Калцијум-карбонат

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Калцијум карбонат)
Калцијум-карбонат
Calcium carbonate.png
Calcium-carbonate-xtal-3D-SF.png
IUPAC име
Други називи Кречњак; калцит; арагонит; креда; мермер; бисер
Идентификација
ChemSpider
КЕГГ[1] D00932
ChEBI
RTECS FF9335000
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула CaCO3
Тачна маса 100.0869 g/mol
Агрегатно стање Фине бели прах
Густина 2.71 g/cm3 (калцит)
2.83 g/cm3 (арагонит)
Тачка топљења

825 °C (арагонит)
1339 °C (калцит)[3]

Тачка кључања
Растворљивост у води 0.00015 mol/L (25 °C)
Ksp 4.8×10-9[2]
Растворљивост у разређене киселине растворан је
pKa 9.0
Индекс рефракције (nD) 1.59
Структура
Кристална решетка/структура Тригонална
Кристалографска група 32/m
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) ICSC 1193
EU-индекс Није на листи
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
0
0
 
Тачка паљења Није запаљив
Сродна једињења
Други анјони Калцијум бикарбонат
Други катјони Магнезијум-карбонат
Стронцијум-карбонат
Баријум-карбонат
Сродна једињења Калцијум сулфат

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Кристална структура калцита

Калцијум-карбонат је хемијско једињење које спада у класу неорганских соли. Молекуларна формула калцијум-карбоната је CaCO3. Најчешћи облици калцијум-карбоната су кречњак, креда и мермер.[4][5]

Добијање[уреди]

Калцијум-карбонат се добија у реакцији између калцијум-хидроксида и угљене киселине. Може се добити и реакцијом између калцијумовог оксида и угљен-диоксида, или комбинација једног од ових једињења са једним од претходна два. Преко било које од испод написаних реакција може се добити калцијум-карбонат.

Калцијум-карбонат може се добити и на друге начине, нпр. у двогубој измени соли. Ова је реакција могућа зато што је калцијум-карбонат талог.

Физичке особине[уреди]

Калцијум-карбонат је праскашта со беле боје. Ова је со нерастворљива у води. Приликом мешања са водом настаје талог.

Хемијске особине[уреди]

Калцијум-карбонат са индикаторима реагује базно јер је база која га гради јача од киселине која га гради.

Реакције[уреди]

Калцијум-карбонат може да реагује у свим хемијским рекацијама које су карактеристичне за карбонате (соли угљене киселине).

Сумпорна киселина је јача од угљене киселине (као и све остале неорганске киселине) и зато може да је истисне из њених соли. Пошто је угљена киселина веома непостојана, она се одмах распада на угљен-диоксид и воду. У реакцији се добија и одговарајућа со калцијума (у овом случају калцијум-сулфат).

На температурама од око 825 °C калцијум-карбонат се распада на угљен-диоксид и калцијум-оксид.

Оба реакција зобе се двогуба измена соли. Двогуба измена соли је могућа само ако настаје слаборастворно једињење или гас (у овом случају, настаје талог - калцијум-карбонат).

Ако се на калцијум-карбонат дода воде и угљен-диоксида, доћи ће до реакције и наградиће се калцијум-хидрогенкарбонат.

Калцијум-карбонат је електролит. Испод је написана реакција електролитичке дисоцијације калцијум-карбоната.

Примена[уреди]

Примењује се у медицинске сврхе као антацид (неутралише кицелину у желуцу). Користи се и у производњи школских креда заједно са калцијум-сулфатом. Велика је и примена калцијум-карбоната у грађевинарству. Користи се сам по себи (нпр. мермер) или као један од састојака цемента. У керамици калцијум-карбонат је користан јер се његов прах користи као један од главних састојака у праху за глазуру.

Налажење у природи[уреди]

Калцијум-карбонат се може у природи наћи у разним минералима заједно са другим солима, нпр. у доломиту ().

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Patnaik (2003)
  3. „Occupational safety and health guidline for calcium carbonate” (PDF). US Dept. of Health and Human Services. Приступљено 31. 3. 2011. 
  4. Housecroft C. E.; Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  5. Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]