Корисник:Studentkinja10/песак
Ернест Бо (Москва, 7. децембар 1881– Париз, 9. јун 1961) био је француски парфимер рођен у Русији. Познат је по креирању парфема Chanel No. 5, који је можда и најпознатији парфем на свету.
Поридично порекло
[уреди | уреди извор]Ернст Бо је био син Едварда Хиполита Боа [1](1835–1899) и своје друге жене Огустине Вилгемине Мисфилд( фр. Augustine Wilgemina Misfeld) [2](1834– 1906) која је пореклом из Лила, Француска. Ернестова бака Жан- Клеофеј Бо[3] (фр. Jeanne-Cléophée Beaux) дошла је у Русију почетком 1840. Едвард Хиполит био је син ког је добила са Жаном Џозефом Месинџером [4] (1810–1848).
Каријера
[уреди | уреди извор]Ернест Бо [5] био је брат Едварда Боа, који је радио за француског произвођача парфема Alphonse Rallet & Co. тадашњу најважнију руску кућу парфема и снабдевача на руским дворовима. Руска кућа парфема која је тада имала око 1500 запослених и 675 производа продата је француској кући парфема Chiris of La Bocca 1989 године.
Ернест је исте године завршио основно образовање, а од 1898. до 1900. године радио као лабараторијски техничар правећи сапун за руску кућу парфема Ралеј(Rallet). Након што је одлсужио обавезне две године војске у Француској и вратио се у Москву 1902. године, где је почео са школовањем за израду парфема у компанији под присмотром њиховог техничког директора. Завршио је школовање 1907. године, а унапређен је у вишег парфимера и изабран је да буде један од чланова управног одбора. [6]
Године 1912. Русија је славила стогодишњицу битке за Бородино, која је била прекретница за Наполеонову руску инвазију. За ову прилику Ернест је креирао мирис "Bouquet de Napoleon," колоњску воду цветне ароме Eau de Cologne за Ралеј(Rallet). Испоставило се да је то био велики комерцијани успех. [7]
Следеће године обележено је триста година од оснивања династије Романов. За ову прилиkу пратећи свој претходни допринос крeирао је сада већ забораљени мирис "Bouquet de Catherine" у част царице Русије Катарине Велике. Овај парфем ипак није доживео успех као што је то било са колоњском водом.
No.5 Chanel
[уреди | уреди извор]
Ернест је покушао да искористи своје контакте како би придобио руско племство у нади да ће тиме oмогућити нове пројекте. Године 1920. уз помоћ руског војводе Дмитрија Павловича (1891–1941), пријатеља модне креаторке Коко Шанел договорио је састанак у Кану у касно лето 1920. године где је представио своје садашње и претходне радове. Шанел је одабрала "No. 5" као Божићни поклон за своје најбоље клијенте. [8] Првобитно је произведено само 100 бочица. Међутим, потражња је била толико велика да је Шанел донела одлуку да парфем пусти у продају у својим радњама 1922. године. Исте године лансирала је и други мирис уз две нумерисане серије бочица које јој је Бо представио, а које су биле нумерисане од један до пет и двадесет до двадесет четири: Chanel Nº 22- боцу бр. 22 из друге серије. Међутим, пошто није доживео успех као Chanel Nº 5 повучен је из продаје и поново покренут 1926. године.
Ернест Бо је напустио француску кућу парфема Chiris 1922. године како би у Паризу водио агенцију за продају за свог пријатеља Јуџина Шеработа (Eugene Charabot). Штавише, Chane Nº 5 био је толико успешан да су 4. априла 1924. године Бејдер(Bader) и Вертмајер (Wertheimer)- оснивачи ланца продаје Galeries Lafayette купили права на њега. Основали су ланац парфема Les Parfums Chanel, за који су ангажовали Ернеста Боа као главног парфимисту. На тој функцији Ернест Бо је креирао многе познате парфеме све док се није пензионисао 1954. године.
Смрт и сахрана
[уреди | уреди извор]Ернест Бо је умро у свом стану у Паризу 9. јуна 1961. године у 79. години. [9]
Одабрана дела
[уреди | уреди извор]- 1912 – Bouquet de Napoleon, Rallet
- 1914 – Bouquet de Catherine, Rallet
- 1921 – No. 5 Chanel
- 1926 – No. 22 Chanel
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „THIERRY de VILLE d'AVRAY et de FONTENAY par Michel GERRER - Geneanet”. web.archive.org. 2016-08-06. Приступљено 2024-07-23.
- ^ „THIERRY de VILLE d'AVRAY et de FONTENAY par Michel GERRER - Geneanet”. web.archive.org. 2015-05-23. Приступљено 2024-07-23.
- ^ „THIERRY de VILLE d'AVRAY et de FONTENAY par Michel GERRER - Geneanet”. web.archive.org. 2015-05-23. Приступљено 2024-07-23.
- ^ „THIERRY de VILLE d'AVRAY et de FONTENAY par Michel GERRER - Geneanet”. web.archive.org. 2015-05-23. Приступљено 2024-07-23.
- ^ Rallet, Alain; Rochelandet, Fabrice (2015-05-15). „Présentation”. Réseaux. n° 189 (1): 9—12. ISSN 0751-7971. doi:10.3917/res.189.0009.
- ^ Devaux, Guy (2020). „Salancy : l’histoire d’une parfumerie en Touraine. Bouton (Jacques), Salancy, le parfumeur de Touraine, autoédition, 2015”. Revue d'histoire de la pharmacie. 107 (406): 260—261. ISSN 0035-2349. doi:10.3406/pharm.2020.24061.
- ^ Edwards, Michael (1996). Perfume legends: French feminine fragrances. Levallois: M. Edwards & Co. in association with HM Editions. ISBN 978-0-646-27794-3.
- ^ Ward, Neil David, (born 14 March 1953), independent business consultant, 2008–14; Director, Quality Transformation Ltd, 2008–11, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2024-07-23
- ^ „Ernest Beaux, co-inventor of Chanel N°5 by VB.com”. vb.com. Приступљено 2024-07-23.