Пређи на садржај

Корисник:Vladan3122/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Викторија амазоника
Научна класификација
Царство:
Биљке
Дивизија:
Скривеносеменице
(нерангирано):
Eudicotidae
(нерангирано):
Angiosperms
Ред:
Nymphaeales
Породица:
Nymphaeaceae
Род:
Victorica
Врста:
V. amazonica
Биномно име
Victoria
Victoria amazonica (Poepp.) J.C. Sowerby

Викториа амазоника[уреди | уреди извор]

Викториа амазоника је врста цветне биљке, друга по величини у породици локвања Nimphaeaceae. У Бразилу се зове uape jacana („локвањ љиљан“) и Atun Sisac („велики цвет“) у Инки (Кечуа). Њен изворни регион је тропска Јужна Америка, тачније Гвајана и Амазонски слив.


Таксономија[уреди | уреди извор]

Врста је члан рода Викториа, смештена у породицу Nimphaeaceae или понекад у u Eurialaceae. Први објављени опис рода дао је Џон Линдли у октобру 1837. на основу примерака ове биљке које је из Британске Гвајане донео Роберт Шомбург. Линдли је роду дао име по краљици Викторији, а врсти име Викториа региа.[1] По правопису u Schomburgkovom опису у Athenaeumu, објављеном месец дана раније, име је дато као Викториа Регина.[2] Упркос томе што је Ботаничко друштво Лондона усвојило овај правопис за свој нови амблем, Линдлијев је био верзија која се користила током 19. века.

Ранији извештај о врсти, Еуриале амазоника од Едуарда Фридрицха Поепига, из 1832. описује сродност са Еуриале Ферок. Збирку и опис направио је и француски ботаничар Аиме Бонпланд 1825. године. Године 1850. Џејмс Де Карл Сауерби је препознао Поепигов ранији опис и пренео му епитет амазоника. Линдли је одбио ново име. Садашњи назив, Викториа амазоника, није ушао у широку употребу све до 20. века. [3][4]

Опис[уреди | уреди извор]

Викториа амазоника има веома велике листове (ламине) (обично се називају „јастучићи“ или „јастучићи љиљана“), до 3 м (10 стопа) у пречнику, који плутају на површини воде на потопљеној стабљици (петељки), 7– 8 м (23–26 стопа) у дужини, што се може мерити са дужином зелене анаконде, змије локалне у том станишту. Ови листови су изузетно плутајући ако је тежина равномерно распоређена по целој површини листа (као по комаду шперплоче, који треба да буде неутралне пловности). Године 1896. лист В. амазонике у парку Тауер Гров у Сент Луису, Мисури, имао је „невиђену“ тежину од 250 фунти (113,6 кг). [5]Међутим, 1867. године Вилијам Соверби из ботаничке баште Регентс Парк у Лондону ставио је 426 фунти (193,9 кг) на лист пречника само 5' 6" (168 цм).[6] Један лист примерка узгојеног у Генту у Белгији носио је терет од 498 фунти (226 кг).[7] То је други по величини локвањ на свету.

В. амазоника је пореклом из плитких вода слива реке Амазон, као што су mrtvaja (звана игуарапе) и залив (назван паранас). У њиховом природном станишту, цветови прво почињу да се отварају када сунце почиње да залази и може проћи и до 48 сати да се потпуно отворе.[8] Ово цвеће може да нарасте до 40cm (16in) у пречнику и до 3,5 фунти (1,6 килограма) у тежини.[9] , премашују је у маси само припадници рода Rafflesia. Сви цветови једне одређене биљке ће, у одређеној вечери, сви бити у женској фази или сви у мушкој фази, тако да опрашивање мора бити од стране друге јединке, искључујући самоопрашивање.[10]

Стабљика и доња страна листова су обложени многим малим бодљама како би се бранили од риба и других биљоједа који живе под водом,[11] иако такође могу играти нападачку улогу у уништавању супарничких биљака у близини док се љиљан развија када агресивно тражи и хвата сунчеву светлост,[12] уништавајући друге биљке директно испод њиховог лишћа тако виталног ресурса и значајно затамњујући воде испод њих.Познато је да млађи џиновски локвањ окрећу своје бодљикаве стабљике и пупољке док расту да би на силу направили простор за себе.[13]

Екологија[уреди | уреди извор]

Свака биљка наставља да производи цвеће током целе вегетацијске сезоне, а оне су заједно развиле узајамни однос са врстом скарабеја из рода Цицлоцепхала као опрашивачем.[14]Сви пупољци у једном комаду ће почети да се отварају у исто време и док то раде, пуштају воћни мирис.[15] У овом тренутку латице цвета су беле, а бубе привлаче и боја и мирис цвета. У сумрак цвет престаје да производи мирис и затвара се, хватајући бубе унутар својих карпеларних додатака.[15] Овде су прашници заштићени паракарпелима и цео следећи дан цвет остаје затворен. Шупљина у којој је буба заробљена састоји се од сунђерастог, скробног ткива које обезбеђује храну за бубу. За то време биљка почиње да ослобађа антоцијанине, што заузврат мења латице из беле у црвенкасто ружичасту боју, што је знак да је цвет опрашен. Док буба жваће унутар цвета, прашници падају према унутра, а прашници, који су већ отпали, испуштају полен на прашнике.[15]Током вечери другог дана, цветови ће се отворити довољно да пусти бубу, и док се она пробија кроз прашнике, биће прекривена поленом. Ови инсекти ће затим наставити да пронађу новоотворени локвањ и опрашују поленом који носе са претходоног цвета. Овај процес су детаљно описали Ghillean Pance и Horhe Arius.[15][16]

Историја[уреди | уреди извор]

Вицториа региа, како је названа, описана је од стране Тадеаш Хаенке 1801.[17] године. Некада је био предмет ривалства између викторијанских баштована у Енглеској. Увек у потрази за спектакуларном новом врстом којом би импресионирали своје вршњаке, викторијански „баштовани“[18] као што су војвода од Девоншира и војвода од Нортамберленда започели су такмичење да постану први који ће узгајати и цветати овај огроман љиљан. На крају, двојица поменутих војвода су постали први који су то постигли, а Џозеф Пакстон (војвода од Девоншира) је био први у новембру 1849. наместивши топло мочварно станиште љиљана (што није лако зими у Енглеској са само котловима на угаљ за грејање), и "Мр Ајвисон" други и више константније успешнији (за Нортамберленд) у Сион Хоусе-у.

Врста је купила машту јавности и била је тема неколико посвећених монографија. Ботаничке илустрације култивисаних примерака у делу Фича В.Ј. Хоокера из 1851. године Вицториа Региа[19] добиле су признање критике u Athenaeumu, „тачне су и прелепе“.[20] Војвода од Девоншира поклонио је краљици Викторији једно од првих цвећа и дао му име у њену част. Љиљан, са ребрастом доњом површином и листовима који прожимају „као попречни носачи и ослонци“, као Пакстонова инспирација за Кристалну палату, зграду четири пута већу од Светог Петра у Риму.“[21]

Приказана је на гвајанском грбу.[22]

Галерија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Чланак „Acta Horticulturae“-Кnock К. издање  из 2004 године .  
  • Чланак „Oxford University Press“-Ray, Hon. Robert издање из 2007 године.
  • Чланак „Acta Amazonica“-Prance Ghillean T. издање из 1975 године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Knotts, K. (2004). „AN ADVENTURE IN PARADISE: NEW DEVELOPMENTS IN THE RAISING OF CULTIVARS OF THE GIANT WATERLILY, VICTORIA SCHOMB”. Acta Horticulturae (634): 105—109. ISSN 0567-7572. doi:10.17660/actahortic.2004.634.13. 
  2. ^ Lady Sydney Morgan, review in Athenaeum, 1837, Routledge, 2013-07-23, стр. 62—67, ISBN 978-0-203-19891-9, Приступљено 2024-05-18 
  3. ^ Ray, Hon. Robert (Francis), (born 8 April 1947), Chairman, Australian Political Exchange Council, 2009–13; Senator for Victoria, 1981–2008, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2024-05-18 
  4. ^ Opitz, Donald L. (2014). „‘The sceptre of her pow'r’: nymphs, nobility, and nomenclature in early Victorian science”. The British Journal for the History of Science (на језику: енглески). 47 (1): 67—94. ISSN 0007-0874. doi:10.1017/S0007087413000319. 
  5. ^ Brittain, William James, (22 July 1905–12 July 1977), Chairman: Brittain Publishing Co. (London) Ltd; Brittain Publishing Co. (Canada) Ltd; London and Local Newspapers Ltd; Brittain Newspapers Ltd; Latin-American Trade Ltd; World Trade Publishing Co. Ltd; Indicator Newspapers Ltd; West London Chronicle Ltd; Practical Banking Ltd, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2024-05-18 
  6. ^ „Volume 1923 - Japan Chronicle Commercial Supplement > Date 29 November 1923”. Japan Chronicle Online. Приступљено 2024-05-18. 
  7. ^ „Supplementum Epigraphicum GraecumSivrihissar (in vico). Op. cit. Op. cit. 334, n. 19.”. Supplementum Epigraphicum Graecum. Приступљено 2024-05-18. 
  8. ^ Prance, Ghillean T.; Arias, Jorge R. (1975). „A study of the Floral Biology of Victoria amazonica (Poepp.) Sowerby (Nymphaeaceae)”. Acta Amazonica. 5 (2): 109—139. ISSN 0044-5967. doi:10.1590/1809-43921975052109. 
  9. ^ Esposito, Matthew, ур. (2020-01-03), Frank Vincent, Around and about South America: Twenty Months of Quest and Query (New York: D. Appleton and Co., 1890), pp. 249–250, 260–261, 265–266, 303, Routledge, стр. 400—402, ISBN 978-1-351-21162-8, Приступљено 2024-05-18 
  10. ^ Fitter, Richard (1985). „Key Environments: Galapagos Edited by Roger Perry Pergamon Press, Oxford, 1984, £14·95, $23·95”. Oryx. 19 (1): 49—50. ISSN 0030-6053. doi:10.1017/s0030605300019591. 
  11. ^ NYMPHÆACEÆ.—WATER LILY TRIBE, Cambridge University Press, 2014-01-23, стр. 24—26, Приступљено 2024-05-18 
  12. ^ „Charles Babbage to Sir David Brewster, January 1829 [baascoRH0010022a2c]”. Electronic Enlightenment Scholarly Edition of Correspondence. 2023. Приступљено 2024-05-18. 
  13. ^ McGuffie, Joshua (2019-07-10). „Planet Earth II: BBC (November 2016–January 2017) Television”. Journal of the History of Biology. 52 (3): 505—507. ISSN 0022-5010. doi:10.1007/s10739-019-09575-4. 
  14. ^ Seymour, R. S.; Matthews, P. G. D. (2006-06-27). „The Role of Thermogenesis in the Pollination Biology of the Amazon Waterlily Victoria amazonica”. Annals of Botany (на језику: енглески). 98 (6): 1129—1135. ISSN 0305-7364. doi:10.1093/aob/mcl201. 
  15. ^ а б в г „Charles Babbage to Sir David Brewster, January 1829 [baascoRH0010022a2c”. Electronic Enlightenment Scholarly Edition of Correspondence. 2023. Приступљено 2024-05-18. 
  16. ^ „Figure 8: Total distribution of COVID-19 cases in Victoria, Australia from 28 August 2021 to 8 November 2021.”. dx.doi.org. Приступљено 2024-05-18. 
  17. ^ „Diversity is our mission. BGBM Annual Report 2015-2016”. 2018-05-02. doi:10.3372/jb.2015-2016.en.1. 
  18. ^ Gardeners and Gardens, Duke University Press, 2007-02-28, стр. 151—184, Приступљено 2024-05-18 
  19. ^ Hooker, William Jackson; Fitch, W. H. (1847). Description of Victoria regia, or, Great water-lily of South America (with four plates) /by Sir W.J. Hooker. London :: Reeve,. 
  20. ^ Allibone, S. Austin (1884-11-29). „Allibone's “critical dictionary of English authors””. Notes and Queries. s6—X (257): 435—435. ISSN 1471-6941. doi:10.1093/nq/s6-x.257.435c. 
  21. ^ Loewer, H. Peter; Loewer, Peter (2002). The evening garden: flowers and fragrance from dusk till dawn. Portland, Or: Timber Press. ISBN 978-0-88192-532-6. 
  22. ^ Loewer, H. Peter; Loewer, Peter (2002). The evening garden: flowers and fragrance from dusk till dawn. Portland, Or: Timber Press. ISBN 978-0-88192-532-6. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Vladan3122/песак&oldid=27794293”