Крсто Радуловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Крсто Радуловић
Крсто са орденима
Лични подаци
Датум рођења1832
Место рођењаЗаврх
Датум смрти1940
Место смртиЗаврх
Војна каријера
Служба18501916.
ВојскаВојска Кнежевине и Краљевине Црне Горе
Чинбарјактар
Учешће у ратовимаБитка на Граховцу
Битка код Вучјег дола
Први балкански рат
Брегалничка битка
Битка код Мојковца
ОдликовањаОбилића медаља
Орден књаза Данила I
Медаља за ревност
Граховачка медаља
укупно 11 ордена за храброст и врлине

Крсто Радуловић (Заврх код Никшића, 1832Заврх код Никшића, 1940) био је српски ратник са Граховца, барјактар са Вучјег дола, учесник битке за Скадар 1912. године, Брегалничке 1913. и Мојковачке битке 1916. године. Рођен је у познатој хајдучкој кући Радуловића из Заврха. У својим казивањима истицао је да добро памти кад су Морачани, Ускоци и Дробњаци одрубили главу злогласном турском харачлији Смаил-аги Ченгићу, као и страшни погром који је у тим крајевима за освету починио Смаил-агин син Дедага.[1]

Био је гласовити барјактар са Вучјег дола,[2] пушконоша и учесник свих бојева и ослободилачких ратова које је српска држава Црна Гора водила у другој половини 19. и првим деценијама 20. вијека.[3]

барјак са Вучјег дола

На прагу девете деценије живота није узмакао ни пред крвавим жицама на Бардањолу. Раме уз раме са сином Спасојем и унуком капетаном Станком, јуришао је на Скадар 1912. године, војевао је на Брегалници и Мојковачкој битци са својих 84. године. Умро је 1940. године у 108. години живота. На његовим грудима је сијало једанаест високих одличја за храброст и војничке заслуге и врлине, међу којима је био и Данилов крст.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Da se ni u ratu ne ponovi (1)”. Budo Simonović (2016). Приступљено 28. 2. 2024. 
  2. ^ Буха 1990, стр. 182.
  3. ^ „СЕЋАЊЕ НА ПАРТИЗАНСКИ ЗЛОЧИН: Крвава сеоска вечера у Брезовику”. Србин инфо (28.01.2015). Приступљено 28. 2. 2024. 
  4. ^ „Da se ni u ratu ne ponovi (1)”. Budo Simonović (2016). Приступљено 28. 2. 2024. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Буха, Миливоје (1990). Невесињска пушка и Херцеговачки устанак 1875-1878. године, стр. 181-182. Београд: Синекс.