Гвајана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кооперативна Република Гвајана
Co-operative Republic of Guyana  (енглески)
Крилатица: Један народ, једна нација, једна судбина
(енглески: One People, One Nation, One Destiny)
Химна: Драга Гвајано, земљо река и равница
(енглески: Dear Land of Guyana, of Rivers and Plains)
Положај Гвајане
Главни град Џорџтаун
Службени језик енглески
Владавина
 — Председник Дејвид А. Грејнџер
 — Премијер Моузес Нагамуту
Историја
Независност Од УК
26. маја 1966.
Географија
Површина
 — укупно 214.970 km2(83)
 — вода (%) 8,4
Становништво
 — 2012.[1] 747.884(165)
 — густина 3,48 ст./km2
Економија
Валута Гвајански долар
 — стоти део валуте ‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона UTC -4
Интернет домен.gy
Позивни број +592

Гвајана (енглески: Guyana) или званично Кооперативна Република Гвајана (енглески: Co-operative Republic of Guyana) је држава у Јужној Америци [2], смештена на северу континента на обали Атлантског океана. На западу граничи са Венецуелом, на југу са Бразилом и на истоку са Суринамом.

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Државе са којима се Гвајана граничи су: Бразил, Суринам и Венецуела. Површина државе износи 214.970

Геологија и рељеф[уреди]

Гвајана се састоји од три географске регије: уске и плодне обалне низије у којој живи већина становништва; појаса белог пешчаног тла који је у унутрашњости покривен џунглом и садржи главни део рудних богатстава земље и брдовите унутрашњости која се издиже према бразилској граници, а у њој се налази и највиши врх земље, Рораима (2835 m) на тромеђи Гвајане, Бразила и Венецуеле.

Воде[уреди]

Највеће ријеке су Есекибо, Демерара, Бербице и Корентуне на граници са Суринамом. На ушћу Есекиба налази се неколико већих острва.

Флора и фауна[уреди]

Клима[уреди]

Клима је тропска, углавном врућа и влажна, а уз обалу је ублажавају североисточни пасати. Кишна раздобља су од маја до средине августа и од средине новембра до средине јануара.

Историја[уреди]

У време доласка првих Европљана на подручје Гвајане око године 1500. овде су живела индијанска племена Аравак и Кариб. Иако је Гвајану први открио Кристифор Колумбо на свом трећем путовању 1498. године , Холанђани су први основали већа насеља почетком 17. века и то три одвојене колоније, Есекибо (1616.), Бербице (1627.) и Демерара (1752.), а крајем 18. века подручјем је завладала Уједињено Краљевство (Холанђани су формално препустили колоније 1814.) Године 1831. све су три уједињене у Британску Гвајану.

Укидање ропства 1834. довело је до насељавања црнаца у урбаним подручјима и доласка најамних радника из Индије, Кине и Португала за рад на плантажама шећерне трске.

Етничко-културна подела међу скупима задржала се до данас и у гвајанској историји понекад је била извор политичких размирица. Земља је постала независна 1966. задржавши чланство у Комонвелту, а 1970. је у склопу заокрета према социјалистичком уређењу привреде службено проглашена Кооперативном Републиком.

Становништво[уреди]

Постоје три највеће групе становништва Индијци (50%) који углавном живе на селу, црнци (око 40%), становници градова, и Амерички Индијанци (4 – 7%). Верске поделе углавном се подударају са етничким тако да су становници индијског порекла углавном хиндуисти, а има и нешто муслимана, док црнци већим делом припадају хришћанству, највише англиканству.

Због значајних миграција становништва, Гвајана има негативну стопу раста броја становника. Густе гвајанске прашума коју иначе насељавају домородачке заједнице, је неприступачна за насељавање, па стога земљу претежно насељавају на приобаљу, која је богата обрадивим површинама. Генерално, густина насељености у Гвајани је мала.[3] 45.700 држављана Гвајане говори неки од домородачких језика као материњи, а најраспрострањенији су мачуши (18.000), вапишана (13.000) и капонг (10.000).

Административна подела[уреди]

Привреда[уреди]

Најважније привредне активности су добијање шећера из шећерне трске, рударство (вади се боксит и злато) и шумарство. Многе велике фабрике су у страном власништву. Привредни раст зависи од цена неколико кључних извозних производа на светском тржишту.

БДП је за 2004. процењен на 3.800 долара по становнику, мерено по ППП-у.

Саобраћај[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Група аутора (Editorijal Oceanco). Географски атлас света. Pi-PRESS, Пирот, 2009. год.

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Група аутора (Editorijal Oceanco). Географски атлас света. Pi-PRESS, Пирот, 2009. год. страна 104-105.