Корисник:TomiCCa/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Grupa B Audi Quattro
Audi Sport Quattro S1 E2, један од најмоћнијих аутомобила у Групи Б

Група Б[уреди | уреди извор]

Група Б је била скуп правила за возила велике турнеје која су се користила у тркама и релију коју је увела Fédération Internationale de l'Automobile(FIA) 1982 године. Иако им је дозвољено да уђу ГТ класу Светског Шампионата спортских аутомобила заједно са више популарним прототипом Групе Ц, Група Б се обично повезује са међународном рели сценом између 1982. и 1986. у популарној култури, када су били највиша класа коришћена у релију, укључујући Светско првенство у релију(WRC), регионална и национална првенства.

Прописи Групе Б су подстакли неке од најбржих, најјачих и најсофистициранијих рели аутомобила икада направљених и њихова ера се обично назива златна ера релија. Међутим, за низ великих незгода, од којих су неке биле фаталне, окривљена је њихова брзина и недостатак контролисања масе људи на догађајима. Након смрти Хенрија Тоивонена и његовог сувозача Серђа Креста у релију на Корзици 1986. FIA је забранила групи да се такмичи у WRC-у наредне сезоне, одустала од својих претходних планова да убаци Групу С и одредила Групу А као врхунску формулу са ограничењем мотора до 2000 кубика и 300 коњских снага.

У наредним годинама, бивши возачи Групе Б су пронашли место у Европском шампионату у рели кросу док нису били укинути 1993. Већ од 1991. Светски шампионат у тркању се пребацио из Групе Б и Ц, са ГТ шампионатом који је формиран током деведесетих година који је преферирао нове класе попут Групе ГТ. Последњи аутомобили су утврђени 1993. године у Групи Б, иако је FIA донела одлуке за националне шампионате и домаће трке све до 2011.

Преглед[уреди | уреди извор]

Нове ФИСА групе[уреди | уреди извор]

Porsche 911 SC RS
Porsche 911 SC RS

ФИСА је 1982. године реконструисала категорију серијских аутомобила из Додатка Ј(Appendix J) тако да се састоји од 3 нове групе. Одлазећа Група 1 и Група 2 замењене су Групом Н и Групом А за немодификоване и модификоване фабричке аутомобиле. Ови аутомобили су морали да имају четири седишта(иако је минимална величина задњих седишта била довољно мала да би се могла квалификовати неки 2+2 аутомобили) и да се производе у великом броју. Њихов захтев за хомологацију био је 5000 јединица у периоду од 12 месеци између 1982. и 1992. Од 1993. године захтев је смањен на 2500 јединица.

Хомологације[уреди | уреди извор]

Број аутомобила потребних за хомологацију, 200, био је само 4% захтева других група и половину онога што је раније прихваћено у Групи 4. Будући да је рок за хомологацију могао бити продужен производњом само 10% од изворних захтева сваке следеће године - 20 у случају Групе Б насупрот 500 за А и Н, група је омогућила аутомобилским произвођачима лакши приступ моторспорту и првенствима пре него што је узела у обзир техничку сложеност и перформансе групе. "Еволуције" су могле бити укључене у изворну хомологацију без потребе за производњом новог почетног низа, што је омогућило произвођачима да подешавају различите аспекте перформанси својих возила, што је додатно олакшало учствовање у моторспорту. Заједно, ова правила хомологације су учиниле да "посебне хомологације" Групе Б (аутомобиле који су произведени само како би задовољили групне квоте и нису првенствено намењени продаји) постану веома ретке, ако би наставиле да постоје ван презентације FIA званичника.

Ferrari 308 GTB
Ferrari 308 GTB Група Б

Група Б би се могла користити за хомологацију производних спортских аутомобила који нису могли бити хомологовани у Групи Н или Групи А, јер нису имали четири седишта или нису произведени у довољно великом броју(на пример аутомобили попут Ferrari 308, Porsche 911... ). Даље, захтеви за ниском производњом подстакли су произвођаче да користе шасију са просторним оквиром уместо каросерија која се обично користи у већини серијских аутомобила.

Постојећи аутомобили унутар хомологације Групе 2, Групе 3 и Групе 4 могу бити пребачени у Групу Б, при чему ће многе пренети у ФИСА секретаријат.

Регулативе[уреди | уреди извор]

Специфичне регулативе[уреди | уреди извор]

Група Б је имала неколико специфичних правила осим оних која покривају све групе у члановима 252 и 253, која су покривала неке ствари као што су безбедносни кавези или делове који дефинишу аутомобил као што су шофершајбна и ретровизори. Члан 256 је покривао специфичне регулативе за Групу Б са 5 параграфа преко пола стране. Прва два параграфа су била дефиниције,(спортских) Grand Touring аутомобила(са минимум два седишта) и хомологацијске захтеве.

Опрема и модификације су наслеђене од оних које су дозвољене у Групи А. Уместо да буду ограничења, она су покривала оне ставке (за које се није очекивало да ће се применити на серијски аутомобил који би се/не би се очекивалe на такмичарском аутомобилу). Примери укључују уклањање украса, звучне изолације, HVAC система, система за покретање или ојачање шасије, побољшање делова мотора и мењача итд.

Ограничења тежине су примењена на скали у односу на капацитет цилиндара мотора. Минимална тежина била је 580кг за мотор испод 1000cc, до 1300кг за моторе изнад 5000cc. Коначно специфично правило примењено на димензију точкова, које су на сличан начин примењене у скали која се односи на капацитет цилиндара мотора.

Резултујући модели[уреди | уреди извор]

На крају крајева, било је неколико ограничења у погледу технологије, дизајна или дозвољених материјала. На пример, каросерија од стаклопластике је коришћена у случају Ford RS200, аутомобила без комерцијално доступног модела, иако су тркачки аутомобили силуете које користе шасију са просторним оквиром и даље били уобичајени чак и када су еквиваленти потрошачких аутомобила масовно произведени, на пример у случају Peugeot-а 205 T16 или Lancia-e Delta S4.

Ford RS200
Ford RS200

Правила су предвиђала произвођаче који су желели да се такмиче у релију са мотором позади са задњим погоном и са погоном на сва четири точка али су њихови мотори са задњом вучом постепено били замењени са моторима са предњом вучом. Смањивањем минимума хомологације са 400 у Групи 4 на 200, ФИСА је омогућила произвођачима да дизајнирају специјализоване задње погоне и погоне на сва четири точка специјалне хомологационе аутомобиле без финансијске обавезе да производе своје колеге са предњом вучом у великим бројевима.

Није било ограничења за појачање, што је резултовало повећањем снаге победничких аутомобила са 250 кс 1981. године, на најмање два аутомобила која су производила више од 500 до 1986., последње године Групе Б у релију. Мотори са турбопуњачем нису били уобичајени у комерцијалним аутомобилима и уведени су тек од средине 1970-их, али су почетком и средином 1980-их инжењери научили како да извуку изузетне количине снаге из турбо мотора. Неки произвођачи из Групе Б отишли ​​су даље, Peugeot на пример, уградили су Турбо Лаг систем који је изведен из F1 на своје моторе, иако је технологија била нова и не баш ефикасна. Lancia је двоструко напунила свој Delta S4, додајући и компресор и турбопуњач свом мотору. Када су донета правила Групе Н, А и Б, сматрало се да је ограничење тежине/запремине мотора једини начин да се контролише брзина. Данас је снага турбо мотора ограничена обавезним ограничавачем усисног ваздуха, а хијерархија Групног релија, на пример, свака има ограничења тежине/снаге мотора (кг/кс).

У оквиру свих група било је 15 класа заснованих на запремини мотора са фактором еквиваленције 1,4 који се примењује за моторе са принудним индукционим погоном. Свака класа је имала ограничења тежине и величине точкова. Значајне класе за Групу Б биле су класа од 3000 cc (2142,8 cc са турбом или компресором), минимална тежина 960 кг (Audi Quattro, Lancia 037); и 2500 cc (1785 cc), 890 кг (Peugeot 205 Т16, Lancia Delta S4).

Оригинални Renault 5 Turbo имао је мотор од 1,4 Л тако да је био у класи од 2000 кубика. Рено је касније донекле повећао величину мотора за Turbo Maxi, како би могао да стави веће гуме (на рачун нешто веће тежине). Ferrari 288 GTO и Porsche 959 били су у класи од 4000 cc (2857 cc), 1100 кг, што би вероватно постала нормална класа за трке на стази да је Група Б тамо видела много користи.

Класе у Групи Б:

Одступање Тежина Димензије точкова Аутомобили
Атмосферски Компресор или турбо пуњач
4000cc 2857cc 1100kg 12" Ferrari 288 GTO, Porsche 959
3000cc 2142.8cc 960kg 11" Audi Quattro, Lancia 037, MG Metro 6R4, Ford RS200
2500cc 1785cc 890kg 11" Peugeot 205 T16, Lancia Delta S4
2000cc 1397cc 820kg 10" Renault 5 Turbo

Рели[уреди | уреди извор]

1982-1983[уреди | уреди извор]

Постојеће групе 1-4 су и даље биле дозвољене у Светском рели шампионату током прве године нових група. Иако су неки тек хомологовани аутомобили Групе Б ушли у први круг у Монте Карлу, ниједан аутомобил из групе није дошао на подијум ни на једном од 12 релија у сезони. Иако је Audi Quattro још увек у суштини био аутомобил Групе 4, донео је Hanu Mikkoli титулу возача 1983. Lancia је дизајнирала нови аутомобил према спецификацијама Групе Б, али Lancia 037 је и даље имала погон на задње точкове и стога је била мање стабилна од Audi-а на различитим подлогама (углавном Lancia је имала предност на асфалту, али је Audi остао супериоран на лабавим подлогама као што су снег и шљунак). Без обзира на то, 037 се показао довољно добро да Lancia освоји титулу произвођача, која се у то време сматрала престижнијом, са релијем на претек. У ствари, Lancia је имала толико мало поштовања према шампионату возача, да нису послали ни један аутомобил у финале сезоне RAC релија, упркос чињеници да је возач Волтер Рел још увек био у потрази за титулом.

Ниски захтеви за хомологацију брзо су привукли произвођаче у Групу Б. Opel је заменио своју Ascona-у произведену у производњи са Групом Б Manta 400, а Тоyota је направила нови аутомобил заснован на њиховој Celica-и. Као и Lancia 037, оба аутомобила су била са погоном на задње точкове, и иако су се показала успешним у националним релијима у разним земљама, били су мање успешни на нивоу светског шампионата, иако је Toyota освојила рели Обале Слоноваче 1983. након што је ангажовала шведског специјалисте за пустињску вожњу, покојног Бјорн Валдегорд.

1984-1985[уреди | уреди извор]

Audi је победио Lancia-у и за титулу произвођача и за титулу возача, од којих је последњу освојио Стиг Блумквист, али је средином године добио неочекивану нову конкуренцију: Peugeot се придружио рели сцени са својом Групом Б 205 Т16. Т16 је такође имао погон на сва четири точка и био је мањи и лакши од Audi Quattro-a. За воланом је био шампион возача из 1981. Ари Ватанен, а будући менаџер тима Ferrari Formula 1 и председник FIA Жан Тот надгледао је операцију. Несрећа је спречила Т16 да победи на свом првом релију, али Audi је полако почео да попушта и прави грешке.

Упркос масивним ревизијама Quattro-a, укључујући краће међуосовинско растојање, Peugeot је доминирао у сезони 1985. Али, не без незгоде: Vatanen је излетео са пута у Аргентини и тешко се повредио када су му се носачи седишта поломили у судару који је уследио. Тимо Салонен освојио је титулу шампиона 1985. са пет победа.

Иако је судар био знак да су аутомобили Групе Б већ постали опасно брзи (иако је Ватанен имао константан низ удараца док је побеђивао), неколико нових аутомобила Групе Б ушло је у свет релиа 1985:

  • Крајем године, Lancia је заменила свој декласирани 037 са Delta S4, који је имао и турбопуњач и компресор за оптималну излазну снагу.
  • Ford се вратио након неколико година одсуства са Ford RS200 и Ford Sierra RS Cosworth (иако се овај други такмичио у Групи А).
  • Citroen је развио и ушао са моделом BX 4TC, који се показао превише тежак и гломазан да би био успешан.
  • Rover је креирао препознатљиви Metro 6R4, који је имао кутијасту каросерију и велики спојлер монтиран на предњем делу аутомобила.

1986[уреди | уреди извор]

За сезону 1986, бранилац титуле Тимо Салонен имао је нову Evolution 2 верзију Peugeot-ovog 205 T16 са бившим возачем Toyota-e, Juhom Kankunenom. Audi-јев нови Sport Quattro S1 имао је преко 600 кс (450 kW) и огроман предњи део налик на снежни плуг. Lancia Delta S4 је била у рукама финског вундеркинда Хенрија Тоивонена и Марка Алена, а Ford је био спреман са својим напредним RS200 са Стиг Блоквист и Калеом Грунделом.

На етапи "Lagoa Azul" португалског релија у близини Синтре, португалски возач Жоаким Сантос је побегао, скренувши удесно да би избегао малу групу гледалаца. Због тога је изгубио контролу над својим RS200. Аутомобил је скренуо удесно и склизнуо са пута у гледаоце. Тридесет и једна особа је повређена, а три су погинуле. Сви најбољи тимови су се одмах повукли са митинга, а Група Б је доведена у опасност.

Катастрофа се поново догодила почетком маја на релију на Корзици. Lancia-in Тоивонен је био фаворит шампионата, а када је рели почео, он је задао темпо. Седам километара у 18-ој етапи, Тоивоненов С4 је излетео са нечувене ивице заоштрене леве кривине и срушио се низ стрму шумовиту падину. Аутомобил је слетео наопако, а резервоари за гориво су попуцали од ударца. Комбинација усијаног турбопуњача, каросерије од кевлара и попуцалог резервоара за гориво запалила је аутомобил и суво шибље. Тоивонен и сувозач Серђ Кресто погинули су на својим седиштима. Без сведока несреће није било могуће утврдити шта је изазвало несрећу осим што је Тоивонен великом брзином напустио пут. Неки наводе Тоивоненово лоше здравље у то време (наводно је боловао од грипа); други сугеришу механичку неисправност, или једноставно потешкоће у вожњи аутомобила, иако је Тоивонен, као и Ватанен, имао каријеру пуну падова док је водио митинге . До те фазе је водио рели са великом разликом, без да му ниједан други возач није изазивао.

Несрећа се догодила годину дана након што се возач Lancia-e Атилио Бетега срушио и погинуо у свом 037. Иако је за ту смрт у великој мери крив немилосрдни корзикански крајолик (и лоша срећа, пошто је његов сувозач Марисијо Перисинот био неповређен), Тоивонен и Крестова смрт, у комбинацији са трагедијом у Португалу и телевизијском несрећом возача Ф1 Марка Сурера у другом RS200 у којем је погинуо сувозач Мишел Видер, приморала је да FIA одмах забрани све аутомобиле Групе Б 1987. Audi је одлучио да у потпуности напусти Групу Б након релија на Корзици.

Контроверзни су били и последњи дани Групе Б. Италијански инспектори су дисквалификовали Peugeot-e са релија Санремо пошто је утврђено да су „сукње“ око дна аутомобила незаконите. Peugeot је одмах оптужио Италијане да фаворизују Lancija-у. Њихов случај је ојачан на следећем догађају, RAC релију, када су британски надзорници Peugeot-е прогласили легалним у идентичној изведби. ФИСА је поништила резултат релија Санремо једанаест дана након финалне рунде у Сједињеним Државама. Као резултат тога, шампионска титула је пренета са Lancia-иног Маркка Алена на Јуха Канккунена из Peugeot-а. Тимо Салонен је освојио још два релија током сезоне 1986. и постао најуспешнији возач групе Б у ери са укупно седам победа.

Изван Светског првенства у релију[уреди | уреди извор]

Иако је 1987. био крај развоја рели аутомобила Групе Б и њиховог представљања, они нису нестали. И даље су били дозвољени у регионалним првенствима под условом да испуњавају ограничење од 1600 cc за погон на сва четири точка или су били хомологовани пре 1984. године. Будући FIA председник Мухамед Бен Сулајем је био један приватник који се такмичио у релију на Блиском Истоку 1987. у Audi Quattro-у А2 и Opel Manta-и 400. Независни тимови би такође ушли у Европско првенство, иако ограничене могућности дозвољених аутомобила Групе Б нису биле тако конкурентне или свеприсутне као новији аутомобили Групе А.

Porsche-ов 959 никада није учествовао у светском првенству у релију иако се такмичио у релију на Блиском истоку и освојио Париз-Дакар рели 1986. године. Peugeot је адаптирао свој Т16 да се трка у Дакар релију. Ари Ватанен је победио 1987, 1989 и 1990. Побољшани Peugeot и Audi аутомобили су се такође такмичили Pikes Peak International Hill Climb у Колораду. Волтер Релов S1 рели ауто је освојио Pikes Peak International Hill Climb 1987. године и поставио нови рекорд. Audi је користећи искуство из Групе Б развио тркачки аутомобил за Trans-Am и IMSA GTO серија 1988 и 1989. године.

Доста бивших рели возача је пронашло своје место у европским реликрос дешавањима од почетка 1987. па све до краја 1992. MG Metro 6R4 и Ford RS200 су постали јако чести учесници у националним такмичењима. За 1993. FIA је заменила моделе из Групе Б у европском реликрос првенству прототипима који су базирани на моделима Групе А.

Група С[уреди | уреди извор]

Као и отказивање Групе Б, трагедије које су се десиле 1986. су такође довеле до гашења предложене замене Групе Б: Група С.

Правила Групе С су имала ограничење снаге мотора до 300 кс(225 kW). Да би подржали иновативни дизајн, за хомологацију је било потребно 10 примерака аутомобила, уместо 200 комада за Групу Б. Пре него што је укинута, најмање 4 прототип модела су направљена: Lancia ECV, Toyota MR2 базиран 222D, Opel Kadett Rallye 4x4(Vauxhall Astra 4S) и Lada Samara S-proto, нови аутомобили су такође планирани од стране Audi-ja(002 Quattro) и Ford-a(RS200 са Група С модификацијама). Укидање Групе С је разбеснело многе рели инсајдере који су веровали да су нове спецификације безбедније од Групе Б али и много занимљивије од Групе А.

FIA је оживела концепт Групе С 1997. године као спецификације за светске рели аутомобиле која је трајала до 2021. WRC аутомобили су ограничени на 380 кс(280kW) и захтевају 2500 примерака модела, али, за разлику од Групе С, морају да деле неке делове са основним моделима.

Кружне трке[уреди | уреди извор]

Од њиховог представљања 1982. Група Б је нашла дом у Светском првенству у издржљивости, новом имену за Светско првенство у спортским аутомобилима, иако је била секундарна у односу на тркачке прототипове аутомобила Групе Ц. Сезона 1983. имала је прву значајну листу укључујући Porsche 930, BMW M1 и Ferrari 308 GTB LM. Porsche је освојио FIA GT куп 1983. предајући га BMW-у 1984. и 1985. Од 1986. првенство је пензионисало Групу Б у корист IMSA регулисаних аутомобила и првенство је исте године постало познато као Светско првенство у спортским прототиповима.

Porsche 961 prototype, који је требао да буде основа за хомологацију у Групи Б освојио је GTX класу на трци 24 сата Ле Мана 1986. али се слупао и запалио 1987. Ferrari 288 GTO је направљен и продат у минималном броју који је захтев, али никада није видео акцију у својој категорији. Мреже WSPC за које је био намењен су биле попуњене од стране Групе Ц аутомобила (не би било тркача базираних на серијским спортским аутомобилима у европским тркама, укључујући Ле Ман, до 1993.), али је имала ограничену употребу у IMSA GTO трци 1989. године.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Ера Групе Б се често сматра једним од најконкурентнијих и најзахтевнијих периода у релију. Комбинација лагане шасије, софистициране аеродинамике и огромне количине коњских снага резултовала је развојем класе аутомобила чије перформансе још нису надмашене у својој категорији, чак ни три деценије касније. У вези са њиховим сумњивим безбедносним рекордом, класа је такође заслужила неугодан надимак међу ентузијастима релија: „Убица Б“. За разлику од овога, многи ентузијасти еру Групе Б називају "Златном ером релија".

Многе тркачке видео игре садрже аутомобиле из Групе Б које играч може да вози. Видео игрица Gran Turismo Sport из 2017. има категорију рели аутомобила познату као "Gr.B", што је очигледан омаж Групи Б. Ова категорија садржи претежно измишљене рели аутомобиле засноване на новијим моделима, као што су Mitsubishi Lancer Evolution X и Subaru WRX STI, иако укључује Pikes Peak верзију Audi Quattro-a. За наставак игре, Гран Турисмо 7, у класу је додат прави аутомобил Групе Б (Peugeot 205).

Аутомобили[уреди | уреди извор]

Ова листа укључује недовољно развијене и прототипове аутомобила који нису добили хомологацију:

Аутомобили трансферовани из група 4 хомологацијом
Аутомобили који су рехомологовани за групу А
Аутомобил Класа Хомологација Датум хомологације Белешке
Alfa Romeo GTV 2000 Turbodelta Б/12 Б-238 1 Март 1983.
Alfa Romeo Alfasud Sprint 6C Прототип
Alfa Romeo SZ Б/12 Б-297 1 новембар 1992.
Alpine A310 V6 Б/12 Б-204 1 фебруар 1982
Alpine A610 Б/12 Б-299 1 април 1993.
Audi Quattro A1 Б/12 Б-229 Пример
Audi 80 Quattro A2 Б/12 Б-231 Пример н1
Audi Quattro A1 Б/12 Б-242 Пример н2
Audi Quattro A2 Б/12 Б-243 Пример
Audi Sport Quattro S1 Б/12 Б-243 Пример
Audi Sport Quattro E2 Б/12 Б-264 Пример
BMW M1 Б/12 Б-240 Пример
Citroën BX 4TC Б/12 Б-279 Пример
Citroën Visa Trophée Б/9 Б-201 Пример
Citroën Visa Chrono II Б/10 Б-219 Пример
Citroën Visa 1000 Pistes Б/10 Б-258 Пример
Daihatsu Charade 926 Turbo Б/9 Б-268 Пример
Daihatsu Charade DeTomaso 926R Испод 1300cc Прототип
Ferrari 308 GTB Michelotto Б/12 Б-220 1 октобар 1982.
Ferrari 308 GTB Michelotto Б/12 Б-236 1 јануар 1983.
Ferrari 308 Quattrovalvole Б/12 Б-241 1 април 1983.
Ferrari 288 GTO Б/12 Б-273 1 јун 1985.
Ferrari 288 GTO Evoluzione Прототип н3
Ferrari F40 Б/12 Б-293 1 децембар 1989.
Ford RS200 Б/12 Б-280 1 фебруар 1986.
Ford Escort RS 1700T Прототип н4
Ford Escort RS Turbo Б/12 Б-270 1 април 1985. н5
Ford Sierra RS Cosworth Б/12 Б-286 1 август 1986. н6
FSO Polonez 2500 Racing Прототип 1 април 1985.
FSO Polonez 2000 Rally Б/11 Б-261 1 април 1984.
FSO Polonez 2000 Turbo Испод 2000cc Прототип
Giocattolo Group B Прототип
Jaguar XJS Б/12 Б-292 1 фебруар 1988.
Lada 2105 VFTS Б/10 Б-222 1 октобар 1982.
Lada Samara EVA Прототип
Lamborghini Countach 5000QV Б/12 Б-291 1 јануар 1988.
Lancia Rally 037 Б/12 Б-210 1 април 1982.
Lancia Delta S4 Б/12 Б-276 1 новембар 1985.
Mazda RX-7 Б/12 Б-255 1 фебруар 1984.
Mercedes-Benz 190E Cosworth Прототип н7
MG Metro 6R4 Б/12 Б-277 1 новембар 1985.
Mitsubishi Lancer 2000 Turbo Б/12 Б-230 1 јануар 1983.
Mitsubishi Starion 4WD Прототип н8
Moskvitch-Aleko 2141-KR Прототип
Nissan 240RS Б/12 Б-233 1 јануар 1983.
Opel Ascona 400 Б/12 Б-221 1 новембар 1982.
Opel Manta 400 Б/12 Б-237 1 март 1983.
Peugeot 205 T16 Б/12 Б-262 1 април 1984.
Peugeot 305 V6 Прототип н9
Peugeot 504 Turbo Injection Б/12 Б-252 1 новембар 1983.
Peugeot 504 Pickup Б/11 Б-228 1 децембар 1982.
Porsche 924 Carrera GT Б/12 Б-203 1 јануар 1982.
Porsche 911 SC RS Б/12 Б-207 1 март 1982.
Porsche 911 Turbo Б/12 Б-208 1 јануар 1982.
Porsche 928S Б/12 Б-209 1 јануар 1982.
Porsche 911 Carrera Б/12 Б-282 1 јун 1986.
Porsche 911 Carrera 2 Б/12 Б-294 1 септембар 1990.
Porsche 911 Carrera 4 Б/12 Б-295 1 септембар 1990.
Porsche 911 Carrera RS Б/12 Б-296 1 март 1992.
Porsche 911 Turbo Б/12 Б-298 1 април 1993.
Porsche 928S Б/12 Б-283 1 јун 1986.
Porsche 944 Turbo Б/12 Б-284 1 јун 1986.
Porsche 959 Прототип
Porsche 961 Прототип
Premier 118NE Б/9 Б-290 1 новембар 1988.
Renault 5 Turbo "Cévennes" Б/11 Б-205 1 фебруар 1982.
Renault 5 Turbo "Tour de Corse" Б/11 Б-234 1 јануар 1983.
Renault 5 Maxi Turbo Б/12 Б-267 1 јануар 1984.
Seat Fura Crono 1.6 Б/10 Б-244 1 мај 1983.
Škoda 130 LR Б/9 Б-269 1 јануар 1985.
Subaru MP-1 Utility Б/11 Б-259 1 март 1984.
Subaru XT 4WD Turbo Б/12 Б-275 1 октобар 1985.
Talbot Sunbeam Lotus Б/12 Б-227 1 децембар 1982.
Talbot Horizon Прототип н2
Talbot Samba Rallye Б/9 Б-232 1 јануар 1983.
Toyota Celica Twin-Cam Turbo Б/12 Б-239 1 март 1983.

Белешке

  1. Поново хомологован као Група А, хомологациони број 5156
  2. 2145cc надоградња мотора
  3. Аутомобил направљен према прописима Групе Б, али није хомологован; пројекат напуштен у корист F40
  4. Аутомобил направљен према прописима Групе Б, али није хомологован; пројекат напуштен у корист RS200
  5. Поново хомологован као Група А, хомологациони број 5272
  6. Поново хомологован као Група А, хомологациони број 5232
  7. Напуштен када је Audi Quattro постао познат.
  8. Није хомологован на време пре него што се Група Б завршила, остао као прототип
  9. Аутомобил направљен према прописима Групе Б, али није хомологован; пројекат напуштен у корист 205 Т16

Група С[уреди | уреди извор]

Мишел Мутон и њен Quattro 2007.

Значајни возачи[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. Top Gear website: The corner that killed Group B Archived 7 June 2013 at the Wayback Machine
  2. ^ a b Magazines, Hearst (1 August 1987). Popular Mechanics. Hearst Magazines.
  3. ^ a b "FISA Makes Changes To Improve Car Safety". Schenectady Gazette / AP.  
  4. ^ "FIA Historic Database".
  5. ^ "Article 251 - 2011 Classification and Definitions" (PDF). Archived from the original (PDF) on 31 May 2014.
  6. ^ "Appendix J 1992" (PDF).
  7. ^ "Appendix J 1993" (PDF).
  8. ^ a b "The anatomy of a Group B rally car - history and tech of rallying's golden era". evo. Retrieved 24 May 2022.
  9. ^ a b "Appendix J to the International Sporting Code 1986" (PDF).
  10. ^ "Appendix J to the International Sporting Code 1982" (PDF).
  11. ^ "Group B's 5 Weapons Of Wonderment". www.goodwood.com. Retrieved 24 May 2022.
  12. ^ Mad For It, Mike Goodbun, Classic Cars, December 2006
  13. ^ Chrysler Sunbeam Ti_and_Sunbeam_Lotus
  14. ^ Lancia Delta S4
  15. ^ "La 5 Turbo da corsa" [The 5 Turbo competition models]. Renault5Turbo.it (in Italian). MR Electronics. Archived from the original on 29 January 2013.
  16. ^ FIA Regulations, Appendix J 1986, Art. 256 – Specific regulations for Sports Cars (Gr. B): http://www.fia.com/resources/documents/991499716__Hist_App_J_86_Art_256_a.pdf Archived 17 October 2006 at the Wayback Machine
  17. ^ "juwra.com Rule changes 1982". juwra.com. Retrieved 30 May 2022.
  18. ^ "Henri Toivonen Biography". www.thruxton.f9.co.uk. Archived from the original on 31 December 2006. Retrieved 14 January 2018.
  19. ^ "The corner that killed Group B". topgear.com. 19 May 2013. Archived from the original on 27 October 2017. Retrieved 14 January 2018.
  20. ^ Oagana, Alex (22 November 2010). "Group B Rally Cars: The Killer B's". autoevolution.com. Archived from the original on 14 January 2018. Retrieved 14 January 2018.
  21. ^ a b ""Toivonen e Cresto: appuntamento col destino". Archived from the original on 25 July 2019. Retrieved 25 July 2019.
  22. ^ Shacki. "Season 1987 rally". eWRC-results.com. Retrieved 21 May 2022.
  23. ^ Shacki. "Final results Rallye des Garrigues - Languedoc-Roussillon 1988". eWRC-results.com. Retrieved 21 May 2022.
  24. ^ Shacki. "Final results Boucles de Spa Alphonse Delettre 1988". eWRC-results.com. Retrieved 21 May 2022.
  25. ^ Oagana, Alex (22 November 2010). "Group B Rally Cars: The Killer B's". autoevolution.com. Archived from the original on 24 March 2013. Retrieved 25 February 2013.
  26. ^ a b Lieberman, Jonny (26 June 2007). "Crowning The King Of 1986: Audi Quattro S1 vs Ford RS200 vs Lancia Delta S4 vs Peugeot 205 TI6". jalopnik.com. Archived from the original on 8 March 2013. Retrieved 25 February 2013.
  27. ^ "Embrace the Golden Age of Rallying With This Peugeot 205 T16 Group B Homologation". GTPlanet. 8 February 2018. Retrieved 30 December 2019.
  28. ^ "Own Seven Different "Killer Bees" From the Golden Age of Rallying". Cool Material. 15 June 2017. Retrieved 30 December 2019.
  29. ^ "The anatomy of a Group B rally car - history and tech of rallying's golden era". Evo. Retrieved 30 December 2019.
  30. ^ DCXMag.com (30 November 2016). "The Golden Age of Rally". Die Cast X. Retrieved 30 December 2019.
  31. ^ "Gran Turismo Sport's Car Classes Explained". GTPlanet. 6 October 2017. Retrieved 22 August 2020.
  32. ^ https://rallygroupbshrine.org/wp-content/uploads/2017/04/alfa_romeo_turbodelta_number_238_group_b.pdf[bare URL PDF]
  33. ^ a b "FIA Historic Database".
  34. ^ "Renault Alpine A310 V6 (Group 4 / B)". 5 February 2016.
  35. ^ "FIA Historic Database".
  36. ^ a b c d e f Audi Archived 6 August 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally. Retrieved 2 May 2012.
  37. ^ "Opel Ascona B 400 (Group 4 / B)". 5 February 2016.
  38. ^ BMW Archived 6 July 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally. Retrieved 2 May 2012.
  39. ^ a b c d Citroën Archived 7 July 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally (1 January 1982). Retrieved 2 May 2012.
  40. ^ a b Daihatsu Archived 15 June 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally. Retrieved 2 May 2012.
  41. ^ a b c d e Ferrari Archived 15 June 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally. Retrieved 2 May 2012.
  42. ^ a b Ford Archived 7 July 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally (1 January 1983). Retrieved 2 May 2012.
  43. ^ "FIA Historic Database".
  44. ^ a b Lada Archived 7 July 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally. Retrieved 2 May 2012.
  45. ^ "FIA Historic Database".
  46. ^ a b Lancia Archived 15 June 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally (4 January 1982). Retrieved 2 May 2012.
  47. ^ Mazda Archived 7 July 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally. Retrieved 2 May 2012.
  48. ^ Mercedes Archived 7 July 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally. Retrieved 2 May 2012.
  49. ^ Austin / MG / Rover Archived 6 July 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally. Retrieved 2 May 2012.
  50. ^ Mitsubishi Archived 7 July 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally. Retrieved 2 May 2012.
  51. ^ Moskvich Archived 15 June 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally. Retrieved 2 May 2012.
  52. ^ Nissan Archived 15 August 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally. Retrieved 2 May 2012.
  53. ^ Opel Archived 15 August 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally (1 May 1983). Retrieved 2 May 2012.
  54. ^ a b Peugeot Archived 15 June 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally (4 January 1984). Retrieved 2 May 2012.
  55. ^ a b c d e f g h Porsche Archived 21 January 2010 at the Wayback Machine. Group B Rally. Retrieved 2 May 2012.
  56. ^ "FIA Historic Database".
  57. ^ "FIA Historic Database".
  58. ^ "FIA Historic Database".
  59. ^ "FIA Historic Database".
  60. ^ "FIA Historic Database".
  61. ^ "Renault 5 Turbo & Maxi Turbo (Group B)". 20 January 2016.
  62. ^ Skoda Archived 7 July 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally. Retrieved 2 May 2012.
  63. ^ "Subaru MP-1 Utility (Group B)". 9 February 2016.
  64. ^ "TECHNICAL REGULATIONS FOR CARS COMPETING IN INTERNATIONAL HISTORIC EVENTS" (PDF). Federation Internationale de l'Automobile. Archived (PDF) from the original on 5 July 2010. Retrieved 28 April 2010.
  65. ^ a b c Talbot Archived 6 July 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally. Retrieved 2 May 2012.
  66. ^ Toyota Archived 7 July 2012 at the Wayback Machine. Group B Rally. Retrieved 2 May 2012.
  67. ^ "Mazda RX7S Group B Prototype". Rally Group B Shrine. 22 December 2016. Retrieved 2 August 2020.
  68. ^ "Seat Ibiza Bimotor – Group S Prototype". Rally Group B Shrine. 16 January 2016. Retrieved 17 October 2020.