на опсаду замка Понтефракт, једног од последњих преосталих ројалистичких упоришта. У ноћи 29. октобра, четворица мушкараца су провалила у његову кућу у оближњем Донкастеру, наводно у нади да ће га заменити за вођу ројалистичке коњице, Мармадука Лангдејла.Рејнсборо се опирао и извучен је на улицу, где је убијен. У марту 1649. Левелер Џон Лилбурн је објавио трактат под насловом ″Други део откривених нових ланаца Енглеске″, који је, између осталог, оптужио Савет официра за умешаност у Рејнсбороову смрт. Савремена парламентарна истрага одбацила је ту идеју, док каснији историчари нису пронашли доказе који би подржали такву теорију.
Након погребне церемоније коју је организовао његов брат Вилијам и којој је присуствовало око 3.000 симпатизера Левелера, Рејнсборо је сахрањен поред свог оца у цркви Светог Јована у Вапингу.