Магнезијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Магнезијум
Mg,12.jpg
Општа својства
Име, симбол магнезијум, Mg
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Be

Mg

Ca
натријуммагнезијумалуминијум
Атомски број (Z) 12
Група, периода група 2 (земноалкални метали), периода 3
Блок s-блок
Категорија   земноалкални метал
Рел. ат. маса (Ar) [24,304, 24,307] конвенционална: 24,305
Ел. конфигурација [Ne]3s2
по љускама
2, 8, 2
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 923 K (650 °‍C)
Тачка кључања 1.363 K (1.090 °C)
Густина 1.738 kg/m3
Моларна запремина 14,00×10−3 m3/mol
Топлота фузије 8,954 kJ/mol
Топлота испаравања 127,4 kJ/mol
Притисак паре 361 Pa (923 K)
Сп. топл. капацитет 1020 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 2
Особине оксида јако базни
Електронегативност 1,31 (Полинг)
1,23 (Олред)
Енергије јонизације 1: 737,7 kJ/mol
2: 1450,7 kJ/mol
3: 7732,7 kJ/mol
Атомски радијус 150 (145) pm
Ковалентни радијус 130 pm
Валсов радијус 173 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структурахексагонална
Хексагонална кристална структура за магнезијум
Брзина звука 4.602 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 156 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 22,6×106 S/m
Мосова тврдоћа 2,5
CAS број 7439-95-4
референцеВикиподаци

Магнезијум (Mg, лат. magnesium), земноалкални је метал IIА групе.[1] Гради 2+ јоне. Оксидациони број магнезијума у једињењима је искључиво +2. Има најнижу температуру топљења у групи земноалкалних метала.

Стабилни изотопи магнезијума су:

  • 24Mg,
  • 25Mg и
  • 26Mg.

Чињеницу да је магнезијум посебан елемент први је утврдио Јосеф Блек, а у чистом облику је добијен тек 1808. године од стране Хамфри Дејвија.

Заступљеност и добијање[уреди]

Магнезијум је заступљен у земљиној кори у количини од 2,74%. У природи се магнезијум веома често налази везан у виду силиката, али са становништа добијања најважнији минерали су му: доломита, магнезита, карналита, калцита и карбоната. У морској води је заступљен у количини од 1200 ppm (енгл. parts per million), у облику раствора соли Mg2+.

Намирнице које су најбогатије магнезијумом су (у 100 грама намирница):

Једињења[уреди]

Најважнија магнезијумова једињења су: магнезијум оксид (MgO) магнезијум хидроксид (Mg(OH)2) и његове соли. Водени раствори у којима је велика концентрација Mg2+ имају горак укус.[2]

Легуре магнезијума и бакра су веома издржљиве механички са једном од најмањих густина међу легурама.

Хемијске особине[уреди]

Метални магнезијум се веома лако оксидује на ваздуху, али слично као и код алуминијума процес корозије магнезијума се зауставља због пасивизације. Када се отстрани горњи слој магнезијума који је оксидивао чист магнезијум веома лако реагује са водом градећи хиодроксид. Магнезијум редукује већину оксида чак и угљен (IV)-оксид. Магнезијум гори у угљеник (IV)-оксиду(који служи за гашење пожара) и редукује га при чему се ствара MgO и ослобађа се угљеник у виду чађи.

Катјони Mg2+ спадају у V групу катјона.

Примена[уреди]

Као редукционо средство магнезијум се користи за добијање метала из њихових оксида, као и за катодну заштиту метала од корозије. Легуре магнезијума са бакром се користе у авио-индустрији као и у космичкој индустрији, тамо где су легуре титанијума и алуминијума сувише тешке. У сличним ситуацијама се користе и легуре алуминијума са магнезијумом.

Биолошки значај[уреди]

Магнезијум улази у састав хлорофила, јони магнезијума играју битну улогу у одржању осмотског притиска у крви и другим ткивима и у прослеђивању импулса у нервном систему.

Дневне потребе за магнезијумом код одраслог човека износе између 300-400 mg и премда магнезијума у природној средини има у намирницама које користи човек, магнезијума је све мање због ђубрења хемијским једињењима која садрже калијум. Међу последице недостатка магнезијума спадају и: прекомерна употреба алкохола, стрес, прекомерно коришћење масних намирница, пропадање бубрега.

Показатељи недостатка магнезијума могу да бити: нагла вртења у глави, главобоља, несаница, знојење ноћу, пораст опадања косе, ломљење ноктију, кварење и ломљење зуба, проблеми са срцем, мучнина, повраћање, грчеви и слабост/болови мишића, успореност, клонулост, узнемиреност, нервоза...

Магнезијумова шипка

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]