Пежо 205

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пежо 205
Peugeot 205 front 20080121.jpg
Пежо 205
Преглед
Произвођач Пежо
Производња 1983. – 1999.

5.278.300 јединица

Монтажа Француска, Шпанија, Енглеска, Индонезија, Чиле, Тајван
Каросерија и шасија
Класа Мали аутомобил
Каросерија 3 и 5 врата – хечбек
2 врата – кабриолет
Погонски агрегат
Мотор бензин 1.0, 1.1, 1.3, 1.4, 1.6, 1.9 L
дизел 1.8, 1.9 L [1]
Степен преноса 4 и 5 степени (мануелни)
3 и 4 степена (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2418
Дужина 3705
Ширина 1572
Висина 1365–1376
Хронологија
Претходник Пежо 104
Наследник Пежо 206

Пежо 205 (франц. Peugeot 205) је аутомобил који је производила француска фабрика аутомобила Пежо. Производио се од 1983. до 1999. Произведено је скоро 5,3 милиона примерака.

Историјат[уреди]

Пежо 205 је представљен фебруара 1983. године и сматра се аутомобилом који је претворио компанију Пежо у успешну. Пре 205-ице, Пежо је сматран најконзервативнијим од велике тројке француских произвођача аутомобила, производећи велике лимузине као што су 504 и 505. Порекло 205 лежи у преузимању Симке 1978. године од стране Пежоа, која је имала неопходна знања за производњу малих аутомобила. 1984. године је освојио друго место у избору европског аутомобила године иза Фијата Уна, али ће касније уживати бољу репутацију и дужи век потражње на тржишту у односу на италијанског конкурента.[2]

205 је штедљив аутомибил, примамљивог изгледа са пријатно урађеним ентеријером. Каросерија је веома добро и квалитетно израђена, како за верзије са троје тако и са петоро врата. Велики труд Пежо је усмерио на заштиту каросерије од корозије, додатком "цинковања" у процесу производње исте. Вожња 205 је типично француска, мека и удобна, захваљујући квалитетном огибљењу како напред тако и позади. Предње огибљење је МекФерсон, а задње амортизери са торзионом осовином.

Пежо 205 се показао као веома квалитетан аутомобил, а његов наследник Пежо 206, који га мења 1998. године, наставља његов успех.[3]

Мотори[уреди]

Ранији модели су имали моторе од претходне 104-ке, али су касније замењени новијим моторима из фамилије XU i TU ПСА групације. Мотори су се кретали од 954 до 1905 кубика са карбуратором или са директним убризгавањем, као и дизел-мотори од 1800 и 1900 кубика. Само годину дана од појављивања 205-ице, компанија је представила спортску верзију GTI, а први мотор који га је покретао био је Пежоов XU5J запремине 1580 кубика и 105 КС. 1986. године снага је повећана на 115 КС захваљујући глави скоро идентичној као на 1.9 GTI који је представљен исте године, и остао у производњи до краја укупне производње 205-ице. Због нових еколошких правила о загађењу околине, Пежо је увидео већу потражњу и продају модела са 1.9 литарским мотором па је модел 1.6 GTI укинут 1992. године. Како су еколошка правила била све стриктнија, палету мотора допунио је и мотор 1.9 "Export" са ознаком XU9J1, агрегат запремине 1905 кубика који производи 105 КС, јако сличан мотору у GTI издању али са мањом снагом због додатка катализатора. 1990. године уведен је АБС као опција, следеће године даљинско и централно закључавање као серијска опрема и клима уређај као опција.[3]

Ознака Гориво Запремина Снага Модели у које се уграђују
TU9 Бензин 954cc 45кс Junior, XE
TU1 Бензин 1124cc 54кс Junior, XR, XL, XE, GR
TU24 Бензин 1294cc 95кс Rallye 1.3
TU3 Бензин 1360cc 75кс XS, XR, GR
XU5M Бензин 1580cc 90кс XS, XR, GR, 1.6 Automatic
XU5J Бензин 1580cc 105кс 1.6 GTI "Фаза 1"
XU5JA Бензин 1580cc 115кс 1.6 GTI "Фаза 2"
XU9J1 Бензин 1905cc 105кс Gentry, 1.9 CTI, 1.9 Automatic, GTI "Export", Rallye 1.9
XU9JA/Z Бензин 1905cc 122кс 1.9 GTI са катализатором
XU9JA Бензин 1905cc 128кс 1.9 GTI
XU8T Бензин 1775cc 200кс Turbo 16
XUD7/K Дизел 1775cc 60кс XAD, XRD, GRD
XUD9 Дизел 1905cc 65кс XAD, XRD, GRD

Спортски оријентисани модели[уреди]

Осим што је био успешан као мали градски аутомобил, 205 је велику популарност стекао и са својим спортским моделима попут GTI, CTI, Rallye i Turbo 16.

Одмах након представљања обичне верзије 205-ице, следеће године уступио је и GTI са XU5J мотором радне запремине 1580 кубика и 105 коњских снага, којег је одликовало мноштво промена зарад бољих перформанси, као на пример: 1.6 мотор је добио, тада веома напредно директно убризгавање горива произведено од стране марке "Bosch", нове, чвршће "виљушке" на предњем ослањању, вентилирајуће диск кочнице такође на предњој осовини, док је задње ослањање побољшано нијансу широм и чвшћом торзионом осовином са дебљим торзионим опругама, а за разлику од напред, позади је постављен кочиони систем са добошима.

Спољашњи изглед GTI-а је задобио масовне промене како би се учврстио његов спортски карактер које су пружале његове перформансе. Доступан само у форми хечбека са три врата GTI је добио пластична проширења рубова са танким металним инсертима црвене боје, дубок браник са светлима за маглу напред, док је задњу страну красио спојлер на гепеку и другачији браник у односу на обичан 205. У ентеријеру били су присутни црвени тепих, двокраки спортски волан са GTI ознаком у средини и спортска седишта.

Нешто касније, зарад велике популарности модела GTI и све јаче конкуренције у класи "Hot Hatch" возила, 1986. године, Пежо се одлучује да на тржиште постави још један GTI модел, овог пута са мотором запремине 1905 кубика. Ране верзије 1.9 GTI модела поседовале су мотор XU9JA који је без икаквих рестрикција производио 128 коњских снага. Осим мотора промењен је и петостепени ручни мењач, сада са нешто "дужим" односом брзина, "торзија" добија још јаче торзионе опруге, а одразито велику измену чини додатак диск кочница на задњој осовини. Спољашњи изглед је претежно остао исти осим додатка нових алуминијумских наплатака димензија 15x6j произведене од стране италијанске компаније "Speedline".

Касније у току производног циклуса GTI модела, тачније 1988. године уследила је блага рестилизација екстеријера и ентеријера а мотор код 1.6 GTI добија нову главу, са већим вентилима налик оној код 1.9 мотора и тиме снага бива подигнута на 115 коњских снага. За разлику од 1.6, агрегат од 1.9 литара бива ускраћен за неколико коњских снага додатком катализатора због увођења нових еколошких правила, тиме снага спада на 122 коњских снага. Рестилизацијом на екстеријеру промењени су ретровизори као и спојлер на гепеку који је добио доста лепши "заобљени" изглед. На ентеријер је рестилизација највише имала утицаја па је постављена много модернија инструмент табла, нови кожом опшивен трокраки спортски волан са GTI ознаком у средини, нови тапацири на вратима, па чак и нова ручица мењача. Седишта на 1.9 моделу су у стандардној опреми долазила у полу-кожној конфигурацији које носи име "Quartet Cuir" док је 1.6 модел био доступан само са седиштима израђеним од тканине у разним дезенима зависно од године производње.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Техничке карактеристике” (на језику: енглески). carfolio.com. Приступљено 22. 2. 2014. 
  2. „Европски аутомобил године” (на језику: енглески). caroftheyear.org. Приступљено 22. 2. 2014. 
  3. 3,0 3,1 „Историјат 205” (на језику: руски). avtomarket.ru. Приступљено 22. 2. 2014. 

Спољашње везе[уреди]