Космицизам

С Википедије, слободне енциклопедије

Не поистовећивати са Космизам.

Космицизам је књижевна филозофија коју је амерички писац  Хауард Филипс Лавкрафт развио и користио у делима из области ирационалне фантастике.[1][2] Лавкрафт је био писац прича страве са филозофским набојем, које се тичу окултних феномена попут поседнутости или мешања са ванземаљским бићима, а временом су теме његовог рада допринеле развоју ове филозофије.[3]

Принципи[уреди | уреди извор]

Филозофија космицизма устврђује да "у Васиони нема препознатљивог присуства божанства као што је Бог, а да су људска бића нарочито безначајна на крупнијем, међугалактичком плану постојања."[4] Најистакнутија тема је страх човечанства од сопствене безначајности пред Свемиром непојмљиве величине[5][6][7] – страх од космичке празнине.[8]

Космицизам и хуманизам су неусагласиви.[2][9] Космицизам и нихилизам имају мноштво заједничких особина, с тим да их у битном разликује то што космицизам више тежи да нагласи безначајност човечанства и његових прегања, пре него да уопште одбаци могућност да постоји нека виша сврха или више њих: на пример, у Лавкрафтовим причама о Ктулуу, ужас код протагониста не изазива одсуство смисла, већ откриће да нема никаквог начина да промене било шта у пространој и равнодушној Васиони која их окружује.[тражи се извор] Људски актери Лавкрафтових прича немају никаквог начина да проникну у сврху или значење којима су космичка бића снабдела своје поступке.[10]

Лавкрафтов космицизам резултат је његовог потпуног презира према свему религиозном,[тражи се извор], његовог осећања човечије егзистенцијалне беспомоћности пред оним што је називао „бесконачним просторима“, отвореним научном мишљу, као и његовог веровања да се човечанство у основи налази на милост и немилост огромности и празнини Космоса.[11] У својим фантастичким делима је ове идеје често истраживао на хумористичан начин („Херберт Вест–реаниматор“, 1922), те кроз сновиђенско приповедање (Сновита потрага за незнаним Кадатом, 1927) или кроз добро познати Митос о Ктулуу („Зов Ктулуа“, 1928. и друге). Са космицизмом су повезане и уобичајене теме Лавкрафтовог рада – безначајност човечанства за Свемир[12] и потрага за знањем која се завршава пропашћу.[13]

Лавкрафтови ликови нарочито губе разум када око њих нестане препознатљиве геометрије.[14] Учестало описујући непознато као претњу по остатак човечанства, Лавкрафт је својим делима тежио и да читаоцу усади страх других, како је случај у причама „Данички ужас” и „Дагон”. Ово је вероватно представљало одраз његових личних погледа на свет, често усамљеничких и параноидних.

Космички индиферентизам[уреди | уреди извор]

Иако космицизам делује веома песимистички, Лавкрафт се није сматрао ни песимистом ни оптимистом, већ радије „научним“ или „космичким“ индиферентистом[15], што је изражавао кроз теме својих дела. У Лавкрафтовим делима су људска бића често потчињена моћним бићима и другим космичким силама, али ове према човечанству и нису толико злонамерне колико су равнодушне. Ова је равнодушност важна тема у космицизму. С. Т. Џоши, истакнути изучавалац Лавкрафта, тврди да се овај „редовно упуштао у (мање или више) љубазне расправе о религији са неколико колега, нарочито са побожним писцем и учитељем Морисом В. Моом. Лавкрафт је био твдокорни и антирелигиозни атеиста; религију је сматрао не само лажном, већ и штетном за друштвени и политички напредак.“[16] С обзиром на то, Лавкрафтов космицизам не само да уопште није религиозан, већ пре верзија његовог механистичког материјализма. Тако је Лавкрафт пригрлио филозофију „космичког индиферентизма“. Веровао је у бесмислени, механички, безосећајни Универзум који људска бића, природно ограничених способности, никада не би могла у потпуности да разумеју. Његово гледиште није дозвољавало религиозна веровања која се не могу научно поткрепити. Неразумљиве, космичке силе из његових прича маре за човека мало, колико и он за инсекте.[17]

Како би појаснио космицизам, Лавкрафт је, иако ирелигиозан, користио разноврсне богове у приповеткама, а посебно у причама о Ктулуу. Међутим, Лавкрафт их никада није осмишљао као натприродна, већ као ванземаљска бића која разумеју и поштују скуп природних закона који се људском бићу чине магичним. Ова бића (Велики стари, Други богови и други), иако по људски род опасна, описују се као ни добра ни зла, а људска становишта о моралу за њих немају значаја. Ова бића заправо постоје у областима Космоса које су изван људског разумевања. Као симбол, ово представља вид Универзума у какав је Лавкрафт веровао.[18] Иако су нека од њих предмет култова обожавања, а у појединим случајевима и њихови творци, огромној већини њих је људска раса толико безначајна да јој не посвећују било какву пажњу.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Joshi, The Annotated H. P. Lovecraft, p. 12.
  2. ^ а б „Seven surprising ways H.P. Lovecraft influenced our pop culture (5. Bleak Philosophy)”. BBC. BBC. Приступљено 2. 6. 2019. „Lovecraft dubbed his view of the world ‘cosmicism’, in which all the achievements and inherently noble qualities of humans and humanism pale in comparison to the vast indifference of the rest of the universe.” 
  3. ^ Davis, Sarah S. (19. 2. 2019). „Your Introduction to the Cosmic Horror Genre”. BOOKRIOT. RIOT NEW MEDIA GROUP. Архивирано из оригинала 02. 06. 2019. г. Приступљено 2. 6. 2019. „Lovecraft’s fiction established the Cosmicism literary philosophical movement, of which cosmic horror is one example.” 
  4. ^ Nguyen, Trung (20. 12. 2016). History of Humans. Is There a God?. 3. EnCognitive. ASIN B01MS00MUT. „Cosmicism [is] [t]he literary philosophy…stating that there is no recognizable divine presence, such as God, in the universe, and that humans are particularly insignificant in the larger scheme of intergalactic existence.” 
  5. ^ Team, Philosophical (15. 3. 2019). „HP Lovecraft: The Cthulhu myth, upside down Kant’s horror” [H.P. 洛夫克拉夫特：克蘇魯神話，顛倒康德的恐怖]. Hong Kong News (на језику: кинески). Hong Kong 01 Ltd. Архивирано из оригинала 17. 05. 2019. г. Приступљено 2. 6. 2019. „‘Cosmicism’ [is such that] [t]he universe transcends human imagination and is unimaginably huge. When human beings…face this near-infinite macro…[they] will feel extreme fear, and they are on the verge of madness because of their smallness and absolute powerlessness. The fear of the ‘wake' people facing the great existence constitutes the core idea of Lovecraft's horror literature.” 
  6. ^ Peak, David (2014). The Spectacle of the Void. U.S.A.: Schism Press. стр. 15. ISBN 978-1503007161. „This [Lovecraftian] paralysis is caused by the realization that the underlying problem…[is] that incalculably large void which envelopes us all.” 
  7. ^ Baldwin, Matthew (15. 3. 2012). „H.P. Lovecraft, Author, Is Dead”. tmn. The Morning News LLC. Архивирано из оригинала 21. 10. 2019. г. Приступљено 2. 6. 2019. „The defining feature of Cosmicism is…the utter insignificance of [hu]man[kind].” 
  8. ^ Peak, David (2014). The Spectacle of the Void. U.S.A.: Schism Press. стр. 57,59. ISBN 978-1503007161. „Julia Kristeva defines the void as ‘the unthinkable of metaphysics’…[T]he void…is that which lies beyond comprehension…[an inability] to correlate what we see with [what we] previously understood…This is the horror of the void: humans coming face to face with displacement, alienation, and the meaninglessness of life in the universe” 
  9. ^ Wiley, C.R. (24. 8. 2017). „Lovecraft’s Cosmicism: What it Is, How It Works, and Why It Fails”. patheos. Patheos. Приступљено 2. 6. 2019. „Cosmicism is based on the idea that humanism is an illusion.” 
  10. ^ Team, Philosophical (15. 3. 2019). „HP Lovecraft: The Cthulhu myth, upside down Kant’s horror” [H.P. 洛夫克拉夫特：克蘇魯神話，顛倒康德的恐怖]. Hong Kong News (на језику: кинески). Hong Kong 01 Ltd. Архивирано из оригинала 17. 05. 2019. г. Приступљено 2. 6. 2019. „For Kant, the island on which human beings are located is the only place of truth (meaning true knowledge)…But for Lovecraft, the island is called 'ignorance'...[the Lovecraftian gods'] actions, thoughts, and moral values are completely incomprehensible to human beings, and the gods are indifferent to human life and values.” 
  11. ^ Fritz Leiber "A Literary Copernicus,"Discovering H. P. Lovecraft, ed. Darrell Schweitzer (1987).
  12. ^ Price, "Lovecraft's 'Artificial Mythology'", An Epicure in the Terrible, p. 247.
  13. ^ Price, "Introduction", The New Lovecraft Circle, pp. xviii–xix. Price writes: "One seeks forbidden knowledge, whether wittingly or, more likely, unwittingly, but one may not know till it is too late... The knowledge, once gained, is too great for the mind of man. It is Promethean, Faustian knowledge. Knowledge that destroys in the moment of enlightenment, a Gnosis of damnation, not of salvation."
  14. ^ Peak, David (2014). The Spectacle of the Void. U.S.A.: Schism Press. стр. 27,28. ISBN 978-1503007161. „[O]f [Lovecraft’s] extra-dimensionality…[i]t is the horror of unknown interiors, the failure of our geometry” 
  15. ^ William F. Touponce (2013). Lord Dunsany, H.P. Lovecraft, and Ray Bradbury: Spectral Journeys. Scarecrow Press. стр. 62. ISBN 978-0-8108-9220-0. 
  16. ^ „S.T. Joshi Interview - Acid Logic e-zine”. www.acidlogic.com. Архивирано из оригинала 19. 06. 2019. г. Приступљено 23. 01. 2020. 
  17. ^ Mariconda, "Lovecraft's Concept of 'Background'", pp. 22–3, On the Emergence of "Cthulhu" & Other Observations.
  18. ^ Burleson, "The Lovecraft Mythos", Survey of Science Fiction Literature, p. 1284.

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Космицизам&oldid=26904559”