Конгломерат (геологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пример конгломерата са матриксом од оксида гвожђа.

Конгломерат (енглески: Conglomerate, француски: Conglomératнемачки: Konglomeratруски: Конгломерат) је седиментна стена изграђена претежно од заобљених одломака стена величине преко 2мм, који су међусобно повезани[1]. Име је добио од латинске речи conglomerare – нагомилавати.

Настанак и карактеристике[уреди]

Конгломерат на Старој планини

Конгломерат припада групи кластичних стена, подгрупи псефита. Настаје везивањем шљунка неким од природних везива. Крупноћа валутица и степен заобљавања су као код шљунка.

Могу бити хомогеног или хетерогеног састава. Хомогени конгломерати називају се мономиктни, а хетерогени полимиктни. Чешћи су хетерогени конгломерати. Везивна супстанца може бити различита – карбонатна, силицијска, лапоровита, итд.

Боја конгломерата зависи како од боје фрагмената тако и од везивне супстанце. Конгломерати могу бити бели, сиви, шарени, црвени (када су везани гвожђевитим цементом). Према врсти валутака, разликују се кварцни, доломитски, кречњачки, хетерогене конгломерате и др. По месту постанка, разликујемо речне и обалске конгломерате, док се конгломерати вулканског порекла називају агломерати.

Понекад се конгломерат означава према геолошкој формацији у којој лежи, на пример – црвени конгломерат у перму, или верукано конгломерати, и др. Постоји и подела конгломерата према средини стварања, на копнене, језерске и маринске. Копнени се могу стварати радом река, ветра, ледника и вулкана. Глацијални конгломерати имају и посебно име – називају се тилити. Они садрже валутке са стријама – траговима (браздама) трења о корито глечера.

Конгломерати могу бити и слојевити и масивни. Уједначеност крупноће зрна углавном постоји, мада се јављају и случајеви када сортираности нема (фангломерати), нарочито код тилита.

Према геолошком месту постанка, конгломерате означавамо као:

  • трансгресивне, ако обележавају почетак трансгресивне серије;
  • интраформацијске, који само означавају период прикупљања грубокластичног материјала у серији, а не прекид таложења;
  • регресивне, који обележавају завршни део седиментационог циклуса.

Од алувијалног материјала допремљеног у депресије у које су некада залазила језера и мора, стварају се конгломерати моласа.

Употреба[уреди]

Конгломерат има врло ограничену примену. Употребљивост ове стене у грађевинске сврхе зависи од неколико фактора: од врсте валутица, од врсте цемента, степена везаности валутака и степена обрадљивости материјала. Добро везани конгломерати употребљавају се као ломљени камен и, пошто се углавном доста тешко обрађују, ретко се користе у грађевинске сврхе.

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975

Литература[уреди]

  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука

Спољашње везе[уреди]