Манган

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манган,  25Mn
Mn,25.jpg
Општа својства
Име, симбол манган, Mn
Манган у периодном систему
Водоник (диатомски неметал)
Хелијум (племенити гас)
Литијум (алкални метал)
Берилијум (земноалкални метал)
Бор (металоид)
Угљеник (полиатомски неметал)
Азот (диатомски неметал)
Кисеоник (диатомски неметал)
Флуор (диатомски неметал)
Неон (племенити гас)
Натријум (алкални метал)
Магнезијум (земноалкални метал)
Алуминијум (постпрелазни метал)
Силицијум (металоид)
Фосфор (полиатомски неметал)
Сумпор (полиатомски неметал)
Хлор (диатомски неметал)
Аргон (племенити гас)
Калијум (алкални метал)
Калцијум (земноалкални метал)
Скандијум (прелазни метал)
Титанијум (прелазни метал)
Ванадијум (прелазни метал)
Хром (прелазни метал)
Манган (прелазни метал)
Гвожђе (прелазни метал)
Кобалт (прелазни метал)
Никл (прелазни метал)
Бакар (прелазни метал)
Цинк (прелазни метал)
Галијум (постпрелазни метал)
Германијум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (полиатомски неметал)
Бром (диатомски неметал)
Криптон (племенити гас)
Рубидијум (алкални метал)
Стронцијум (земноалкални метал)
Итријум (прелазни метал)
Цирконијум (прелазни метал)
Ниобијум (прелазни метал)
Молибден (прелазни метал)
Технецијум (прелазни метал)
Рутенијум (прелазни метал)
Родијум (прелазни метал)
Паладијум (прелазни метал)
Сребро (прелазни метал)
Кадмијум (прелазни метал)
Индијум (постпрелазни метал)
Калај (постпрелазни метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (диатомски неметал)
Ксенон (племенити гас)
Цезијум (алкални метал)
Баријум (земноалкални метал)
Лантан (лантаноид)
Церијум (лантаноид)
Празеодијум (лантаноид)
Неодијум (лантаноид)
Прометијум (лантаноид)
Самаријум (лантаноид)
Еуропијум (лантаноид)
Гадолинијум (лантаноид)
Тербијум (лантаноид)
Диспрозијум (лантаноид)
Холмијум (лантаноид)
Ербијум (лантаноид)
Тулијум (лантаноид)
Итербијум (лантаноид)
Лутецијум (лантаноид)
Хафнијум (прелазни метал)
Тантал (прелазни метал)
Волфрам (прелазни метал)
Ренијум (прелазни метал)
Осмијум (прелазни метал)
Иридијум (прелазни метал)
Платина (прелазни метал)
Злато (прелазни метал)
Жива (прелазни метал)
Талијум (постпрелазни метал)
Олово (постпрелазни метал)
Бизмут (постпрелазни метал)
Полонијум (постпрелазни метал)
Астат (металоид)
Радон (племенити гас)
Францијум (алкални метал)
Радијум (земноалкални метал)
Актинијум (актиноид)
Торијум (актиноид)
Протактинијум (актиноид)
Уранијум (актиноид)
Нептунијум (актиноид)
Плутонијум (актиноид)
Америцијум (актиноид)
Киријум (актиноид)
Берклијум (актиноид)
Калифорнијум (актиноид)
Ајнштајнијум (актиноид)
Фермијум (актиноид)
Мендељевијум (актиноид)
Нобелијум (актиноид)
Лоренцијум (актиноид)
Радерфордијум (прелазни метал)
Дубнијум (прелазни метал)
Сиборгијум (прелазни метал)
Боријум (прелазни метал)
Хасијум (прелазни метал)
Мајтнеријум (непозната хемијска својства)
Дармштатијум (непозната хемијска својства)
Рендгенијум (непозната хемијска својства)
Коперницијум (прелазни метал)
Нихонијум (непозната хемијска својства)
Флеровијум (постпрелазни метал)
Московијум (непозната хемијска својства)
Ливерморијум (непозната хемијска својства)
Тенесин (непозната хемијска својства)
Оганесон (непозната хемијска својства)


Mn

Tc
хроммангангвожђе
Атомски број (Z) 25
Група, блок група 7, d-блок
Периода периода 4
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 54,938049 u
Ел. конфигурација [Ar]3d54s2
по љускама
2, 8, 13, 2
Физичка својства
Боја сребрнаста са примесама
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 1517 K
(1244 °C)
Тачка кључања 2235 K
(1962 °C)
Густина 7470 kg/m3
Моларна запремина 7,35×10−3m3/mol
Топлота фузије 12,05 kJ/mol
Топлота испаравања 226 kJ/mol
Сп. топл. капацитет 480 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 7, 6, 4, 2, 3
Особине оксида јаки кисели
Електронегативност 1,55 (Полинг)
1,60 (Олред)
Енергије јонизације 1: 717,3 kJ/mol
2: 1.509 kJ/mol
3: 3.248 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 140 (161) pm
Ковалентни радијус 139 pm
Кристална структура унутрашњецентрирана кубична (BCC)
Унутрашњецентрирана тесерална кристална структура за манган
Брзина звука 5.150 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 7,82 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 0,695×106 S/m
Мосова тврдоћа 6
референцеВикиподаци

Манган (Mn, лат. manganium) је метал VIIB, групе.[1] Има 15 изотопа чије се атомске масе налазе између 49-62. Постојан је само један- 55, који чини скоро 100% састава изотопа мангана који се јављају у природи.

Заступљеност[уреди]

Заступљен је у земљимој кори у количини од 950 ppm (енг. parts per million) у облику руде коју чине мешавине неколико врста оксида.

Важнији минерали су: Браунит, пиролузит и Хаусманит - Сва три су оксиди мангана.

оксид мангана

Манган је 1774. открио J.G. Gahna. Најпознатије једињење мангана је калијумперманганат KMnO4, који има бактерицидне особине, а користи се и за борбу против гљивичних обољења коже.

Биолошки значај[уреди]

Манган је састојак многих ензима. Њега би требало дневно уносити у количини од најмање 1 милиграм. У великим количинама соли мангана су токсичне

Особине[уреди]

Манган је тврд, сребрнаст и крх метал.[2] Врло је реактиван, на ваздуху се пали, реагује са водом градећи хидроксид. Манган има сличне особине као и алкални метали. Манган се масовно користи као додатак челику смањујући његову температуру топљења и поправљајући механичке особине. Мангански лим има ознаку 50мн7 и ако је лоше структуре пуца приликом савијања.[3][4]

руда мангана

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  3. „Савијање манганског лима”. 
  4. „Савијање манганског лима, део 2”. 

Спољашње везе[уреди]


Литература[уреди]