Корисник:Vukandanilo/песак
Гејмпед је тип контролера за видео игре који се држи у две руке, где се прсти, најчешће палци користе за унос података. Они су углавном главни уређај за управљање конзолом за видео игрице.
Карактеристике, дугмићи[уреди | уреди извор]
Обично направљен од пластике, гејмпед се често састоји од неколико различитих врста дугмића, од којих сваки има своју специфичну улогу у контролисању игре. Ево неколико основних типова дугмића који се могу наћи на већини гејмпеда:
1.Дугмад за кретање (стрелице): Ова дугмад омогућавају играчу да контролише кретање лика или камере у игри. Стрелице се обично налазе на левој страни гејмпеда и омогућавају играчу да се креће напред, назад, лево и десно.
2.Акционе дугмиће: Ови дугмићи омогућавају играчу да извршава различите акције у игри, као што су скакање, пуцање, ударање или интеракција са објектима у окружењу. На пример, обично се користе тастери попут "А", "Б", "X" и "Y" на гејмпедима за Xbox конзоле, или "X", "О", "Square" и "Триангле" на гејмпедима за PlayStation конзоле.
3.Тригер дугмиће: Тригер дугмићи се налазе на задњем делу гејмпеда и обично се користе за акције које захтевају прецизност или континуирано притискање, као што су пуцање из оружја у пуцачким играма или кочење у вожњи.
4.Бумпер дугмићи: Бумпер дугмићи се такође налазе на задњем делу гејмпеда, али су обично мањи и користе се за додатне акције или команде у игри.
5.Повратне дугмиће (thumbsticks): Повратни дугмићи су аналогне[1] палице које омогућавају играчу да прецизно контролише покрете лика или камере у игри. Ови дугмићи омогућавају играчу да слободно ротира и помери палицу у свим правцима.
Историја[уреди | уреди извор]
Историја гејмпеда започиње са једноставним дизајном џојстика крајем 1960-их и почетком 1970-их, када су се први пут појавили на аркадним машинама (Arkadne igre). Ти примитивни уређаји имали су само неколико дугмића и џојстик за контролу покрета ликова на екрану. Међутим, како су видео-игре постајале популарније, тако су се и гејмпедови развијали.
Током 1980-их година, са појавом кућних видео-играћих конзола попут Atari 2600 и Нинтендо Ентертeинмент Систем (НЕС), гејмпедови су постали све софистициранији. Појавили су се нови дизајни и функције, прилагођени за кућно играње. Тако су се створили иконични гејмпедови као што је "Control pad" за НЕС, који је имао Д пад за кретање и четири акциона дугмића.ж
Током 1990-их и 2000-их година, са развојем технологије, гејмпедови су постали још напреднији. Појавили су се аналогни контролери, који су омогућавали прецизнију контролу покрета у 3Д [2]играма. Такође су се почели користити тастери попут тригер дугмића за побољшану интеракцију у пуцачким играма.
Паралелно са развојем гејмпеда, еволуирале су и саме конзоле. Почевши од 8-битне ере са НЕС-ом, па све до данашњих моћних конзола као што су PlayStation 5, Xbox Сериес X/S и Нинтендо Switch, свака нова генерација конзола доносила је побољшања у графици, перформансама и функцијама. Свака конзола је имала своје карактеристичне гејмпедове, прилагођене њеним ексклузивним играма и функцијама
- ^ https://staznaci.com/analogan. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ „rečnik interneta”.