Крајпуташ непознатом Поповићу у Бољковцима
| Крајпуташ у Бољковцима | |
|---|---|
 Крајпуташ | |
| Опште информације | |
| Место | Бољковци |
| Општина | Општина Горњи Милановац |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 19. век |
Крајпуташ непознатом Поповићу у Бољковцима (општина Горњи Милановац) налази се у варошици сала Бољковци. Постављен крај прометне саобраћајнице, споменик је више пута оштећиван и обнављан, заједно са обореним уломком другог споменика[1] који је сада већим делом затрпан.
По многим техничким и стилским одликама, крајпуташ је највероватније рад каменоресца Јована Томића.[2]
Опис[уреди | уреди извор]
Споменик се налази непосредно уз ограду имања породице Недељковић, испод разгранатог стабла крушке. Страна стуба са рељефном фигуром покојника сада је приљубљена уз дрвену тарабу. На предњој страни приказан је крст са зрацима на постољу, испод чега је натпис у 6 редова који гласи:
- РАЊЕН КОД ОВДАШЊЕ ЦРКВЕ ГРЕШКОМ ЊЕГОВОГ БРАТА В. ПОПОВИЋА
У врху десне бочне стране приказан је једноставан умножени крст, испод кога је нечитак наставак епитафа, док је на наспрамном боку приказ пушке са бајонетом.[1]
Млађи мушкарац приказан је у стојећем ставу, руку спуштених низ тело. Изнад главе лучно је уклесано: ПОПОВИЋ, а у врху стуба још три реда оштећеног натписа, међу којима се разазнају речи: ТОМЕ ВАКОМ ЛАД / ПРОБЛЕМУ. Није познато коме је споменик подигнут, али је могуће да се ради о члановима фамилије пароха Илије Поповића (1851-1869),[3] јер је свештеник имао синовце Василија и Јевту.[1]
Материјал, димензије и стање[уреди | уреди извор]
Крајпуташ је у облику стуба, димензија 138х38х26 cm, исклесан од бранетићског конгломерата.[1] Преломљени делови споменика грубо су спојени цементним млеком. Површински слој камена прекривен је ситнијим оштећењима и лишајем.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5.
- ^ Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- ^ Аксентијевић, Слободан (2014). „Вести о селу Бољковци и Бољковчанима између XVI и почетка XX века”. Зборник радова музеја Рудничко-таковског краја, Горњи Милановац.
Литература[уреди | уреди извор]
- Radičević, Branko V. (1961). Plava linija života : srpski seoski spomenici i krajputaši. Beograd: Savremena škola.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5.
- Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8.
- Аксентијевић, Слободан (2014). „Вести о селу Бољковци и Бољковчанима између XVI и почетка XX века”. Зборник радова музеја Рудничко-таковског краја, Горњи Милановац.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.