Калцијум-карбонат

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Калцијум карбонат)
Калцијум-карбонат
Calcium carbonate.png
Calcium-carbonate-xtal-3D-SF.png
IUPAC име
Други називи Кречњак; калцит; арагонит; креда; мермер; бисер
Идентификација
ChemSpider
КЕГГ[1] D00932
ChEBI
RTECS FF9335000
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула CaCO3
Тачна маса 100.0869 g/mol
Агрегатно стање Фине бели прах
Густина 2.71 g/cm3 (калцит)
2.83 g/cm3 (арагонит)
Тачка топљења

825 °C (арагонит)
1339 °C (калцит)[3]

Тачка кључања
Растворљивост у води 0.00015 mol/L (25 °C)
Ksp 4.8×10-9[2]
Растворљивост у разређене киселине растворан је
pKa 9.0
Индекс рефракције (nD) 1.59
Структура
Кристална решетка/структура Тригонална
Кристалографска група 32/m
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) ICSC 1193
EU-индекс Није на листи
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
0
0
 
Тачка паљења Није запаљив
Сродна једињења
Други анјони Калцијум бикарбонат
Други катјони Магнезијум-карбонат
Стронцијум-карбонат
Баријум-карбонат
Сродна једињења Калцијум сулфат

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Кристална структура калцита

Калцијум-карбонат је хемијско једињење које спада у класу неорганских соли. Молекуларна формула калцијум-карбоната је CaCO3. Најчешћи облици калцијум-карбоната су кречњак, креда и мермер.[4][5]

Добијање[уреди]

Калцијум-карбонат се добија у реакцији између калцијум-хидроксида и угљене киселине. Може се добити и реакцијом између калцијумовог оксида и угљен-диоксида, или комбинација једног од ових једињења са једним од претходна два. Преко било које од испод написаних реакција може се добити калцијум-карбонат.

Калцијум-карбонат може се добити и на друге начине, нпр. у двогубој измени соли. Ова је реакција могућа зато што је калцијум-карбонат талог.

Физичке особине[уреди]

Калцијум-карбонат је праскашта со беле боје. Ова је со нерастворљива у води. Приликом мешања са водом настаје талог.

Хемијске особине[уреди]

Калцијум-карбонат са индикаторима реагује базно јер је база која га гради јача од киселине која га гради.

Реакције[уреди]

Калцијум-карбонат може да реагује у свим хемијским рекацијама које су карактеристичне за карбонате (соли угљене киселине).

Сумпорна киселина је јача од угљене киселине (као и све остале неорганске киселине) и зато може да је истисне из њених соли. Пошто је угљена киселина веома непостојана, она се одмах распада на угљен-диоксид и воду. У реакцији се добија и одговарајућа со калцијума (у овом случају калцијум-сулфат).

На температурама од око 825 °C калцијум-карбонат се распада на угљен-диоксид и калцијум-оксид.

Оба реакција зобе се двогуба измена соли. Двогуба измена соли је могућа само ако настаје слаборастворно једињење или гас (у овом случају, настаје талог - калцијум-карбонат).

Ако се на калцијум-карбонат дода воде и угљен-диоксида, доћи ће до реакције и наградиће се калцијум-хидрогенкарбонат.

Калцијум-карбонат је електролит. Испод је написана реакција електролитичке дисоцијације калцијум-карбоната.

Примена[уреди]

Примењује се у медицинске сврхе као антацид (неутралише кицелину у желуцу). Користи се и у производњи школских креда заједно са калцијум-сулфатом. Велика је и примена калцијум-карбоната у грађевинарству. Користи се сам по себи (нпр. мермер) или као један од састојака цемента. У керамици калцијум-карбонат је користан јер се његов прах користи као један од главних састојака у праху за глазуру.

Налажење у природи[уреди]

Калцијум-карбонат се може у природи наћи у разним минералима заједно са другим солима, нпр. у доломиту ().

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Patnaik (2003)
  3. „Occupational safety and health guidline for calcium carbonate” (PDF). US Dept. of Health and Human Services. Приступљено 31. 3. 2011. 
  4. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  5. Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]