Кречњак

Кречњаци су најраспрострањеније карбонатне стене и једне од најраспрострањенијих седиментних стена уопште.

Састављени су од калцита али су ретко сасвим чисти. Обично садрже хемијске примесе гвожђа, мангана и магнезијума, затим примесе глине, зрна песка, органску материју и др.

Састав

Кречњаци могу настати на више начина:

као хемијски седименти,
као органогени седименти, када настају уз активно учешће живих организама и најзад,
као резултат механичког распадања и преталожавања раније створених кречњака.

Као хемијски талози стварају се и литографски шкриљци (криптокристаласти јасно услојени кречњаци), кречњаци соних лежишта и уз мање или веће учешће организама, спрудни алохтони кречњаци (директно излучивање карбоната из морске воде). Органогени кречњаци редовно садрже остатке фосила у чију љуштуру је уграђиван калцијум-карбонат. Име добијају према карактеристичном фосилу: цефалоподски, брахиоподски, рудистни, литотамнијски итд.

Коришћење

Кречњак се користи за производњу креча који се користи као грађевински материјал.

Види још

Литература

Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука

Спољашње везе